Ukrajini ističe vreme: Bela kuća uputila očajnički vapaj Kongresu, sve zavisi od ishoda istorijskog "cenkanja"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/12/2023

19:29

Ukrajini ističe vreme: Bela kuća uputila očajnički vapaj Kongresu, sve zavisi od ishoda istorijskog "cenkanja"

Ukrajinska vojska - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Bela kuća je poslala u ponedeljak apel Predstavničkom domu američkog Kongresa da će Ukrajina početi da gubi rat sa Rusijom jer je finansijska pomoć SAD skoro presušila.

"Ne postoji magični lonac finansijskih sredstava u ovom trenutku. Ostali smo bez novca i skoro nam je ponestalo vremena. Ovo nije problem za sledeću godine. Vreme je da se pomogne demokratskoj Ukrajini u borbi protiv ruske agresije. Vreme je da Kongres reaguje", napisala je u pismu liderima Kongresa direktorka Kancelarije za menadžment i budžet Šalanda Jang i dodala da je 97 procenata izdvojenih sredstava potrošeno.

Prošlo je skoro sedam nedelja otkako je u oktobru predsednik Džo Bajden tražio 60 milijardi dolara vojne pomoći za Ukrajinu i još 14 milijardi za Izrael, ali mnogi republikanci za sada blokiraju predlog i uslovljavaju novac za Ukrajinu dodatnim novcem za jačanje kontrole na granici sa Meksikom.

„Bajdenova administracija nije uspela da se suštinski pozabavi nijednom od legitimnih zabrinutosti moje konferencije o nedostatku jasne strategije u Ukrajini, puta ka rešavanju sukoba ili plana za adekvatno utvrđivanje odgovornosti za pomoć koju pružaju američki poreski obveznici. Republikanci u Predstavničkom domu odlučili su da svaki dodatni paket o nacionalnoj bezbednosti mora početi sa našom granicom. Verujemo da se oba pitanja mogu usaglasiti ako demokrate u Senatu i Bela kuća razumno pregovaraju“, napisao je na X-u je Majk Džonson, predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa.

Predlog koji je Bela kuća poslala Kongresu sastoji se od 106 milijardi dolara troškova za Ukrajinu, Izrael, Tajvan i granicu sa Meksikom. Međutim republikanci ne misle da je 14 milijardi, koliko Bajden predlaže, dovoljno da se zemlja obezbedi od ilegalnih migracija te, pored dodatnog novca, zahtevaju i sveobuhvatnu promenu politike.

Iako je Džonson rekao da podržava dodatna sredstva za Ukrajinu, on je bio jedan od 117 republikanaca u Predstavničkom koji su 28. septembra glasali za blokiranje malog paketa od 300 miliona dolara dodatne vojne pomoći toj zemlji.

Jedan od glavnih pregovarača demokrata, senator Kris Marfi iz Konektikata, izjavio je za Politiko u ponedeljak da su "ekstremo desničarski republikanci" želeli da „u suštini zatvore granicu“ u zamenu za podršku dodatnog finansiranja Ukrajine. Sudeći po oštrim izjavama i tvrdokornim stavovima obe strane, izgledi da se pre početka praznika postigne kompromis su poprilično mali.

Otkako je rat počeo 22. februara 2022. godine Predstavnički dom je odobrio ukupno 110 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći. Sa druge strane Rusija se sve vreme uzdala u to da će se Amerika i kolektivni Zapad prvi umoriti od sukoba, a iz dana u dan sve više deluje da će biti u pravu, navodi CNN.

"Ponestaje nam novca i skoro nam je ponestalo vremena. Glas protiv podrške Ukrajini je glas za poboljšanje strateške pozicije (Vladimira) Putina“, rekao je novinarima Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

Apelima se pridružila i ambasadorka Ukrajine u SAD Oksana Markarova, zamolivši kongresmene da ne napuštaju njenu zemlju.

„Nakon što smo toliko pobeđivali, sada ne možemo da izgubimo. Svi se molimo i nadamo se dodatnoj podršci američkog naroda“, rekla je ona za CNN.

