"Dan D" je 13. januar: Oči sveta biće uprte u Pacifik, a Si će pokušati da ispuni obećanje Bajdenu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/01/2024

12:02

"Dan D" je 13. januar: Oči sveta biće uprte u Pacifik, a Si će pokušati da ispuni obećanje Bajdenu - Copyright AP/Morry Gash, Godofredo A. Vásquez, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kineski predsednik Si Đinping je američkom kolegi Džou Bajdenu "direktno" kazao da će Peking ponovo ujediniti Tajvan sa ostatkom Kine, na Samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u San Francisku, objavio je NBC 20. decembra na osnovu izjava trojice američkih zvaničnika.

Ovo obećanje američki mediji tumače kao upozorenje, verovatno i zbog toga što je Si navodno dodao da bi "preferirao" da Kina to uradi mirnim putem, ali nije odbacio neku drugu opciju.

Priliku da to obećanje ostvari imaće već 13. januara ako na predsedničkim izborima na ovom ostrvu sa 19 miliona stanovnika pobedi kandidat partije Kuomintang Hou Jouji, koji se zalaže za povratak miroljubive i otvorenije politike prema Pekingu, kritikujući vladajuću Demokratsku naprednu partiju (DPP) zbog sve nategnutijih odnosa sa ostatkom Kine.

Kuomintang je partija sa najdužom tradicijom na Tajvanu, koja je vladala celom Kinom od 1928. do 1949. kada je poražena u građanskom ratu protiv Komunističke partije i kada se pod vođstvom Čang Kaišeka povukla na ostrvo i tamo uspostavila vlast. Međutim, danas je smatraju opcijom koja najviše odgovara Pekingu i istoj toj Komunističkoj partiji, preko koje bi Ši Đinping mogao da postepeno, "na mala vrata" uspostavi prevlast i "vrati" Tajvan mirnim putem.

Stoga ne čudi što su izbori 13. januara označeni kao jedan od ključnih geopolitičkih događaja u svetskim medijima, posebno ako se ima u vidu da zvanični Peking vidi DPP kao eksponenta Vašingtona. Lideri te partije, kao i sama predsednica Cai Jingven često idu u posete Americi i pored toga što SAD zvanično ne priznaju nezavisnost Tajvana. Drastičnu prekretnicu u odnosima bila je poseta ostrvu predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi u avgustu 2022. godine, kada je Kina pretila da će oboriti njen avion.

Odnosi SAD i Kine su od tada bili u još oštrijem sunovratu, do te mere da je Si navodno odbijao pozive Bajdena. Samit u San Francisku je, makar na površini, ublažio tenzije, ali je američka flota i dalje pozicionirana u blizini ostrva, dok se Japan, glavni saveznik SAD u regionu, sve više naoružava.

Raskol u opoziciji naklonjenijoj Pekingu

Što se samih izbora tiče, najnovija anketa portala Formoza daje prednost kandidatu DPP-a i trenutnom potpredsedniku Vilijamu Laiju (35,2 odsto), Hou je blizu, na drugom mestu (30,6 procenata), dok je na trećoj poziciji kandidat Narodne partije Tajvana (TPP) Ko Venže (19,6). Predsednički izbori na Tajvanu nemaju drugi krug, a Koamintag i relativno mlada stranka TPP nisu uspeli da se dogovore oko zajedničkog kandidata, što daje blagu prednost partiji predsednice Cai, koja je na vlasti od 2016. ali ona sama nema pravo na treći mandat.

Kuršlus u redovima opozicije izbio je krajem novembra kada su, na samom kraju roka za prijavu kandidatura, trojica kandidata u dramatičnoj svađi na televiziji odlučila da svako ide svojim putem. Pored Houa i Koa na biračkim listićima će se, kao nezavisni kandidat, pojaviti i biznismen Teri Gou, koji je tokom pomenute TV debate držao čudan 20-minutni govor, pominjući američki praznik Dan zahvalnosti i razne engleske izraze. Ishod je, prema anketama rađenim pre raskola, dramatično uticao na šanse za svrgavanje DPP-a.

Glavna nesuglasica izbila je oko preliminarnih izbora u okviru trostranačke koalicije kojima bi se odlučilo ko će biti kandidat za predsednika, a ko za potpredsednika. TPP se zalagao za anketu mobilnim telefonima među članovima stranaka, dok je Kuomintang hteo klasično glasanje jer su njihove pristalice mahom starije. Na kraju je Ko prihvatio veliki broj zahteva Kuomintanga, ali se ispostavilo da je to uradio nasuprot željama svoje partije, a metodologija preliminarnih izbora uopšte nije bila precizirana u dogovoru. Posle ovog propalog manevra Koa, i pod pritiskom njegovih stranačkih kolega, koalicija se raspala, mada nije isključena saradnja na parlamentarnim izborima koji se održavaju istog dana.

