Diplomatska glavobolja za SAD: Američki vojnik "namerno" prešao u Severnu Koreju, šta se zna o slučaju?
Komentari19/07/2023
-11:06
Prvi put posle nekoliko decenija, kako se veruje, jedan američki vojnik nalazi se u severnokorejskom pritvoru. To je slučaj koji bi mogao da izazove diplomatsku glavobolju Sjedinjenim Američkim Državama dok one, zajedno sa Južnom Korejom, pokušavaju da izvrše pritisak na Pjongjang dok ta izolovana nacija pojačava testove balističkih projektila.
Američka vojska identifikovala je vojnika koji je u utorak prešao liniju razgraničenja i ušao u Severnu Koreju kao Trevisa Kinga. Zvaničnici kažu da je King "namerno i neovlašćeno" prešao u Severnu Koreju dok je obilazio Zajedničku bezbednosnu zonu, malu zbirku zgrada unutar dugačke demilitarizovane zone (DMZ) koja razdvaja sever i jug od završetka Korejskog rata 1953. godine.
"Verujemo da je on trenutno u pritvoru DNRK (Demokratske Narodne Republike Koreje) i radimo sa našim kolegama na rešavanju ovog incidenta", rekao je portparol američkih snaga u Koreji pukovnih Isak Tejlor u saopštenju, prenosi CNN.
Pitanja je, međutim, mnogo. Neka od od najavažnijih jesu zašto je King prešao liniju i zašto ovo može da bude problematično za SAD?
Ko je Trevis King?
King je konjički izviđač koji se pridružio vojsci u januaru 2021, a vreme je proveo i u službi u Južnoj Koreji. Američki zvaničnici nisu rekli koliko dugo je King bio u Južnoj Koreji, ali se u jednom trenutku suočio sa disciplinskom kaznom zbog napada i proveo je 50 dana u pritvorskom objektu.
Kako navodi CNN, nije poznato da li je King to vreme proveo u pritvoru Južne Koreje ili u američkom vojnom pritvoru, ali prema rečima američkih zvaničnika u nekom trenutku nakon puštanja na slobodu su ga otprarili na aerodrom na let nazad za SAD.
Na aerodromu, Kingova pratnja nije mogla da prođe sa njim bezbednosni kontrolni punkt, a u nekom trenutku nakon toga je napustio aerodrom i kasnije krenuo u obilazak Zajedničke bezbednosne zone.
Kako navodi BBC, čini se da je njegov potez bio unapred isplaniran. Voditelj severnokorejskog podkasta, Jacco Zvetsloot, radio je za turističku kompaniju 2012. koja je vodila američke vojnike u zonu. On kaže da "nema šanse da ova osoba jednog dana pobegne sa aerodroma i rezerviše neku od ovih tura sledećeg".
Objašnjava da je za odlazak na jedno od ovih putovanja obično potrebno tri dana. Potrebno je da dostavite svoj broj pasoša i vojnu kartu Komandi UN-a, koja upravlja tom zonom.
"Kada sam vodio ture, morali smo da promenimo vreme trajanja sa 48 na 72 sata jer je bilo previše grešaka", kaže on.
Takođe, od pandemije je bilo mnogo teže doći na ove ture. Tek su nedavno ponovo pokrenuli, a čini se da postoje samo dve kompanije koje nude ture za strance. Da bi se ovo rezervisalo, bilo bi potrebno istraživanje i planiranje.
Veruje se da je King prvi američki vojnik koji je prešao u Severnu Koreju od 1982. godine.
Zašto je ovo važno?
Odnosi između SAD i Severne Koreje su decenijama problematični, ali su, čini se, sada posebno teški. Tenzije između Pjongjanga i Vašingtona rastu, a Koreja je pojačala svoje nuklearne i raketne programe u godinama nakon kraha pregovora između bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i severnokorejskog Kim Džong Una 2019.
Ti razgovori, koji su obuhvatali tri sastanka "oči u oči" i u kojima je Tramp postao prvi predsednik SAD koji je prešao istu liniju razgraničenja koju je King prešao u utorak, završeni su bez značajnijih diplomatskih pomaka.
