Premijer Portugala: Evropi treba reforma, ima članica koje ne dele vrednosti EU, Mađarska da pruži objašnjenje

Portugal je ušao u svoje predsedavanje Savetom Evropske Unije u jednom od najtežih trenutaka pandemije kovida 19. Sve aktivnosti su bile ograničene, a nepostojanje jedinstvenih pravila vakcinacije i uvođenje digitalnih sertifikata našli su se na udaru kritike.

Ipak, snažan pritisak Portugala da se usvoji plan ekonomskog oporavka smatra se jednim od najvećih postignuća za vreme predsedavanja te zemlje, a portugalski premijer Antonio Kosta u emisiji Globalni razgovor poručio je da je Evropska unija zajednica vrednosti, te da je ona mnogo više od carinske unije, jedinstvenog tržišta i jedinstvene valute. On je govorio i o mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, spornom zakonu koji je Mađarska usvojila, kao i tome da li je toj državi i dalje mesto u Evropskoj uniji.

Predsedavanje Portugala završilo se evropskim samitom na kome je bilo veoma napetih momenata. Hajde prvo da govorimo o kontroverznom mađarskom zakonu kojim se krši prava ELDŽIBITI osoba. Kakav je bio susret sa Viktorom Orbanom? Da li se može reći da više niste videli potrebu da ostanete neutralni?

Hvala vam na tom pitanju. Kada neka zemlja predsedava Unijom, uvek pokušava da bude nepristrasna u svom radu i obraćanju javnosti. Ipak, na sastancima moramo da govorimo potpuno otvoreno i jasno. Mislim da je debata sa Orbanom bila veoma važna, jer je bila direktna i otvorena. Sve zemlje članice su jasno ustale u odbranu zajedničkih vrednosti, jer je Evropska Unija upravo to – zajednica vrednosti, mnogo više od carinske unije, više od jedinstvenog tržišta i jedinstvene valute. Te vrednosti, samim tim, moraju biti u centru naše pažnje.

Može li se znati šta ste rekli Viktoru Orbanu?

Sadržaj sastanaka Saveta čuva se u tajnosti i ne mogu da pričam o tome. Mogu samo da kažem da su ugovori Evropske Unije veoma jasni. Oni koji žele da budu deo Unije su u njoj. Oni koji su deo Unije su tamo, jer dele pomenute vrednosti, koje se moraju poštovati bezuslovno. Zato postoji član 7, kojim se nameće poštovanje ugovora. Otvorena su dva predmeta, jedan u slučaju Poljske, drugi u slučaju Mađarske, na osnovu člana 7. Portugalsko predsedavanje zabeležilo je napredak. Pre dve nedelje održane su rasprave u slučajevima obe zemlje i to još uvek traje.

U ovom slučaju, Evropska Komisija već je obavestila Mađarsku o njenoj dužnosti da pruži objašnjenja, koju će Komisija proučiti i oceniti, i od toga će zavisiti da li će biti pokrenut postupak zbog kršenja člana 7. ugovora o Evropskoj Uniji.

Da li je Mađarskoj još uvek mesto u ovakvoj Evropskoj Uniji, u kojoj danas živimo?

Mi želimo da svi narodi 27 zemalja članica ostanu deo Evropske Unije. Opet, svi su slobodni da izaberu svoj put. To je nešto što ne krijemo. Na sreću, sledi konferencija o budućnosti Evrope, na kojoj će se o toj temi otvoreno i iskreno razgovarati. Danas, ima država članica koje ne dele iste vrednosti, ili nemaju istu viziju Unije kao što je to bio slučaj kada je usvojen Lisabonski ugovor.

Obavezne većine prilikom glasanja su se promenile, politička dinamika se promenila, pa ima država sa drugačijim stavom. Mislim da je ta konferencija o budućnosti Evrope pravi trenutak da se podvuče crta. Lisabonski ugovor je dovoljno fleksibilan da nam omogućava da uradimo razne stvari: zemlje koje žele da brže napreduju mogu da koriste njegove klauzule tako da se, za neke teme, može promeniti većina, na primer. Oni koji žele da idu sporije, mogu da pribegnu pojačanoj saradnji, tako da postoji fleksibilnost kako ne bismo uvek bili u opasnosti od paralize ili raspada. Ako se svi slažu, tim bolje. Ako ne, ne možemo da stojimo posred mosta: niti da budemo paralisani, niti da se sve raspadne. Dakle, više je puteva kojima možemo da krenemo.

