Kolinda Grabar Kitarović jedan od tri najveća favorita za novog čelnika NATO

U potrazi za naslednikom generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, NATO pretražuje svoje redove. Ovaj bivši premijer Norveške je na najvišem civilnom položaju Alijanse od oktobra 2014. godine, a saveznici su njegov ugovor produžili do septembra 2022. godine, ostavljajući nešto više od godinu dana da nađu zamenu. Prema pisanju lista "Politiko", u njegovoj ulozi uskoro bi mogla da se nađe jedna žena i to nekadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović.

Formalne rasprave o nasledniku Stoltenberga su tek započele, a očekuje se da izabrana ličnost bude predstavljena na samitu lidera NATO u Madridu krajem proleća i početkom leta sledeće godine. Međutim, spekulacije u Briselu i drugim savezničkim prestonicama već su se naširoko proširile, a neki zvaničnici, diplomate i analitičari navode da je nakon 72 godine krajnje vreme da alijansa na čelo postavi ženu. Sa druge strane, s obzirom na kontinuirano suočavanje sa Rusijom, neki analitičari tvrde da bi odabir osobe sa istoka Evrope poslao snažan signal Moskvi.

Sastavljajući da dva "zahteva", na vrh liste su, prema pisanju "Politika" isplivale tri potencijalne kandididatkinje: bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, bivša predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte i trenutna predsednica Estonije Kersti Kaljulaid.

Hrvatica već u prednosti

Kako piše ovaj list, Kolinda Grabar Kitarović, koja je obavljala funkciju prve predsednice Hrvatske od 2015. do 2020. godine, ima tu prednost što je već radila u sedištu NATO, kao pomoćnica generalnog sekretara za javnu diplomatiju od 2011. do 2014. godine. Kritičari tvrde da se Grabar Kitarović, koja je svoju političku karijeru gradila kao konzervativka desnog centra, priklonila tvrdoj desnici tokom neuspele predizborne kampanje 2019. godine.

Pod pritiskom populističkog rivala pomerila se udesno, što je dovelo do optužbi da se u kampanji verbalno približavala desničarskim biračima, da bi na kraju izgubila od bivšeg premijera sa levog centra Zorana Milanovića.

Ipak, dodaje se da se Kolinda Grabar Kitarović može pohvaliti jednim od najupečatljivijih rezimea među potencijalnim budućim šefovima NATO, jer je služila i kao hrvatska ministarska za Evropu i ministarka za spoljne poslove. Imala je snažnu ulogu u uspešnim prijavama zemlje za članstvo u EU i NATO, a takođe je bila i ambasadorka Hrvatske u SAD od 2008. do 2011. godine, pružajući joj snažne odnose u Vašingtonu, koji će imati presudnu reč u odluci NATO.

profimedia

Kao saradnica na Institutu za politiku Američkog univerziteta, Grabar Kitarović je ovog proleća držala seminar o budućnosti NATO koji bi mogao da posluži kao audicija za novi posao, na kom je naglasila kako je neko vreme provela na terenu u Avganistanu tokom rada kao pomoćnica generalnog sekretara.

"Volela sam svoj posao u NATO... Zajedničko radno iskustvo i atmosferu", rekla je ona na početku predavanuja, u kom je takođe učestvovao i generalni sekretar NATO od 2004. do 2009. Jap de Hop Shefer, bivši holandski ministar spoljnih poslova.

De Hop Shefera je na toj poziciji sledio bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen, koji je prethodio Stoltenbergu, a nekoliko upućenih osoba u NATO je reklo da je teško zamisliti da se saveznici odluče za nekoga ko prethodno nije bio šef države ili vlade.

Tereza Mej potencijalni kandidat

Sklonost ka odabiru nekadašnjeg lidera je dovela do nedavnih spekulacija i kada je reč o bivšoj britanskoj premijerki Terezi Mej kao potencijalnoj kandidatkinji. Mark Sedvil, koji je bio sekretar kabineta i savetnik za nacionalnu bezbednost tokom vlasti Mejove i kratko za vreme Borisa Džonsona, takođe se smatra potencijalnim kandidatom.

Jedan uticajni bivši ambasador pri NATO rekao je da postoji opšte očekivanje da će Britanija snažno da forsira mesto generalnog sekretara kao način da pokaže svoj kontinuirani uticaj u Evropi nakon Bregzita.

