Planeta

Poražena Hejli i "stara garda" nastavljaju da podrivaju Trampa: Njegov sledeći potez mogao bi da preokrene odnos snaga

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/03/2024

-

18:02

Poražena Hejli i "stara garda" nastavljaju da podrivaju Trampa: Njegov sledeći potez mogao bi da preokrene odnos snaga
Tanjug/AP/Evan Vucci - Copyright Tanjug/AP/Evan Vucci

veličina teksta

Aa Aa

Bivši predsednik SAD Donald Tramp je posle odustajanja Niki Hejli ostao jedini kandidat Republikanske partije u ovogodišnjoj predsedničkoj trci. Partija ga je proglasila "pretpostavljenim kandidatom" jer i dalje formalno nije sakupio 1.215 glasova delegata iz pojedinačnih država, što bi trebalo da se desi 12. marta. Čak ni tada neće formalno postati kandidat sve do glasanja na Republikanskoj konvenciji od 15. do 18. jula.

Iako više zvanično nema protivnike u partiji, ona je puna "stare garde", koju danas mnogi pežorativno nazivaju akronimom RINO (republicans in name only, tj. republikanci samo po imenu). Ona se suprotsavlja novoj "MAGA"/"America first" struji i po određenim stavovima je bliža demokratama, što se najjasnije pokazalo u Senatu, kada su mnogi stariji republikanski senatori glasali za paket pomoći Ukrajini, koji zanemaruje ogroman problem južne granice.

Upravo je okršaj sa njima sledeći na Trampovom dnevnom redu, što je najavio vatrenim govorom na mitingu u Ričmondu rečima da MAGA republikanci čine 96, a možda i 100 posto partije. Tada je takođe rekao da želi da istera sve "Romnije" iz stranke, govoreći o istomišljenicima senatora i bivšeg republikanskog kandidata Mita Romnija, koji je jedan od stubova pomenute "stare garde". Drugi stub bio je lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel, koji je "video na koju stranu duva vetar" i javno podržao Trampovu kandidaturu, iako ga je ranije osuđivao.

Drugi veliki izazov za Trampa je mnoštvo sudskih procesa sa kojima se i dalje suočava, iako je dobio najvažniju bitku u Vrhovnom sudu kojim se državama zabranjuje da ga eleminišu sa izbornih listića. Taj problem je pre svega finansijski zbog miliona dolara u sudskim troškovima, ali i oko 540 miliona koje mora da isplati na osnovu dve tužbe za prevaru i povredu časti. Kao zvanični republikanski kandidat Tramp će imati pravo na partijska sredstva za vođenje kampanje, a iza njega bi trebalo da stoji dobro uigrana mašinerija i mnoštvo donatora. Bez obzir na astronomske sume milijarder "težak" 2,6 milijarde dolara kaže da nije zabrinut. 

"Imam mnogo novca. Mogu da uradim šta god poželim", rekao je on na televiziji Foks.

Tanjug AP/Brynn Anderson

 

Takođe, moguće je da će partija pokrivati i pravne troškove, imajući u vidu da je, kako piše Politiko, stranačka rezolucija kojom se to zabranjuje propala čak i pre glasanja u petak jer je dobila podršku iz samo osam saveznih država. Iza rezolucije je stajao Trampov protivnik Henri Barbur, član Republikanskog nacionalnog komiteta (RNC) iz Misisipija, ali je i sam u izjavi za Politiko rekao da je ona "mrtva". Ipak, kako je The Hill preneo, Trampovi savetnici negirali su da će on tražiti fifnasijsku pomoć partije oko sudskih troškova.