Da situacija bude još gora za Ukrajinu, sve ovo se dešava za vreme zime, u iščekivanju novih ruskih napada na elektrane i električnu mrežu koji bi mogli da ostave milione Ukrajinaca bez grejanja. Kako navodi CNN, Moskva je dopunila svoj arsenal raketama, granatama i dronovima iz Irana iz Severne Koreje, pa je u mogućnosti da izvede razornu kampanju.

Dodatna otežavajuća okolnost je i to da reputaciju Amerike i opstanak Ukrajine na duže staze može da ugrozi pobeda Donalda Trampa na izborima, kojem ankete daju solidnu šansu. Od toga strepi i CNN, navodeći da bi nekada sama ideja napuštanja "demokratske suverene zemlje koja se suočava sa agresijom" bila nezamisliva, a pritom poslala signal saveznicima širom sveta da bezbednosne garancije ne znače ništa.

Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ lako bi mogla da zameni dosadašnju "pomagaćemo Ukrajini koliko god bilo potrebno", a kongresmeni koji je zastupaju već su prisutni u Predstavničkom domu, dok je Senat za sada čvrsto uz Ukrajinu.

Šta ako Ukrajina ne dobije pomoć

Prema Frederiku Kejganu, direktoru Projekta kritičnih pretnji američkog Enterprajz instituta i bivšem profesoru na Vojnoj akademiji u SAD, kašnjenja u finansiranju već imaju izuzetno vidljive posledice na ukrajinskom ratištu. Kontraofanziva protiv Rusije usporava, a buduće operacije za vraćanje izgubljene teritorije su pod znakom pitanja.

"Ukrajinci moraju da naprave težak izbor. Ako nisu uvereni da će dobiti još nešto od Sjedinjenih Država, onda moraju da sačuvaju ono što imaju“, rekao je on.

Ono što ukrajinskoj vojsci treba, navodi, su tenkovi, oklopna vozila, borbeni avioni, bespilotne letelice i oružje dugog dometa, a SAD su jedina zemlja koja može da obezbedi ovu opremu brzo i u količinama koje su potrebne u narednoj godini, navodi BBC.

Kejgan kaže da nije iznenađen što je finansiranje Ukrajine postala kontraverzna tema, kako se približava kraj druge godine sukoba.

„Američki narod zaslužuje da mu njegovi predstavnici iznesu tačno ono što su američki interesi i da imaju pravu debatu o raspodeli onoga što je ipak velika količina novca. Ishod ovog rata će biti određen prvenstveno onim što Ukrajinci mogu da urade, ali malo iza toga je ono što Sjedinjene Države odluče da urade“, kaže on.

Dramatičnije upozorenje od ovog poslala je Jangova u svom pismu kongresmenima gde predviđa da će gubitak američke finansijske podrške „upucati Ukrajinu u koleno na bojnom polju",

"Ne samo da bi ugrozilo dobitke koje je Ukrajina ostvarila, već bi povećala verovatnoću ruskih vojnih pobeda“, napisala je ona.

Takav scenario bi mogao da izazove prelivanje rata u širi regionalni sukob koji uključuje druge evropske saveznike Sjedinjenih Država, upozorava ona i navodi dabi na kraju to moglo da ugrozi američke trupe u inostranstvu.

Ukrajinski mediji: Kijev je tražio 17 miliona granata i 350-400 milijardi dolara

U jeku drame u Kongresu list Ukrajinska pravda javlja, na osnovu anonimnih izvora iz vojnog vrha, da je američki ministar odbrane Lojd Ostin obavešten tokom posete Kijevu da je Ukrajini potrebno 17 miliona komada municije i da će za kompletno oslobađanje zemlje biti potrebna od 350 do 400 milijardi dolara u opremi i platama vojnicima.

"Ostinu je rečeno da je potrebno 17 miliona komada municije. Bio je zaprepašćen, blago rečeno, jer ne biste mogli da sakupite toliko u celom svetu", rekao je izvor za Ukrajinsku pravdu.

Pored toga, prema izvoru, Ostin je takođe rekao da se vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni privatno žalio američkim generalima na "mešanje" iz kabineta predsednika Volodimra Zelenskog.

„Ostin nam je privatno rekao da se Zalužni uvek žalio generalima na kancelariju predsednika i na to kako ga ona opstruira. Očigledno je i predsednik saznao za te razgovore. A to ne vodi ka dobrom poverenju", navodi izvor.