Već smo imali izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, ali još nijedna zemlja nije iz nje izbačena?

To nije predviđeno. Ono što je predviđeno članom 7. je suspenzija prava glasa, što je najstroža sankcija koja se može izreći nekoj zemlji.

profimedia

Još jedno pitanje oko koga nije bilo konsenzusa na Evropskom samitu bilo je spoljnopolitičke prirode. To je predlog Francuske i Nemačke da se održi samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. To je odbačeno. Zar više nema prostora da se pregovara sa Putinom i zbog toga neće biti samita sa njim?

Takva odluka doneta je iz više razloga. Što se odnosa sa Rusijom tiče, postoji zajednički stav svih država članica. Takav predlog, koji je upućen u veoma kratkom roku, bez odgovarajućih priprema, jako je teško usvojiti i sprovesti.

Svi su svesni da je Rusija naš najveći sused. Moramo imati sa njom bliske, prijateljske, pozitivne i konstruktivne odnose. Da bi se to ostvarilo, Rusija mora da poštuje osnovne principe međunarodnog prava i imati poštene odnose sa Evropskom Unijom i svakom od njenih članica. To je naša vizija. Opet, postoji želja za novim okvirom za odnose sa Rusijom, koji se mora pripremiti na adekvatan način. Nas ima 27, i nemamo istu istoriju odnosa sa Rusijom, nismo svi geografski podjednako udaljeni od Moskve. Sve se to mora uzeti u obzir prilikom odlučivanja o tim pitanjima.

Još jedno pitanje oko kog je bilo teško doći do konsenzusa u Evropskoj Uniji je Pakt o migracijama, koji je predložen 2020, ali koji u međuvremenu nije potpisan. I to je bio jedan od prioriteta Portugalskog predsedavanja?

Pakt o migracijama je podeljen na više instrumenata. U dva instrumenta smo preduzeli značajne korake. Jedan je direktiva o plavoj kartici, kojom se stvaraju legalni imigracioni kanali koji su u ovom trenutku apsolutno neophodni. Drugi korak, koji dovršavamo ove nedelje, su pregovori u Evropskom parlamentu o osnivanju Evropske agencije za azil, koja je bitan deo revizije sistema azila u Evropskoj Uniji.

Priča se i o novoj mogućnosti da se dâ više novca Turskoj, odnosno tri milijarde evra povrh šest milijardi koje je Turska dobila u proteklih šest godina, da zauzda migratorni talas. Neke nevladine organizacije, kao što je Amnesti internešnl, optužuju Evropsku Uniju da je talac Turske i Maroka, na primer, zbog nedavnih epizoda sa upadima migranata u Ceutu, na primer. Evropskoj Uniji se zamera da daje novac, ali se ne bavi korenom problema.

To su različite situacije. Predlog koji je trenutno na stolu Saveta ne tiče se Turske, već solidarnosti koju bi Evropska Unija trebalo da ima sa spoljašnjim zemlja, koje trenutno trpe ogroman teret prijema izbeglica, mnogo veći nego što ga podnosi sama Unija. Zemlje kao što su Jordan ili Egipat, na primer, trebalo bi da dobijaju pomoć EU. O tome se raspravljalo, nije se pričalo o Turskoj po tom pitanju.

Ipak, ako nastavimo da dajemo novac Turskoj, zar nećemo biti u situaciji da budemo taoci volje trećih zemalja?

Jedno je jasno: nijedna zemlja nema pravo da koristi izbeglice za pritisak na susedne zemlje. Evropa ne može da ignoriše činjenicu da privlači te iste izbeglice. Izbeglice dolaze iz raznih delova sveta i da bismo rešavali problem migracija u celini, moramo da delujemo u zemljama porekla, u zemljama tranzita, na našim granicama, kao i da radimo na povećanju kapaciteta za prijem migranata koji ulaze u Evropu. Moramo da napravimo razliku između migranata i izbeglica. To podrazumeva globalni pristup migracionoj strategiji, a ne pojedinačne mere. Štaviše, moramo da razumemo da migracije postoje od kako je sveta i veka i da će to biti slučaj i u budućnosti. To je prirodan proces čovečanstva i pojava koja se mora posmatrati kao i ostali fenomeni.

