Napeto u Avganistanu: Dok Amerikanci odlaze, talibani jačaju snage i zauzimaju teritorije
Komentari05/08/2021
-07:10
Američka vojska je posle decenija boravka u Avganistanu, u maju konačno počela da se povlači iz ove ratom razorene zemlje. Pripadnici snaga talibana brzo su počeli da prave planove kako da zauzmu zemlju, ali i da se osvete svojim sunarodnicima koji su sarađivali sa vladom i pripadnicima vojske SAD.
Vojska SAD je popisala inventar, odlučujući šta se vraća u Ameriku, a šta se predaje avganistanskim snagama bezbednosti. Poslednjih nedelja vojska je iznosila opremu iz zemlje masivnim teretnim avionima C-17, prenosi AP.
U međuvremenu, sve su žešće borbe između snaga avganistanske vlade i talibana, pri čemu se talibanski borci guraju prema gusto naseljenim središtima gradova i napadaju tranzitna čvorišta kako bi zauzeli što veći deo teritorije.
Talibani napreduju
Vlada vojno uzvraća na napade, ali talibani polako i sigurno napreduju. Talibanski borci, osnaženi vojnim uspesima, fokusiraju se na aerodrome velikih gradova Kandahara i Herata, a pod napadom je tokom vikenda bio i grad Laškar Gah u provinciji Helmand. Avganistanska vojska priznala je da su tri grada u provincijama na zapadu i jugu zemlje u kritičnoj sigurnosnoj situaciji, prenosi Jutarnji.
Napadi talibana su se pojačali u maju posle isteka dogovorenog roka do kojeg je američka vojska najavila da će da napusti Avganistan, žestoki su i preti ozbiljna opasnost da zauzmu velike gradove.
Na stotine civila je ubijeno i ranjeno, a nisu izostali ni napadi na novinare i zvaničnike. Vazdušni udari koje organizuje vlada takođe donose brojne kolateralne civilne žrtve i dodatno produbljuju krizu u zemlji, prenosi HRW.
Talibani se opasno približili velikim gradovima
Odluka Amerikanaca da se povuku iz Avganistana najviše je pogodovala talibanima jer su za protekla dva meseca zauzeli više teritorije nego za proteklih 20 godina, prenosi BBC.
Trenutno se drže formacija širom zemlje, pogotovo u severnim i severoistočnim i centralnim provincijama Gazni, Majdanu i Vardaku. Opasno su se približili i velikim gradovima kao što su Kunduz, Herak, Kandahar i Laškar Gah.
Vojne snage SAD i NATO i njihovi lokalni saveznici su talibane srušili sa vlasti 2001. godine. Ali, uprkos međunarodnom prisustvu u regionu, i milijardama dolara pomoći i obuke vojnih vladinih snaga, talibani su uspeli da se tokom godina pregrupišu i da ojačaju svoje redove u udaljenim delovima zemlje.
Najjači uticaj imaju u utvrđenjima koja drže na jugu i jugozapadu zemlje, u severnom Helmandu, Kandaharu, Uruzganu i provinciji Zabul. Drže pod svojom komadnom i brda u južnom Farjabu i planine Badakhšan u severoistočnom delu zemlje.
BBC je u jednom od svojih izveštaja iz 2017. godine pokazao da talibani drže pod kontrolom brojne distrikte. Ali i da su aktivni i u drugim delovima zemlje gde često organizuju napade.
Oko 15 miliona ljudi, ili pola populacije, živi u delovima zemlje koji su pod kontrolom talibana.
Vlada je bila primorana da napusti pojedine administrativne centre zbog jakih napada.
Mada je većina trupa vojske SAD napustila Avganistan u junu, određen deo vojnika ostao je u Kabulu, odakle vojna avijacija SAD već više dana obavlja napade na talibanske pozicije.
Talibani jačaju poziciju
Vlada je počela da grupiše svoje snage i da ih šalje u sve velike gradove koji su u opasnosti od napada talibana. Uvela je i jednomesečni noćni policijski čas na celoj teritoriji zemlje kako bi sprečila napade na gradove, prenosi BBC.
Talibani su se opasno približili velikim gradovima kao što su Herat i Kandahar, ali još nisu uspeli da ih osvoje. Ali, osvajanjem mnogih delova teritorije jačaju poziciju u pregovorima kao i svoj novčani prihod uvođenjem poreza i prisvajanjem ratnog plena.
U prvoj polovini godine poginuo je i rekordan broj ljudi. UN za 1.600 smrtnih slučajeva krivi talibane i druge antivladine pokrete.
Zbog rata raseljeno je oko 300.000 ljudi od početka godine. Neki spas pokušavaju da pronađu van velikih gradova, u selima. Mnoge izbeglice bile su primorane da prebegnu u Tadžikistan, prenosi AFP.
Pod kontrolom talibana je i veliki broj glavnih graničnih prelaza, među kojima je i glavni prelaz u Pakistan.
Procenjuje se da su SAD u poslednje dve decenije potrošile više od 2.000 milijardi dolara u Avganistanu, tako se tvrdi u projektu "Troškovi rata” sa Univerziteta Braun, koji dokumentuje skrivene troškove američkog vojnog angažmana.
SAD ušle u Avganistan 2001. godine
NATO, SAD i njihovi saveznici zajedno su ušli u Avganistan 7. oktobra 2001. godine kako bi uhvatili lidere Al Kaide, organizatore terorističkih napada 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu, koji su živeli pod zaštitom talibana u zemlji.
Dva meseca kasnije, talibani su poraženi, a borci Al Kaide i njihov vođa Osama bin Laden bili su u bekstvu, navodi AP.
Talibani i dalje optužuju Vašington za kršenje sporazuma koje je potpisala prethodna administracija pre više od godinu dana. U tom sporazumu SAD su navele da će sve trupe povući do 1. maja, a nepoštovanje tog sporazuma je "otvorilo put da preduzmu svaku protivmeru koju smatraju prikladnom protiv okupatorskih snaga", kažu talibani.
Bezbednosna situacija u Avganistanu ozbiljna
NATO je tokom ove godine donirao vojnu i medicinsku opremu Avganistanu u vrednosti oko 72 miliona dolara. Poslednja pošiljka stigla je 2. avgusta.
NATO u saopštenju ističe da je bezbednosna situacija u Avganistanu ozbiljna ali da će, iako su počeli da se povlače, nastaviti sa podrškom i dopremanjem potrebne opreme kako bi vojne snage mogle bolje da obavljaju svoje zadatke. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u telefonskom pozivu od 27. jula obećao je predsedniku Avganistana Ašrafu Ganiju nastavak pomoći.
Tenzije se ne smiruju, u današnjem, najnovijem bombaškom napadu talibana stradalo je najmanje četiri osobe, dok je više od 10 povređeno. Napadnuta je kuća avganistanskog ministra odbrane Bismilaha Kana Mohamadija.
U drugoj eksploziji, u blizini objekta bezbednosne agencije Avganistana u Kabulu, danas su ranjena dva civila i jedan pripadnik snaga bezbednosti.
Komentari (0)