Tramp 8. marta preuzima kontrolu nad strankom

U petak 8. marta će u Hjustonu biti održana sednica RNC-a, na kojoj se očekuje da Trampovi kadrovi preuzmu kontrolu nad partijom. Naime, najavljena je ostavka dosadašnje predsedavajuće Komiteta Rone Mekdanijel, kao i potpredsednika Drua Mekisika. Bivši predsednik podržao je dolazak svog saveznika Majkla Vatlija na čelo RNC-a, dok na mesto potpredsednice pretenduje Trampova snaja Lara Tramp, udata za njegovog sina Erika. Nju je tast opisao kao jako talentovanu, pametnu i prekaljenu u borbi, a dolaskom ovo dvoje na vodeće pozicije "zacementirao" bi kontrolu nad strankom.  

profimedia

Lara Tramp

Viši savetnik Trampove kampanje Kris Lasivita, koji bi trebalo da bude generalni direktor RNC-a (CEO), kaže da je sada glavni prioritet "integritet izbora", čime je podsetio na tvrdnje bivšeg šefa Bele kuće da izbori 2020. nisu bili regularni.     

"Sada kada smo ušli u to, ovo nije naš prvi rodeo, tako da imamo prilično dobru ideju o tome šta želimo da uradimo", kazao je on novinarima tokom unutarstranačkih izbora na "super utorak", prenosi ABC.

Bivši predsednik će sada de fakto apsorbovati štab Republikanske partije u svoju kampanju, i sa svojim ljudima na čelnim pozicijama krenuti da hvata priključak u prikupljanju predizbornih donacija, gde kaska za kampanjom aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena. 

"Ako uradimo ono što bi trebalo da uradimo sa stanovišta kampanje, moći ćemo da zaista pokrenemo države u kojima smo konkurentni", kaže Lasivita.

On je tom prilikom naveo sedam od osam država koje Bajdenova kampanja vidi kao najveća "bojna polja", pojasnivši da očekuje da će Tramp ponovo pobediti na Floridi. Takođe je rekao da bi Tramp mogao da bude "konkurentan" u Virdžiniji, u kojoj su demokrate pobeđivale u svakoj predsedničkoj trci od 2008.

Lasivita takođe planira da RNC počne sa širenjem rada na terenu i dodavanjem osoblja koje će koordinirati pristup glasačima odmah nakon smene partijske vlasti na sednici 8. marta.

Hejli i "stara garda" podrivaju Trampa

I pored toga što više nije u trci, osvojivši samo 89 glasova delegata, Niki Hejli nastavlja da bude prepreka Trampu sa 995 glasova. Ona ga nije javno podržala tokom "oproštajnog" govora, iako mu je poželela sreću, čime je prekršila nepisano pravilo stranke. Takođe je tokom obraćanja ponovila neokonzervativne stavove pomenute "stare garde", koji, sudeći po njenim rezultatima, uopšte nisu popularni među republikanskim glasačima.  

"Naš svet je u plamenu zbog povlačenja Amerike. Moralni je imperativ da stojimo uz naše saveznike Ukrajinu, Izrael i Tajvan. Ali to je i više od toga. Ako nastavimo da se povlačimo biće više rata, a ne manje", rekla je ona dajući primat spoljnoj politici umesto migrantskoj krizi na granici sa Meksikom, koja je fokus "America first" krila stranke.

Tanjug/AP/Chris Carlson

 

Tramp je pozvao njene glasače da pređu na njegovu stranu, u pokušaju da ujedini stranku, a još pre nego što je "podigla belu zastavu" rekao je da ga nije briga da li će ga podržati. U postu na njegovoj društvenoj mreži Truth napisao je da želi da ih pozove u "najveći pokret u istoriji nacije".  

U prilog tezi da su Hejline pristalice iz redova "stare garde" bliže demokratama nego "novoj" Republikanskoj partiji govore i dva događaja neposredno posle njenog odustajanja. Prvi je poziv Džoa Bajdena njenim glasačima da pređu u njegov tabor.

"Donald Tramp je jasno stavio do znanja da ne želi pristalice Niki Hejli. Želim da budem jasan: Za njih ima mesta u mojoj kampanji", kazao je američki predsednik, prenosi Rojters.

Drugi primer je navodno dodvoravanje članova Bajdenove kampanje bogatim donorima Niki Hejli. Kako piše Politiko, oni su odmah u sredu počeli da ih kontaktiraju, kako bi u svoj tabor doveli one kojima se Tramp zamerio.