Da razgovaramo sada o pitanju koje je najaktuelnije u proteklih godinu i po dana: Portugal je svoje predsedavanje Savetu EU počeo u veoma komplikovanoj situaciji zbog pandemije. Jedno vreme je stanje bilo bolje, ali sada je situacija ponovo komplikovana. Nepostojanje jedinstvenih pravila o kretanju ljudi širom Evrope bi moglo da oteža borbu protiv pandemije i eventualnog četvrtog talasa?

Pravila i kriterijumi za usklađivanje utvrđeni su preporukama. Donet je paket pravila u oktobru, a 14. juna je stupila na snagu nova preporuka o usklađivanju kriterijuma i ti kriterijumi omogućavaju upravljanje kretanjem ljudi. Ne verujem da je cirkulacija ljudi u Evropi bila uzrok kontaminacije. Taj faktor kontaminacije postoji kada god se sretnu dvoje ljudi. Što više ljudi dolazi u međusobni kontakt, to je veći rizik od zaražavanja, bilo da su ti ljudi iz Evrope ili sa nekog drugog kontinenta.

Prema tome, kriterijumi za usklađivanje postoje. Suštinski je važno da ubrzamo proces vakcinacije. Dokazano je da je novi delta soj virusa izuzetno zarazan, ali nije dokazano da vakcine ne deluju na njega. Na drugoj strani, pošto je veći deo ugroženih kategorija stanovništva već vakcinisan, efekat bolesti na smrtnost i broj teških slučajeva je danas mnogo manji nego u prethodnim talasima. To ne znači da treba da se uljuljkavamo. Moramo da se potrudimo u domenu sekvenciranja identifikacije sojeva i da sprovodimo odgovarajuće mere zaštite.

Šta mislite o kritikama nemačke kancelarke Angele Merkel da je Portugal otvorio svoje granice za državljane Velike Britanije?

Nismo mi otvorili vrata Britancima, već smo poštovali evropske preporuke: Da bi ušli u Portugal, Britanci, imajući u vidu stepen zaraženosti, moraju da se testiraju za ulazak u našu zemlju i nijedan državljanin Velike Britanije nije ušao u Portugal, a da prethodno nije ispostavio negativan test.

Da li ta pravila ostaju, sada kada se Madeira našla na zelenoj listi Velike Britanije?

Mi nemamo pravila od zemlje do zemlje. Imamo kvantifikovana pravila koja važe za svaku zemlju, zavisno od njene situacije. Ako je Belgija iznad određenog nivoa zaraze, ta pravila važe za nju, ako je ispod, važe druga pravila. Pravila su ista za Belgiju, za Veliku Britaniju, za Francusku, za Španiju i sve zemlje.

Mnogi pogoršanje situacije u vezi sa kovidom dovode u vezu sa raznim dešavanjima i sportskim događajima, na primer finala Lige šampiona?

Ispostavilo se već da to nije tačno: finale Lige šampiona odigralo se u Oportu, a dve trećine novih slučajeva koji se danas prijavljuju koncentrisano je isključivo u regionu Lisabona. To nema veze sa Ligom šampiona. Malo je verovatno da to ima veze i s turistima. Britanski turisti uglavnom putuju na ostrvo Madeiru, gde je porast broja novozaraženih minimalan, kao i na Algarve. Dakle, dve trećine problema koncentrisano je u regionu Lisabona i definitivno nema veze s turistima. Moguće je da postoje drugi faktori. Moramo i da naglasimo da porast broja zaraženih u ovom trenutku nema nikakve veze sa onim što se dešavalo u prethodnim fazama, posebno sa aspekta zdravlja, pritiska britanske zdravstvene službe ili stope smrtnosti našeg stanovništva.

Predsednica EK nalazi se na evropskoj turneji, na kojoj saopštava dobre vesti o usvajanju raznih ekonomskih planova. Portugal bi trebalo da dobije više od 16 milijardi evra, Španija skoro 80 milijardi, Grčka 30 milijardi. Italija će dobiti rekordnih 200 milijardi. Da li ste, zbog predsedavanja EU, skromniji u predstavljanju plana? Da li je Portugalu stvarno potrebno manje novca nego drugim zemljama?

Ključ za raspodelu sredstava određen je za vreme nemačkog predsedavanja. Sve je utvrđeno prošlog jula, kada smo odobrili taj instrument, a raspodela je određena posledicama pandemije po prognozirani rast različitih ekonomija. U ovoj fazi radimo sa prognozama, pa je odmah predviđeno da ćemo 2022. godine uraditi reviziju i ažuriranje kriterijuma raspodele. Svakoj zemlji je, dakle, dodeljen iznos pomoći prema pomenutom kriterijumu raspodele, ali i prema broju stanovnika i shodno težini posledica krize. Kao što znate, u prvom talasu su Italija i Španija najteže pogođene pandemijom i samim tim dobile su veću naknadu iz fonda za oporavak.