Ko je takođe kritikovan da bi isto tako popustio Pekingu, kao što je Koumintangu, dok je list Tajpej tajms pisao kako je pritisak Kine na stvaranje koalicije bio očigledan.

"Pod velikim pritiskom, Ko je priznao da je morao da poništi kolektivnu odluku TPP-a i sarađuje sa KMT-om. To što je išao protiv sopstvenih principa transparentnosti i prihvatio „politiku zatvorenih vrata“ takođe je nenormalno", oštro je napao list opozicionog lidera u autorskom tekstu uglednog advokata Huanga Dijinga.

Iako će opozicija možda izgubiti predsedničke izbore, ona bi mogla da osvoji većinu u parlamentu. Takav ishod mogao bi, kako piše japanski list Japan tajms, da ograniči sposobnost Vilijama Laija da sprovode određene politike DPP-a, što bi išlo na ruku Pekingu.

DPP se, kao glavni rival Kuomintanga, u poslednih sedam godina pozicionirao kao "trn u oku" Si Đinpinga i svojim bliskim savezništvom sa SAD antagonizirao Peking. Iako je malo verovatna kineska skora invazija na provinciju, Peking je i dalje zabrinut zbog onoga što vidi kao pokušaj Vašingtona da postepeno promeni status kvo kroz, na primer, jačanjem bezbednosnih veza sa Tajvanom, navodi Japan tajms.

Raspad ujedinjenog fronta opozicije i činjenica da je DPP, kao stranka koja otvoreno gura nezavisnost Tajvana, blagi favorit da pobedi, sigurno nisu obradovali Peking. Moguća glavobolja za Sija je to što bi, prema nekim analitičarima, nastavak spoljne politike DPP-a mogao da ohrabri "druge demokratije" u svetu da stupe u "nezvanične" odnose sa vladom u Tajpeju.

Ta spoljna politika DPP-a, iako naizgled popularna među Tajvancima, toliko je iznervirala Peking da je prekinuo sve razgovore sa administracijom predsednice Cai pre nekoliko godina.

Umešanost američke vojske i naoružavanje Tajvana

Potencijalno "bure baruta" predstavljaju i američke trupe pozicionirane na ostrvu u ulozi "savetnika". Teško je utvrditi njihov tačan broj, ali se u februaru pojavila informacija da će ih biti između 100 i 200.

Za to vreme SAD intenzivno naoružavaju Tajvan, prema tzv. "Doktrini bodljikavog praseta", sa idejom da ga učini što težom metom za kinesku vojsku. U novembru je objavljeno da je vrednost narudžbina naoružanja koje tek treba da bude isporučeno dostigla 19,2 milijarde doalara. Među njima je i 66 aviona F-16. čija je isporuka odložena za 2024. godinu, kao i 108 tenkova "abrams" koji se očekuju iste godine. Tajvan takođe čeka isporuku "harpun" protivbrodskih raketa u vrednosti od 2,4 milijarde dolara, kao i raznu municiju po ceni od 2,8 milijardi.

Ovi ugovori napravljeni su još za vreme predsednika Donalda Trampa, ali je izbijanje rata u Ukrajini, pa zatim u Gazi odložilo isporuke. Takođe, paket vojne pomoći za Ukrajinu i Izrael, koji nije prošao kroz Predstavnički dom Kongresa zbog neslaganja republikanaca, sadržao je i 7,4 milijarde dolara vojne pomoći Tajvanu, koja je sada pod velikim znakom pitanja

Trenutni odnos vojnih snaga je, očekivano, ubedljivo na strani kineske armije: 86 protiv 26 brodova, 59 protiv četiri podmornice, skoro 3.000 protiv oko 750 letelica, oko, 4.800 protiv 650 tenkova... Posebno je izražena prednost Kine u višecevnim raketnim bacačima, poput PHL-16, koje je Peking rasporedio oko Tajvanskog moreuza. Oni mogu da ispale ili 10 raketa kalibra 300 mm i dometa 130 kilometara, osam raketa kalibra 370 mm dometa 280 kilometara, ili dva velika balistička projektila "vatreni zmaj", kalibra 750 mm i dometa 290 kilometara. Sudeći po kineskom Global tajmsu lanseri mogu da nose i antibrodske rakete dometa 360 km.

Pored drugih "proksi ratova" koji odvlače kapacitete američkih proizvođača oružja, potencijalni problem za Tajvan mogli bi da budu i Huti. Naime, SAD su pokrenule pomorsku operaciju "Zaštitnik prosperiteta" (Operation Prosperity Guardian), kako bi odbranile od napada raketama i dronovima trgovačke brodove koji prolaze kroz moreuz Bab el-Mandeb i idu kroz Crveno more i Suecki kanal. Međunarodnoj koaliciji se pridružilo 12 zemalja i trenutno broji više od 35 brodova, ali su se Francuska, Italija i Španija već povukle. To bi moglo da znači veće angažovanje američke flote i odvlačenje pažnje od Tajvana što pogoduje Pekingu.