Igre 
Nova optužnica protiv Trampa u četiri tačke: Bivši predsednik burno reagovao, šta mu se ovog puta stavlja ne teret?
Komentari02/08/2023
-12:14
Bivši američki predsednik Donald Tramp treći put ove godine optužen je pred sudom, ali prvi put za pokušaj da ostane na čelu države tokom haosa koji je usledio nakon izbora 2020. godine i zatim nereda na Kapitolu 6. januara 2021.
Treću optužnicu protiv Trampa ove godine podigao je specijalni tužilac Džek Smit, koji je, zanimljivo, došao sa mesta glavnog tužioca suda za zločine OVK. Na trenutnu poziciju ga je imenovao američki ministar pravde Merik Garland, a istrage o Donaldu Trampu preuzeo je u novembru 2022.
"Napad na Kapitol 6. januara 2021. godine bio je napad na sedište američke demokratije. Taj napad bio je podstaknut lažima optuženog", rekao je Smit u obraćanju javnosti povodom optužnice protiv Trampa.
Ranije je već podigao jednu saveznu optužnicu protiv Trampa u slučaju sakrivanja poverljivih dokumenata na Floridi, i ona je nedavno proširena na 40 tačaka, sa prethodnih 37.
Smit je predstavio optužnicu u četiri tačke. Prema prvoj, bivši predsednik SAD se tereti da je pokušavao da, u okviru zavere protiv prava, spreči građane da "ostvare pravo da glasaju, i da se njihov glas računa".
Terete ga i za ometanje zvaničnog postupka, odnosno da je pokušao da spreči Kongres da potvrdi pobedu Džoa Bajdena tako što je pritiskao ovo telo i Ministarstvo pravde da prihvate lažne izborne rezultate.
Za ometanje zvaničnog postupka je optuženo još stotine ljudi, uglavnom oni koji su direktno učestvovali u jurišu na Kapitol, uključujući i članove nekoliko krajnje desničarskih grupa.
Povezane vesti
Istovremeno, Tramp je optužen i za zaveru radi ometanja ovog zvaničnog postupka, zbog istog pokušaja imenovanja na druge zvaničnike kako bi poništio Bajdenovu pobedu.
Četvrta tačka odnosi se na zaveru Trampa da obmane vladu SAD kako bi poništio rezultate izbora, i navodi se da je znao da su njegove tvrdnje o krađi lažne, nakon što su mu zvaničnici Bele kuće i predstavnici Ministarstva pravde rekli da nema dokaza za ono što govori.
U optužnici stoji da je Tramp imao pravo da preispita rezultate, pa čak i da lažno tvrdi da je zapravo on pobedio. Međutim, optužen je zbog, kako tužioci kažu, nezakonitih pokušaja da se sabotiraju rezultati i blokira mirna predaja vlasti.
Oštra reakcija i neimenovani "saučesnici"
Ključni navod je tvrdnja da je Tramp pritiskao tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa i od njega tražio da poništi elektorske glasove u pojedinim državama, čime bi se preokrenuo rezultat. Tužilaštvo se poziva na Pensove beleške iz kojih se vidi da on to odbija, uz Trampov komentar da je Pens "previše iskren".
Tramp je očekivano reagovao, pa je tako nazvao tužioca "poremećenom osobom".
"Čujem da će poremećeni Džek Smit, da bi se mešao u izbore 2024. godine, podići još jednu lažnu optužnicu protiv vašeg omiljenog predsednika - mene. Zašto su čekali toliko dugo? Zato što su želeli da to urade tačno usred moje kampanje. Ovo je nedolično ponašanje tužilaštva", izjavio je Tramp.
Prema optužnici, Tramp nije organizovao nasilje na Kapitolu, ali, kada je došlo do nereda, nije učinio mnogo da se pozivi na nasilje spreče pa je na taj način podsticao sve to što se dešavalo.
Tanjug/AP/Jose Luis Magana
Povezane vesti
Bivši predsednik SAD jedini je optuženi prema ovoj optužnici, mada se pominje još šest njegovih "saučesnika u zaveri". Ovih šest osoba nisu direktno imenovane, i nije sasvim jasno zbog čega nisu optužene niti da li će kasnije njihova imena biti dodata u optužnicu, prenosi agencija AP.