Taj novac koji su dobile države članice skoro da je podjednako važan kao i sredstva koja su države članice dobile svojevremeno prilikom pristupanja Uniji. Tada je napravljeno više grešaka koje su dovele do pogoršanja krize u mnogim zemljama Evrope. Da li danas postoji mehanizam kojim bi se kontrolisalo na koji način će se trošiti taj novac iz plana ekonomskog oporavka, da bi se izbegle slične greške?

Pre svega, potrebno je napomenuti da izveštaj Evropskog revizorskog suda iz 2019, o trošenju sredstava iz evropskih fondova pokazuje da su malverzacije potpuno marginalne i da predstavljaju 0.75 odsto svih sredstava. Znači, nema problema sa novcem i postoji više kontrolnih mehanizama koji su na snazi. Ovoga puta, kontrolni mehanizmi su još zahtevniji, pošto su svi planovi napravljeni na ugovornoj osnovi, sa tačno određenim normama, ciljevima i rokovima. Novac se uplaćuju u zavisnosti od ispunjenja tih ciljeva i poštovanja rokova. Kontrola je izuzetno stroga. U šest meseci našeg predsedavanja, zemlje članice su prvo ratifikovale odluku kojom je Evropskoj komisiji omogućeno da odobri sredstava.

Drugo, komisija je odobrila sredstva pod mnogo povoljnijim finansijskim uslovima, nego da su sredstva odobrile same države. Treće, 24 države je već predstavilo svoje planove ekonomskog oporavka. Dvanaest je već dobilo zeleno svetlo od Evropske komisije. Trinaestog jula, na prvom sastanku direkcije za ekonomske i finansijske poslove, tih 12 planova oporavka bi trebalo da bude usvojeno. To je od suštinske važnosti za Evropu, kako bi mogla da realizuje svoj kapacitet za zajednički odgovor na ovu ekonomsku krizu i kako bi se izbegle greške od pre 10 godina. Odgovor koji neće biti fokusiran na štednju, već na reforme i investicije.

Koji je bio najteži trenutak portugalskog predsedavanja, u tih šest meseci?

Ne mogu da vam odgovorim jer nemam dovoljnu vremensku distancu. Bilo je to veoma teško vreme zbog borbe protiv pandemije, posebno u vezi sa planovima ekonomskog oporavka. Uspeli smo da usvojimo sve zakone o sredstvima Zajednice, višegodišnji finansijski okvir za naredni period, poslednji paket smo usvojili prošle nedelje, zatim reformu zajedničke poljoprivredne politike, u koju je prvi put integrisana socijalna dimenzija i čija je ekološka dimenzija osnažena. Uspeli smo da ublažimo budžetska pravila i pravila o državnoj pomoći, da bismo imali efikasniji odgovor na krizu. Ključni momenat za budućnost je to što smo uspeli da pređemo sa teorijskih principa stuba Evropske Unije o socijalnim pravima, na akcioni plan stuba o socijalnim pravima.

Danas postoji vremenski raspored i akcioni plan kako bi se ta socijalna dimenzija pretočila u stvarnost i da bi Evropa zaista postala zajednica koja štiti i razvija svoj socijalni model. Sve je to od ključnog značaja za klimatsku i digitalnu tranziciju. Još jedan važan momenat je bilo usvajanje zajedničkog opredeljenja za ugljeničnu neutralnost do 2050. godine. Mislim da je predsedavanje Portugala ostavilo veoma značajne rezultate. Trebalo bi da budemo ponosni što smo ispunili cilj koji smo sebi postavili, a to je da delamo u pravcu pravičnog, ekološkog i digitalnog oporavka.

Slovenija je preuzela predsedavanje Evropskom Unijom 1. jula. Kakav biste savet dali slovenačkoj vladi za narednih 6 meseci?

Ne dajem savete, upravo sam mom kolegi Janezu Janši, predsedniku slovenačke vlade, uručio kopiju kompasa kojim su se koristili portugalski moreplovci, uvek ga je korisno imati. Inače, Janša ulazi u svoje drugo predsedavanje Unijom, prvi put je to bilo 2008. Iskustvo mu ne manjka i siguran sam da će biti uspešan.