Igre 
Južna Afrika izvela Izrael pred sud: Počela saslušanja o "genocidnoj nameri" u Gazi, ali presuda na "dugom štapu"
Komentari11/01/2024
-21:04
Prva dvodnevna javna rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, povodom tužbe za genocid koju je 29. decembra 2023. podnela Južnoafrička Republika protiv Izraela, počela je danas. Iako je presuda "na dugom štapu", moguće je donošenje takozvane privremene odluke, kojom se nalaže hitan prekid vojnih dejstava.
Tribunalu je Pretorija predala tužbu na 84 strane na osnovu Konvencije Ujedinjenih nacija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine. Sud se poziva da naredi Izraelu da "prestane sa ubijanjem i nanošenjem ozbiljnih psihičkih i fizičkih povreda palestinskom narodu u Gazi, kao i da obustavi namerno nametanje uslova za život sa ciljem da dovedu do fizičkog uništenja stanovnika kao grupe". Takođe je zatraženo da se omugući pristup humanitarnoj pomoći.
U tužbi se navodi da je kontinuirana kampanja bombardovanja, koja je opustošila veći deo enklave, primorala na evakuaciju oko 1,9 miliona Palestinaca i ubila više od 23.000 ljudi, uključujući skoro 10.000 dece, prema podacima zdravstvenih ustanova u Gazi.
Tanjug/AP/Fatima Shbair
Tim pravnika Južne Afrike danas iznosi svoju argumentaciju, a sutra će to učiniti i pravni tim Izraela.
"Južna Afrika tvrdi danas da je Izrael prekršio konvenciju o genocidu, koja je usvojena 1948. posle Drugog svetskog rata i Holokausta, član dva te konvencije, u kojem se zapravo iznosi šta znači genocidna namera, a po njima genocidna namera znači ubistvo civila, dosta dece, raseljavanje Palestinaca, uništavanje njihovih domova, nemogućnost da se dostavi humanitarna pomoć. Tako da, takođe, pominju, kad govore o genocidnoj nameri, zapaljive izjave raznih izraelskih političara, čime žele da dokažu da zapravo Izrael ima nameru da potpuno uništi jednu grupu, a to su Palestinci", objašnjava urednica spoljnopolitičke rubrike Euronews Srbija Nataša Đulić Banović.
Razmere uništenja ilustruje i analiza satelitskih snimaka na Univerzitetu Njujork i Oregon koja je pokazala da je do 80 procenata objekata na severu ove gusto naseljene oblasti uništeno.
"Razaranje od strane Izraela je toliko ekstremno da je Gaza sada drugačije boje, gledano iz svemira. I tekstura je drugačija”, navodi se u 18. članu tužbe.
Povezane vesti
I Izrael i Južnoafrička Republika su potpisnici pomenute Konvencije UN genocidu, koja MSP-u, najvišem pravnom telu UN-a, daje jurisdikciju da odlučuje o sporovima na tu temu. Sve države potpisnice te konvencije dužne su da ne počine genocid, da ga spreče i da ga kazne.
Tanjug/AP/Fatima Shbair
"Dela se pripisuju Izraelu, koji nije uspeo da spreči genocid i sam čini genocid očigledno kršeći Konvenciju o genocidu“, navodi se u podnesku i dodaje da Izrael takođe nije uspeo da obuzda podsticanje na genocid od strane svojih zvaničnika što takođe krši pravila konvencije.
Južna Afrika i Izrael imaće dva sata u dva dana da iznesu svoje argumente za ili protiv hitnih mera. Neće biti svedoka i unakrsnog ispitivanja, a izlaganja će uglavnom činiti pravni argumenti koje će iznositi državni zvaničnici i njihovi timovi međunarodnih pravnika, piše Rojters.
Inače, vlast i opozicija u Južnoj Africi nisu bili u potpunosti jedinstveni kada je reč o preduzimanju ovog koraka.
"Južna Afrika ima tu istoriju i ANC, odnosno Afrički nacionalni kongres, dakle vladajuća partija, imaju tu istoriju identifikacije sa palestinskom sudbinom, upravo zbog aparthejda i režima rasne segregacije i već godinama oni optužuju Izrael da se zapravo to i dešava. Od 7. oktobra Južna Afrika je bila vrlo glasna u osudi, takođe je prekinula diplomatske odnose sa Izraelom i zatvorila Izraelsku ambasadu u Pretoriji. To, dakle, opozicija u Južnoj Africi nije baš najbolje prihvatila. Takođe, ima tu i razlog koji su čisto političke prirode, uskoro će biti izbori u Južnoj Africi, to je neka vrsta i podilaženja domaćem javnom mnjenju, a i sama pozicija Južne Afrike u ovakvom slučaju oni smatraju bi mogla da se poboljša u svetu. Da podsjetim, nije to prvi slučaj, Gambija je tužila Mjanmar takođe za genocid", kaže Đulić Banović.