Diplomate, međutim, naglašavaju da će se na kvalifikacije gledati mnogo više nego na državljanstvo, sa posebnom premijom na veštinama rukovođenja, upravljanja i komunikacije. To bi moglo da uključi i Mej, čije su se menadžerske i komunikacijske veštine tokom Bregzita uveliko koristile. Sedvil, sa druge strane, nikada nije bio ministar spoljnih poslova ili ministar odbrane - dve funkcije koje se smtraju miniminalnim zahtevom za bilo kog šefa NATO.

Ključni kvartet

SAD, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo tradicionalno se smatraju najuticajnijim saveznicima u pricesu izbora generalnog sekretara. 

Međutim, s obzirom da zemlje EU čine ogromnu većinu saveznika u NATO - 21 do 30 članica - i još nekoliko ih se broji kao kandidati za članstvo u EU, Britaniji nakon Bregzita može da bude teško da stekne podršku za tako istaknutu ulogu.

Neke zemlje EU, posebno Italija, veruje da su u redu za vrhovni posao u NATO. Federika Mogerini, bivša italijanska ministarka spoljnih poslova i bivša šefica diplomatije EU, ranije je izrazila interesovanje, ali diplomate navode da neće imati podršku Vašingtona i da je Enriko Leta, koji je bio italijanski premijer od aprila 2013. do februara 2014, verovatniji italijanski kandidat.

"Velika Britanija je željna snažnog uporišta u Briselu. Italijani će reći da je red na njih - oni to uvek kažu. I istočnjaci isto", rekao je bivši visoki zvaničnik NATO.

Među ostalim zapadnoevropskim zvaničnicima koji su potencijalno u igri su i holandski premijer Mark Rute, koji sada radi na formiranju nove koalicione vlade, te belgijska ministarka spoljnih poslova Sofi Vilmes.

Tanjug/AP/Olivier Hoslet

Neki posmatrači smatraju da bi se izbor generalnog sekretara sa Baltika, posebno Litvanke Gribauskajte, mogao smatrati previše neprijateljskim prema Moskvi, u vreme kada američki predsednik Džo Bajden pokušava da stabilizuje odnose Rusije i Zapada.

Bivši visoki zvaničnik NATO navodi da se konkurs za posao generalnog sekretara može posmatrati samo u kontekstu šireg niza rukovodećih mesta NATO, koji će biti ugrabljeni, a ključno pitanje je koliko će tih poslova Amerikanci, kako tvrdi, da ugrade za sebe.

Ostali faktori odluke su ispunjava li matična država kandidata cilj NATO o trošenju dva odsto BDP na odbranu, što je simboličan, ali važan pokazatelj koji bi mogao da poveća šanse za Kersti Kaljulaid, aktuelnu predsednicu Estonije.

Ona je nedavno pokrenula neuspešnu kampanju za imenovanje glavne sekretarke Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Pre nego što je postala predsednica u oktobru 2016, bila je 12 godina na mestu predstavnice Estonije u Revizorskom sudu EU.

Rumunija je još jedan saveznik NATO koji doseže brag od dva odsto, što potencijalno daje predsedniku Klausu Johanisu priliku da pretencuje na mesto generalnog sekretara, ali "Politiko" piše da bi se Rumunija smatrala pomalo "napadnim" izborom prema Rusiji.

Nasuprot tome, Grabar Kitarović se suočila sa nekoliko pitanja o bliskosti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Navodi se i da Francuska neće dobiti poziciju generalnog sekretara, ali da će imati de facto veto, smatraju upućeni, koji "ubija svaku šansu koju Turska može da ima za ovaj visoki položaj".

"Tokom svog seminara za Američki univerzitet Grabar-Kitarović pokazala je veštinu ponavljanja Stoltenbergovih pro NATO floskula, koje su mu donele reputaciju disciplinovanog komunikatora čak i usred nemira koje je izazvao bivši američki predsjdnik Donald Tramp", piše "Politiko".

"Vrlo je važno napomenuti da NATO nije samo vojni savez, to je i politički savez, kao i savez vrednosti. U NATO postoji zajednički demokratski identitet", rekla je Grabar Kitarović publici.