Igre 
Borba protiv ekonomskog rivala: Koliko nova Bajdenova uredba može da našteti kineskoj ekonomiji?
Komentari17/08/2023
-16:32
Američki predsednik Džozef Bajden nedavno je potpisao dugo najavljivanu izvršnu uredbu kojom se zabranjuju određena ulaganja Sjedinjenih Američkih Država u osetljive tehnologije u Kini, što je samo još jedna u nizu politika Vašingtona kako bi ekonomski obuzdao Peking.
Uz to, američki uvoz iz druge ekonomije sveta opao je godinu dana za 25 odsto, što postavlja pitanje da li ekonomsko usporavanje Kine preti svetskoj ekonomiji, i šta je njegov glavni cilj.
Najnovija uredba je protiv američkog ulaganja u kineske kompanije koje bi Kinu vojno ojačale, i ugrozile nacionalnu bezbednost SAD.
U pismu Kongresu, Bajden je naveo da proglašava nacionalnu vanrednu situaciju, kako bi se zemlja suočila sa pretnjom od napredovanja zemalja poput Kine u proizvodnji čipova i sistema sajber nadzora.
Iako bi mogao da izazove dodatne tenzije između dve najveće svetske ekonomije nakon što je Bela kuća pokušala da stabilizuje odnose sa Pekingom, Bajden je svoje postupke pokušao da opravda govorom o domaćim investicijama u Novom Meksiku.
"Nisam ovde da proglašavam ekonomsku pobedu. Ima još mnogo posla. Ali imamo plan. 'Bajdenomija' je samo još jedan način da povratimo američki san. Verujem da je svaki Amerikanac voljan da naporno radi i trebalo bi da bude u mogućnosti da nađe posao bez obzira gde živi, da može da podiže svoju decu i ima dobru platu, da može da čuva svoje korene tamo gde je rođen i odrastao", rekao je Bajden.
Zvanični Peking saopštio je da je ozbiljno zabrinut, i da zadržava pravo da odgovori na takve mere. Bajden je pozvan da ispuni nedavno dato obećanje da neće ometati kineski ekonomski razvoj.
Povezane vesti
"Kina se nada da će SAD poštovati zakone tržišne ekonomije i princip fer konkurencije i uzdržati se od veštačkog ometanja globalne ekonomske i trgovinske razmene i saradnje, ili postavljanja prepreka za oporavak svetske ekonomije", saopštila je vlada u Pekingu.
Kina, inače, priznaje da je došlo do pada ekonomskih investicija i fabričke proizvodnje. Pored toga, lokalne samouprave su prezadužene i dosad nisu bankrotirale samo zbog intervencija države.
"Pod uticajem višestrukih negativnih faktora kao što su trajna inflacija, previranja na finansijskom tržištu, rastući dužnički pritisak i geopolitičke tenzije, svetska ekonomija se i dalje suočava sa pritiskom, a domaći ekonomski oporavak je ograničen nedovoljnom tražnjom i isprepletenim strukturnim problemima", naveo je Fu Linghui, portparol kineskog Nacionalnog biroa za statistiku.
Od "zahlađenja" do "smrzavanja"
Politika "ekonomskog obuzdavanja" Kine nije počela sa Bajdenom. Trampova administracija prva je uvela carine na uvoz robe iz Kine koje su i dalje na snazi, a rezultati te politike se vide i u tome da su Meksiko i Kanada pretekli Kinu kao glavni spoljnotrgovinski patneri Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, u poslednje vreme su odnosi između SAD i Kine dosta zoštreni. Recimo, Bajden je nazvao kineskog predsednika Si Đinpinga "diktatorom" nakon što su SAD oborile špijunski balon iz Kine iznad SAD. Takođe, status Tajvana je pitanje koje visi u vazduhu, i koje narušava odnose.
Kina je podržala Rusiju nakon njene invazije na Ukrajinu 2022. godine, iako je Bajden komentarisao da se "njihovo prijateljstvo nije proširilo na isporuku oružja", prenosi AP.
Američki zvaničnici dugo su signalizirali da će doći do izvršne naredbe o ulaganju u Kinu, ali je nejasno da li će finansijska tržišta to smatrati izolovanim korakom ili kontinuiranom eskalacijom tenzija, kada su one već dovoljno visoke.
Povezane vesti
"Poruka koja se šalje tržištu, mogla bi biti daleko odlučnija", rekla je Elejn Deženski, viši direktor u Fondaciji za odbranu demokratije.
"SAD i multinacionalne kompanije već preispituju rizike ulaganja u Kinu. Takozvani zakoni o 'nacionalnoj bezbednosti' i 'antišpijunaži' u Pekingu koji ograničavaju rutinsku i neophodnu korporativnu opreznost i poštovanje, već su imali zastrašujući efekat na direktna strana ulaganja SAD. To zahlađenje sada može da se pretvori u duboko smrzavanje", dodala je Deženski.
Bjelić: Kineska privreda globalno sve značajnija
Kineska privreda je sve značajnija u okviru svetske privrede, rekao je za Euronews Srbija Predrag Bjelić, profesor međunarodne ekonomije sa Ekonomskog fakulteta.
Povezane vesti
"Međutim, njen najznačajniji partner su SAD, a ovim merama koje je uveo Bajden, SAD se zatvara u regionalne ekonomske okvire. Meksiko i Kanada su prestigle Kinu koja je bila najznačajniji spoljnotrgovinski partner SAD", istakao je on.
Na pitanje da li ova uredba može da našteti kineskoj ekonomiji, Bijelić kaže da može u onom sektoru na koji se odnosi, tj. u sektoru visokih tehnologija.
"Može potencijalno da spreči brži razvoj tih savremenih tehnologija, na koje se odnosi ova uredba. Mnoge od njih imaju vojne implikacije, i mislim da je cilj da se uspori taj ekonomski razvoj Kine", kaže Bjelić.
Kada je u pitanju potencijalna opasnost po svetsku ekonomiju ukoliko se uspori ekonomski razvoj Kine, jer je ipak to druga ekonomija sveta, Bjelić ističe da je upravo ona bila "najživonosnija" u proteklim krizama koje smo imali u poslednjoj deceniji.
"Njene stope rasta nisu tako smanjene kao kod razvijenih zemalja, i u tom smislu je veoma bitno da se taj razvoj nastavi, jer je motor razvoja čitave svetske privrede. Ipak, ona je samo jedna članica, važno je da postoje sa ostalim privredama u svetu", naveo je Bjelić.
"Ako bi se ovo nastavilo sa novim regulativama ili zatvaranjima, došlo bi do uspostavljanja blokova, što bi oborilo privredni razvoj. Svetska privreda ne bi imala onakav kapacitet kakav je imala do pre nekih deset godina", istakao je sagovornik Euronews Srbije.
Bjelić je istakao i da se, bar za sada, ne predviđa neki značajniji pad, ali da je neophodno sačekati i videti da li će se situacija "zaoštriti".
Komentari (0)