Zahtev za hitne mere je prvi korak u slučaju koji će verovatno trajati nekoliko godina. Privremene mere su zvaničan termin za obustavljanje delovanja koje bi pogoršalo situaciju dok se suđenje ne završi. Dakle, sud bi u teoriji mogao da odmah traži obustavu vatre ili primirje.
Sud neće doneti konačnu odluku o optužbama za genocid u Južnoj Africi sve do saslušanja o "meritumu" slučaja, što će se verovatno desiti godinama kasnije. Ovonedeljna rasprava i saslušanja odnose se samo na hitne mere.
AP Photo/Adel Hana
Povezane vesti
Kako bi se uvele "privremene mere" sud samo treba da odluči da li bi na prvi pogled, ili "prima facie", bio nadležan i da li bi dela mogla potpasti u delokrug Konvencije o genocidu. Sve mere koje donese ne moraju nužno biti one koje traži podnosilac tužbe. Južnoafrička Republika je takođe tražila da Izrael redovno izveštava MSP o preduzetim akcijama za sprečavanje genocida.
Odluka o merama očekuje se u narednim nedeljama nakon saslušanja, dok su presude MSP konačne i na njih nema žalbi. Ipak, sud nema nikakav metod sprovođenja presude u delo tako da bi Izrael mogao da pretrpi samo gubitak ugleda u međunarodnim odnosima, ako bude proglašen krivim ili ako se narede privremene mere. Jedino što MSP može da uradi je da zahteva od Saveta bezbednosti UN da donese rezoluciju kojom se traži poštovanje presude, ali je to skoro nemoguće zbog američkog veta u tom telu.
"Ovo je preliminarno saslušanje. Kad bismo govorili o suđenju za genocid, ono bi, kad počne, moglo da traje godinama. Ono što se zapravo sad očekuje jeste da sud donese odluku, posle današnjeg i sutrašnjeg saslušanja, da li je Izrael zaista prekršio ovaj član konvencije o genocidu. Ukoliko zaključi da jeste, onda može da donese neke privremene ili hitne mere. Južna Afrika smatra da te mere treba da budu, da sud naredi da se Izrael povuče iz Gaze i da obavi neke reparacije, kad je reč o Palestincima, da rekonstruiše Gazu, pre svega takođe i da humanitarna pomoć lakše uđe u Gazu. Sada, najverovatnije, sud ne mora to da uradi na ovakav način kako Južna Afrika predlaže, posebno zato što se ovde u ovom podnesku nigde ne pominje Hamas, može se desiti da sud zapravo umesto zaustavljanja borbi u Gazi zatraži uzdržanost od Izraela, ali svakako može da se desi da sud naredi Izraelu da dozvoli u većem obimu dostavu humanitarne pomoći", navela je Đulić Banović.
Povezane vesti
Izrael bi mogao da pretrpi ozbiljne diplomatske posledice
Konvenciju o genocidu su ratifikovale 153 države. Što se same tužbe tiče, nju je podržalo 57 članica Organizacije islamskih zemalja, među kojima je i nuklerno naoružani Pakistan, kao arapski susedi Izraela.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Turske Onču Kečeli takođe je pozdravio podnošenje tužbe, mada Turska za sada nije preduzela nikakve korake protiv Izraela, iako je u mogućnosti da obustavi njegovo snabdevanje naftom iz Azerbejdžana.
EPA-EFE/ATEF SAFADI
Tužbu je podržao i susedni Jordan, koji je do sada bio veoma umeren u odnosima sa Izraelom i važi za američkog saveznika.
Prva latinoamerička zemlja koja je podržala Južnoafričku Republiku je Bolivija, ali je njen uticaj na zbivanja na Bliskom istoku, blago rečeno, simboličan.
Evropski saveznici Izraela se uglavnom nisu izjašnjavali o tužbi, ali je Velika Britanije javno odbila da je podrži.
Tužba kao dokaz navodi izjave izraelskih zvaničnika
Slučaj genocida je često teško dokazati, jer prema definiciji sadržanoj u konvenciji, namera da se počine dela mora biti jasna.
