Igre 
"Najgore mesto za život": Humanitarna situacija u Gazi eskalira, Unicef upozorava - deca izložena gladi i traumama
Komentari10/01/2024
-17:01
Izraelska vojska nastavila je akcije na jugu Pojasa Gaze. Prema tvrdnjama izraelskih odbrambenih snaga, u Kan Junisu je likvidirano desetine pripadnika Hamasa, a osim Kan Junisa, na udaru se našao i grad Rafa uz granicu sa Egiptom. Za sve to vreme, humanitarna situacija u samoj Gazi je eskalirala, pa tako ta teritorija trenutno predstavlja možda i "najgore mesto za život". Najveći teret humanitarne krize snose deca, a kako je rekla portparola Dečjeg fonda UN Tes Ingram, ona su izložena višemesečnoj gladi, traumama i raseljavanju.
Izraelski obaveštajni izvori veruju da se u Kan Junisu gde se vode najžešće borbe, krije vođa vojnog krila Hamasa odgovoran za napad 7. oktobra. U takvim okolnostima većina stanovništva pokušava da nađe spas u gradu Rafa na granici sa Egiptom. Ipak, i ovaj grad je izložen napadima izraelske vojske. U poslednjem napadu poginulo je osam osoba, a više desetina je ranjeno.
"Primili smo mnogo ranjenih žena i dece. Mnogi od njih su teško ranjeni i oni se nalaze u Kuvajtskoj bolnici i bolnici Abu Jusef al Nadžar", rekao je Sohaib al Hams, direktor bolnice u Rafi.
Portparol Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama Adnan Abu Hasna rekao je da je Pojas Gaze postao "najgore mesto na Zemlji". U izveštaju objavljenom krajem decembra, Ujedinjene nacije su navele da na teritoriji Gaze gladuje više od pola miliona ljudi, što je četvrtina njene ukupne populacije.
Ingram je ukazala na nedavno istraživanje UNICEF-a koje je pokazalo da 90 odsto dece mlađe od dve godine u Gazi ima pristup samo žitaricama i mlečnim proizvodima, dok je za zdrav razvoj potrebno konzumirati pet grupa namirnica, prenela je Al Džazira.
"Veoma smo uznemireni zbog količine hranljivih materija koju mala deca dobijaju za svoj rast i razvoj", rekla je Ingram.
Dugoročni uticaj rata na mentalno zdravlje te dece je podjednako zabrinjavajući, istakla je ona.
Povezane vesti
"Vidimo traumatične reakcije na stres kod toliko dece sa kojom smo u kontaktu. U drugim sukobima, deca mogu doživeti traumu, ali imaju mogućnost da odu na sigurno. To se ne dešava u Gazi", rekla je ona.
Prema njenim rečima, dok borbe ne prestanu i deca ne mogu da se osete bezbedno, ne može da se uradi procena i odgovori na njihove dugoročne potrebe u vezi sa mentalnim zdravljem.
Istovremeno nastavljaju se racije izraelske vojske na Zapadnoj obali, gde je od 7. oktobra ubijeno više stotina Palestinaca.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je tokom posete Tel Avivu da je cena rata u Gazi previsoka za civile. Međutim, Bela kuća je ponovila da ne podržava prekid vatre, koji bi, kako smatraju u Vašingtonu, koristio samo Hamasu.
"Privremeno humanitarno primirje nije dovoljno"
Kako je za Euronews Srbija rekao novinar Mansur Šouman, humanitarna situacija u Gazi nastavlja da eskalira, da se stvari pogoršavaju iz trenutka u trenutak, te da postoji ogroman problem sa neuhranjenošću u raznim mestima.
"Već 96 dana je prošlo od kako je izraelska vlast saopštila da ukida struju, ukida snabdevanje čistom vodom i telefonske komunikacije i zatvara sve granične prelaze na jugu i na severu. Kada su zatvorili granične prelaze, zabranili su ulazak hrane. Obično je dolazilo po 500 kamiona dnevno sa hranom, odećom i tako dalje. Međutim, od početka ovih dešavanja ukupno tek 5.000 kamiona je ušlo i to je 2 odsto 100 od ukupnih potreba danas u Gazi, posebno na severu", rekao je on.
Kako dodaje, na severu Gaze ne trenutno ne radi nijedna bolnica, a u ovom trenutku potrebno ih je najmanje pet.
Povezane vesti
"U sredini Pojasa Gaze i na jugu funkcionišu još tri bolnice, ostale nemaju više goriva. Ono što nam je najviše potrebno u ovom trenutku je najmanje pet novih i opremljenih poljskih bolnica da funkcionišu u Gazi. Naravno sa lekovima, priborom, instrumentima i kvalifikovanim volonterima i doktorima i medicinskim sestrama. Lekari i bolničarke ovde su potpuno iscrpljeni, oni rade ceo dan, bez ikakvog odmora, više smena i ogroman je broj pacijenata, a fali im ogroman broj lekova koji je potreban za operacije. Nekad moraju da odaberu ko će umreti, a ko će živeti na osnovu trenutnih prioriteta. Treba nam odmah najmanje pet poljskih bolnica ovde u Gazi sa punom opremom kako bi se zadovoljile potrebe naroda ovde u Gazi, inače je sada zima, hladno je i narod nema dovoljno ni hrane, nemaju ni grejanje da bi mogli da se oporave od onog što ih muči", dodao je.
Kako dodaje, u Gazi nema bezbednog mesta - bombarduju se bolnice, škole, crkve, džamije.
Na pitanje kakva su očekivanja od sastanka koje Blinken vodi sa palestinskim predsednikom u Ramali, Šouman kaže da u ovom trenutku SAD nažalost "nisu netralna sila u svetu".
Povezane vesti
"Oni se stavljaju dakle na stranu Izraelaca uprkos zločinima koje Izrael čini prema Palestincima. Nadamo se da će se američka regionalna politika promeniti i to uskoro, posebno imajući u vidu ogroman broj dokaza o povredama ljudskih prava protiv palestinskog naroda. Čuli smo i američku javnost koja je protiv ovog rata i mi smo zatražili da dođe do trajnog primirja, da se otvore granice i da Gaza opet bude slobodna", dodao je on.
Napominje i da Palestinci traže trajni prekid vatre.
"Privremeno humanitarno primirje nije dovoljno, jer u svakom trenutku izraelska vojska može da nastavi operacije i kakva god mala humanitarna pomoć uđe, može doći do bombardovanja i sve bude upropašćeno. Ovde imamo 2 miliona i 300 hiljada civila na veoma maloj površini. Nema dovoljno hrane, nema dovoljno lekova, nema bezbednih skloništa. Treba nam trajni prekid vatre i privremeni prekid vatre iz humanitarnih pobuda ne bi bio dovoljno", zaključio je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)