"Bajdenovi saveznici se nadaju da će bivša ambasadorka Ujedinjenih nacija ostati trn u Trampovom oku", navodi se u tekstu pomenutog lista i pominje da se demokrate nadaju da bi Hejlini glasači mogli čak da glasaju za Bajdena, ili makar ne izađu na izbore. 

Prema istom ovom izvoru, iz Trampove kampanje nisu se obratili bogatim Hejlinim donorima. Inače Hejli su, između ostalih, novčano podržali tradicionalni mega-bogati donori Republikanske partije milijarder i hedž fond menadžer Kenet Grifin, kao braća Čarls i Dejvid Kouk, milijarderi i industrijalci. U pitanju su ličnosti koje podržavaju tradicionalnu, biznis orijentisanu Republikansku partiju iz vremena pre Trampa. 

"Samo zato što Niki Hejli više nije u trci, pretnja koju Tramp predstavlja za zemlju nije ništa manje opasna, a rizik nije ništa manji. Za Hejlijeve donore i Hejline glasače, izbor može biti drugačiji, ali razlog za taj izbor ostaju isti", rekao je strateg Demokratske stranke Džesi Ferguson, objašnjavajući kako se u suštini ne menja činjenica da bi ti sponzori i glasači trebalo da nastave da budu protiv Trampa, makar podržali protivničku partiju.

Za to vreme Tramp traži podrška među radničkom klasom, u kojoj se neki osećaju ugroženo strahujući od slabljenja ekonomije i masovnog priliva migranata preko južne granice. Pošto su radnici tradicionalno demokratski glasači, a bogataši i vlasnici kapitala republikanski, može se reći da je dolazi do neke vrste "rokade" među strankama.   

Trampov poziv na debatu i važan Bajdenov govor

Pre odlučujućeg samita republikanaca u Hjustonu Bajden će u Vašingtonu održati godišnji Govor o stanju unije (State of the Union Address) večeras u 21 sat po lokalnom vremenu (3 sata ujutro po našem). Ovi govori obično nisu puni političkog naboja, ali bi to moglo da se promeni zbog Trapove ubedljive pobede nad Hejli, smatra CNN. U analizi takođe piše da će biti zanimljivo izbrojati koliko će puta Bajden pomenuti ime svog rivala, pa se stiče utisak da će govor biti važan deo njegove kampanje umesto "presek stanja" u državi, kao što je to obično slučaj.

Imajući u vidu Bajdenove gafove i poodmakle godine, CNN navodi kako će glasači imati priliku da procene kakva je njegova kondicija i da li je mentalno i fizički sposoban za još jedan mandat. 

"Važno je, za dobrobit naše zemlje, da Džo Bajden i ja raspravljamo o pitanjima koja su izuzetno bitna za Ameriku i američki narod. Zato ga pozivam na debate, bilo kada, bilo gde, na bilo kojem mestu. Debate može voditi korumpirani DNC (Demokratski nacionalni komitet) ili njihova podružnica, Komisija za predsedničke debate (CPD)", napisao je Tramp u stilu poziva na dvoboj.

Tanjug/AP/Evan Vucci

 

Iz Bajdenove kampanje uzvratili su izjavom da je Tramp "željan pažnje", kao i da će se razgovor o tome voditi u "prikladno vreme".

"Ali ako tako očajnički želi da vidi predsednika Bajdena u udarnom terminu, ne mora da čeka. Može da se pridruži desetinama miliona Amerikanaca koji će sutra uveče gledati Govor o stanje Unije", kazao je za Foks njuz direktor za komunikacije Bajdenove kampanje Majkl Tajler.

Tramp je zatim na Truth-u objavio kako će uživo ispravljati sve "netačne izjave" iz Bajdenovog govora, posebno one koje se tiču južne granice i "upotrebe pravosuđa kao oružja protiv političkih protivnika". 

Komentari (0)

Svet