Izraelska vojska je tokom svoje vojne operacije više puta ponavljala da nema nameru da ubija civile, i da cilja samo Hamas. Međutim, podnesak sadrži brojne citate izraelskih zvaničnika za koje se navodi da jasno pokazuju nameru "da se počine genocidna dela ili da se ne spreče".
Jedan od navedenih primera je izjava od 12. oktobra kada je izraelski predsednik Isak Hercog rekao da nema razlike između naoružanih boraca i civila u Gazi.
"Cela nacija je ta koja je odgovorna. Nije tačna ova retorika o civilima koji nisu svesni, nisu uključeni. Apsolutno nije istina... i borićemo se dok im ne slomimo kičmu", rekao je Hercog.
Tanjug/AP/Saul Loeb
Ministar odbrane Joav Galant je 9. oktobra objavio da Izrael nameće potpunu opsadu Gaze, prekidajući struju i vodu u enklavi, a zatim je stanovnike Gaze nazvao „ljudskim životinjama“, piše u tužbi.
Dana 10. novembra 2023., izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir rekao je u televizijskom obraćanju da kada Izrael kaže da će uništiti Hamas, to uključuje „one koji slave, one koji ga podržavaju i one koji dele slatkiše".
"Svi su oni teroristi, a i njih treba uništiti“, citiran je Galant u podnesku.
Tanjug/AP
Sledećeg dana, 11. novembra, izraelski ministar poljoprivrede Avi Dihter je rekao: „[Mi] sada zapravo pokrećemo Gaza Nakbu“.
Time je aludirao na ubistva i prisilni raseljavanja stotina hiljada Palestinaca tokom stvaranja Izraela 1948. godine. U tužbi takođe piše da su neki izraelski političari i zvaničnici pozivali na uništenje poput onog u Hirošimi ili Drezdenu.
Odgovor Izraela i SAD
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je 29. decembra na tužbu rekavši da „Izrael sa gnušanjem odbacuje krvnu klevetu koju širi Južnoafrička Republika“. Portparol ministra Elija Koena kritikovao je Pretoriju zbog tvrdnje koja „nema činjenične i pravne osnove, i koja predstavlja prezirno i prezrivo iskorišćavanje Suda“.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Kači Hanegbi kazao je novinarima da je „država Izrael decenijama potpisnica Konvencije protiv genocida i da svakako ne bojkotuje diskusiju".
"Ostaćemo pri tome i odbaciti apsurdnu tužbu koja je krvna kleveta,(...) Neosnovana tvrdnja protiv prava žrtve da se brani je sramota i očekujemo da se sve civilizovane zemlje saosećaju sa našom odlučnošću”. izjavio je on
Hanegbi je dodao da bi „pravna bitka mogla da se oduži na nekoliko godina, ali je neposredan fokus Izraela da osujeti privremenu naredbu koja bi mogla da ga prisili na prekid vatre u Gazi.
Izraelski predsednik Isak Hercog nazvao je slučaj Međunarodnog suda pravde „groznim i apsurdnim“. Izrael je saopštio da čini najveće napore da izbegne civilne žrtve u Gazi.
„Bićemo tamo u Međunarodnom sudu pravde i ponosno ćemo predstaviti naš slučaj upotrebe samoodbrane u skladu sa našim najinherentnijim pravom prema međunarodnom humanitarnom pravu“, rekao je Hercog.
Izrael nije ranije prisustvao procesima pred međunarodnim sudovima, jer je smatrao da je subjektivan.
"Ovaj put jeste i mnogi se pravnici danas slažu da želi da dokaže da je ovo što radi u Gazi legitimno. I generalno za naš program su ranije govorili mnogi stručnjaci za međunarodno pravo koji su, recimo, nam kazali da se Izrael strašno trudi, da kako god nama izgledalo sve što se dešava u Gazi, da svaka akcija izraelske vojske ima neku pravnu ili zakonsku potporu. Poput, na primer, bombardovanja bolnica, gde Izrael tvrdi da se te bolnice ne koriste u humanitarne svrhe, po Ženevskoj konvenciji zaista postoji opcija da bolnica može biti vojni cilj ukoliko se ispostavi drugačije. Tako da, mislim da u ovom trenutku Izrael želi da da legitimitet svojim akcijama", navela je Đulić Banović.
Sjedinjene Države su takođe izrazile svoje protivljenje slučaju genocida. Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi nazvao je podnesak Južne Afrike „nezaslužnim, kontraproduktivnim", dodavši da je bez ikakve osnove, tokom konferencije za štampu u Beloj kući 3. januara.
Komentari (0)