Među ovim "saučesnicima", navodi se, nalazi se "advokat koji je namerno širio lažne tvrdnje", kao i "advokat čije je navode o izbornoj krađi i sam Tramp, prema privatnim razgovorima, smatrao ludim". Još jedan "saučesnik", prema optužnici, jeste Trampov politički savetnik koji je pomagao da se poture lažni listići elektora kojima se glasa za Trampa.
Iako nisu imenovani, "Vašington post" piše da su neki od Trampovih "saučesnika", kako se nazivaju u optužnici, jasni iz opisa. Tako ovaj američki list navodi imena Rudija Đulijanija, Džona Istmana i Sindi Pauel.
Povezane vesti
U teoriji, mada se to ne očekuje, Tramp bi mogao da bude osuđen na višedecnijsku kaznu zatvora. U praksi, savezne kazne skoro nikada nisu toliko visoke da ispunjavaju maksimalnu moguću kaznu.
Tramp je nagovestio da bi, bar delom, njegova odbrana mogla da se oslanja na ideji da je zaista verovao da su izbori pokradeni, kako je rekao u nedavnoj objavi na društvenim mrežama.
"Imam pravo da protestujem protiv izbora za koje sam potpuno ubeđen da su namešteni i pokradeni, baš kao što su demokrate radile protiv mene 2016. godine, i kao što su mnogi drugi radili ranije", napisao je on u objavi.
Da li Tramp može da bude predsednik ako je osuđen?
Najveći broj republikanaca podržao je Trampa u ovom slučaju, ali ne i Majk Pens, koji je juče na Tviteru napisao da "optužnica služni kao podsetnik, da svako ko se stavlja iznad Ustava nikada ne bi trebalo da bude predsednik SAD". Inače, Pens je i zvanično jedan od potencijalnih kandidata Republikanske stranke na predstojećim predsedničkim izborima.
Predsedavajući američkog Kongresa Kevin Mekarti ukazao je na to da je tužilaštvo zapravo veoma meko postupalo u drugom slučaju - onom protiv Hantera Bajdena, sina aktuelnog predsednika zemlje.
Takođe, Mekarti je dodao da je ovo zapravo pokušaj da se skrene pažnja sa slučaja Hantera Bajdena.
Slično misli i lider republikanaca u Kongresu Stiv Skalis, koji je rekao da "Bajdenovo ministarstvo pravde sklapa najbolje dogovore sa Hanterom, dok u isto vreme proganja najvećeg političkog protivnika, što je nečuvena zloupotreba moći".
Brojna istraživanja pokazuju da Tramp zaista i jeste najveći politički protivnik Bajdenu - u trci za republikanskog kandidata vodi protiv Rona Desantisa sa 54 prema 17 odsto, a nijedan drugi kandidat nema više od tri odsto podrške, prema najnovijim anketama.
Kada je u pitanju poređenje sa Bajdenom, Tramp i on su izjednačeni kada je reč o podršci američkih birača, pokazuje istraživanje Njujork tajmsa i Koledža Sijena. Kako se navodi, i aktuelni i bivši predsednik SAD imaju podršku od 43 odsto Amerikanaca.
Tanjug/AP/Evan Vucci
Ono što je zanimljivo jeste da, čak iako bude osuđen, Tramp može biti predsednik SAD ako pobedi na predstojećim izborima.
"Ustav postavlja vrlo malo uslova za obavljanje funkcije predsednik, na primer, da imate najmanje 35 godina. To ne zabranjuje nikome ko je optužen, osuđen, ili čak na izdržavanju zatvorske kazne, da se kandiduje za predsednika i pobedi na tim izborima", rekao je za CNN profesor prava na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, Ričard Hejsen.
Međutim, Hejsen je dodao da "srećom, do sada nije testirano kako bi neko obavljao predsedničku funkciju ako se nalazi u zatvoru".
Isto kao što ovo nije testirano, tako se ne zna ni da li bi Tramp, ako postane predsednik i bude osuđen, mogao da sam sebe pomiluje, pa tako Hejsen sugeriše da bi u čitavu situaciju u tom slučaju mogao da se uključi i Vrhovni sud SAD.
Preporuka za vas
Komentari (0)