Presuda Vrhovnog suda otvorila novi ugao napada na Trampa: Mogao bi da se dogodi "obrnuti" 6. januar

Odluka Vrhovnog suda SAD da obori presudu iz Kolorada, kojom je bivši predsednik Donald Tramp u toj državi diskvalifikovan sa glasačkih listića za predsedničke izbore, ostavila je dovoljno prostora njegovim protivnicima da probaju da osujete njegov povratak u Belu kuću, čak iako pobedi u novembru.

U presudi na 13 strana sudije navode da žele da spreče "haos" oduzimanjem prava pojedinačnih država da uklone Trampa sa spiska kandidata, pod opravdanjem da je prekršio 14. amandman koji sprečava učesnike "pobune" da dođu na čelo SAD. Ona ipak sadrži formulaciju koja dozvoljava Kongresu da spreči njegovu inauguraciju po istim osnovama.

Na taj način bi 6. januara 2025. godine Kongres mogao da izglasa da je Tramp prekršio Ustav podsticanjem na pobunu tokom famoznog protesta istog datuma 2021. godine. u slučaju da on pobedi na izborima i tako poništi glasove izbornih elektora umesto da ih verifikuje.

Skoro isti scenario umalo se odigrao 2021. kada je Tramp bezuspešno lobirao republikanske kongresmene da ponište pobedu predsednika Džozefa Bajdena, na osnovu tvrdnje o izbornoj prevari. Jedina razlika je što je tada upotrebljen 12. a ne 14. amandman Ustava SAD. Upravo ti navodi inspirisali su pretestni skup u Vašingtonu, koji se pretvorio u upad u američki Kapitol i haos koji je odjeknuo širom sveta. 

profimedia

Sa druge strane, Vrhovni sud je zaustavio napore sudova u Ilinoisu i Mejnu, ali i nekoliko drugih država da "precrtaju" Trampa sa liste kandidata. Bez ove presude moglo je da dođe do kaskadnog efekta na osnovu presedana u Koloradu.

Na ovaj način je izbegnug politički skandalozan scenario da sudije, koje narod nije izabrao, diskvalifikuju osobu koja dominira u predizbornoj trci i koja je već dobila stotine hiljada glasova na unutarstranačkim izborima.

Sud je izbegao da se pozabavi političkim spornim pitanjem o Trampovoj ulozi u događajima 6. januara. U odluci skoro da se uopšte ne spominje 6. januar ili reč "pobuna", niti se izjašnjava da li je Tramp uradio bilo šta da izazove upad u zgradu Kapitola. Umesto toga, fokusira se na tehničko, proceduralno pitanje o tome ko uopšte može da odluči o tom pitanju u skladu sa 3. odeljkom 14. amandmana.

profimedia

Svih devet sudija složilo se da je to u nadležnosti Kongresa. Ali uža većina od njih pet otišla je korak dalje, zaključivši da je to moguće uraditi samo putem donošenja zakona u Kongresu. Iako je odluka o blokiranju diskvalifikacija na državnom nivou bila jednoglasna, mala većina u drugom slučaju ipak razotkriva dublje podele. Inače Vrhoni sud od 2020. ima šest konzervativnih i troje liberalnih sudija. Svi oni imaju doživotni mandat, a Tramp je sticajem okolnosti imenovao čak troje od njih. 

Jedna od troje "Trampovih" sudija Ejmi Koni Baret stala je na stranu liberalnih kolega koji se ne slažu sa tim da Kongres prvo mora da izglasa zakon, pre nego što diskvalifikuje kandidata, pa je, kako piše CNN, zbog podeljenog mišljenja stvorena mogućnost nesuglasica oko toga kada dođe vreme da se glasa 6. januara sledeće godine.

Situaciju dodatno komplikuje što prema mišljenju većine sudija Kongres ima pravo da primeni pomenuti 3. odeljak 14. amandmana kako bi izglasao zakon, ali je to "naravno podložno sudskoj reviziji". Jedino tumačenja je da tako sud zadržava pravo na konačnu reč.

Tanjug/AP/Mariam Zuhaib

Upravo to je izazvalo neslaganje troje liberalnih sudija, koji su se žalili da to „zatvara vrata drugim potencijalnim sredstvima federalnog sprovođenja zakona“. 

"Većina pokušava da izoluje sve navodne pobunjenike od budućih pravnih izazova njihovom dolasku na federalne funkcije", piše u mišljenju troje sudija.

U mišljenju Vrhovnog suda je naglašeno da bi zakonodavci morali da odrede kriterijume prema kojima će neko biti diskvalifikovan, kako bi primenili pomenutu klauzulu o pobuni iz Ustava. Međutim Kongres, kako se dodaje, nije doneo nijedan zakon kojim se primenjuje 14. amandman još od 1870. godine.

Pravna "zavrzlama" ostavlja prostor demokratama

Neki stručnjaci kažu da je formalni zakon ključan u ovom slučaju. Tako bi se kredibilnost Trampovih protivnika u Kongresu našla pod lupom kada bi pokušali da blokiraju njegovu pobedu na izborima, jer bi morali pod mnogo strožim kriterijumima da ubede druge kongresmene.

„Mislim da će današnje mišljenje barem zatvoriti vrata za neke od tih diskursa“, smatra Derek Miler, pravni stručnjak, specijaliziran za Ustav SAD sa Univerziteta Notr Dam, prenosi Politiko.

Ipak ne slažu se svi eksperti sa tim, pa je po nekima Kongres već usvojio zakon koji bi zakonodavci mogli da iskoriste kao opravdanje za osporavanje Trampovih elektorskih glasova 2025. (kojih je ukupno 538 i koji će na osnovu volje birača u svojim državama dati svoj glas). Naime, to je zakon iz 2022. kojim se reformiše proces brojanja glasova, a koji ima za cilj da spreči buduće pokušaje da se podrivaju rezultati.

Tanjug/AP/J. Scott Applewhite

On je oštro ograničio vrste izazova koje bi zakonodavci mogli predstaviti elektorima, čije su glasove prethodno potvrdile pojedinačne države, ali je uključuje jedan bitan izuzetak: zakonodavci mogu da prigovore na bilo koje glasove elektora za koje veruju da nisu "regularno dati“, što je labavo definisan termin prenet iz jednog zakona iz 19. veka, koji se odnosi na proces prenosa vlasti.

To znači da bi demokrate, ako utvrde da Tramp "ne ispunjava uslove za obavljanje funkcije", mogle da zaključe da njegovi elektorski glasovi nisu "regularno dati" i pokrenu postupak pred Kongresom 6. januara 2025. Međutim, kako piše Politiko, ima stručnjaka koji kažu da bi tako "nategnuto" tumačenje presude Vrhovnog suda bilo slično teorijama koje su zastupali Trampovi saveznici 2021. godine. 

Još jedan faktor koji treba uzeti u obzir je da republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu, a demokrate u Senatu, te da ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez odobrenja oba doma Kongresa.

Tramp je dobio pravnu bitku, ali ne i rat

Donald Tramp je definitivno izvojevao veliku pobedu i može makar malo da odahne uoči današnjeg "super utorka", kada na unutarstranačke izbore izlaze birači 15 država i jedne teritorije, čime mu se pruža mogućnost da zada konačni udarac protivkandidatkinji Niki Hejli.  

Ipak, čak i ako više ne bude "gubio vreme" na okršaje sa njom Tramp još uvek nije dobio pravni rat, koji vodi paraleleno sa političkim.

Prvo od Trampovih krivičnih suđenja, zbog navodnog falsifikovanja poslovne evidencije za isplatu novca porno glumici Stormi Danijels tokom predsedničke kampanje 2016, trebalo bi da počne u Njujorku kasnije ovog meseca. Bivši predsednik je takođe uložio žalbu na odluku njujorškog sudije da plati 355 miliona dolara zbog prevaru koju su počinile njegove firme i na presudu da je platio spisateljici 83 miliona dolara za klevetu nakon što ga je tužila za seksualni napad.

Tanjug AP/Shannon Stapleton/Pool Photo via AP

U zavisnosti od toga kako i koliko brzo Vrhovni sud donese odluku o Trampovom zahtevu za imunitet, on bi se i dalje mogao suočiti sa optužbama za pokušaj da poništi rezultat izbora 2020. pre nego što počnu izbori u novembru.

Još dva slučaja bi vervatno trebalo da dođu na red kasnije, jedan u Atlanti, gde se Tramp suočava sa optužbama na nivou države za "izbornu zaveru" 2020. i jedan na Floridi, gde je provizorno zakazano za suđenje za maj zbog nepropisnog zadržavanja poverljivih dokumenata nakon što je napustio Belu kuću, ali se očekuje da datum suđenja bude pomeren.