Samo ove godine, do danas, Severna Koreja je tri puta testirala interkontinentalne balističke rakete i optužila Vašington i Seul da podstiču tenzije vojnim vežbama i raspoređivanjem oružja, uključujući i podmornicu američke mornarice sa balističkim projektilima u južnokorejskoj luci Busan ove nedelje.
Prošle godine, Severna Koreja je probno ispalila više od 90 krstarećih i balističkih projektila, uključujući i onu koja je letela iznad Japana, uprkos međunarodnim sankcijama. Porast testiranja izazvao je zabrinutost da se možda priprema za potencijalni nuklearni test - prvi od 2017.
Sjedinjene Države nemaju zvanične diplomatske odnose sa Severnom Korejom. Umesto toga, švedska ambasada u Pjongjangu deluje kao veza za SAD.
Koji su rizici za Travisa Kinga?
King je sada u rukama ozloglašenog autokratskog jednopartijskog režima koji Sjedinjene Države smatraju neprijateljem. Neizvesno je kakvu bi "obaveštajnu vrednost" King mogao da ima za Severnu Koreju. Kao redov, on verovatno ne bi imao pristup informacijama od najvišeg značaja, ali samim tim što je u američkoj vojnoj službi, možda bi mogao da priča o stvarima kao što su raspored baza ili koje jedinice i broj trupa su tamo.
Ali kao vojnik i državljanin SAD, King takođe daje Pjongjangu potencijalno moćnu pregovaračku poziciju.
Komanda Ujedinjenih nacija, koja nadgleda operacije u DMZ, saopštila je da "radi sa kolegama iz (Severno) Korejske narodne armije na rešavanju ovog incidenta". Ne zna se šta bi Severna Koreja mogla da zahteva da se King vrati u američki pritvor.
Ili bi Severna Koreja mogla da iskoristi Kinga u propagandne svrhe, piše CNN.
Nekoliko američkih vojnika prešlo je na stranu Severne Koreje u decenijama nakon završetka Korejskog rata, ali prebega nije bilo skoro.
Trenutno nije jasno ni kakve su bile Kingove namere.
Šta se dešavalo u prošlosti?
Poslednji Amerikanac za koga se zna da ga je držala Severna Koreja bio je Brus Bajron Lorens, koji je, prema severnokorejskim državnim medijima, prešao iz Kine u Severnu Koreju.
Pjongjang je optužio Lorensa da radi za Centralnu obaveštajnu agenciju, ali ga je pustio oko mesec dana nakon što je priveden, a puštanje je omogućila švedska ambasada u Severnoj Koreji.
Najpoznatiji nedavni slučaj držanja Amerikanca u Severnoj Koreji bio je slučaj Ota Varmbiera, američkog studenta koji je tamo otišao kao turista 2016.
Njegov planirani petodnevni boravak pretvorio se u 17-mesečni pritvor nakon što je optužen da je pokušao da ukrade politički transparent iz njegovog hotela.
Varmbier je osuđen na 15 godina teškog rada po toj optužbi, ali je pušten američkim zvaničnicima 2017. Međutim, Vormbierovo fizičko stanje je bilo loše, a Vašington je rekao da je mučen u pritvoru. Umro je manje od nedelju dana nakon što se vratio u Sjedinjene Države sa teškim oštećenjem mozga.
Možda najpoznatiji slučaj prelaska američkog vojnika u Severnu Koreju bio je slučaj Čarlsa Dženkinsa, narednika američke vojske koji je prešao na sever 1965. dok je bio stacioniran u američkoj vojnoj jedinici u blizini DMZ-a. Dženkins je kasnije tvrdio da se pokajao što je prebegao i za odluku okrivio alkohol.
Dok je bio u Severnoj Koreji, pojavljivao se u propagandnim filmovima, podučavao severnokorejske špijune engleski i provodio do osam sati dnevno proučavajući spise severnokorejskih lidera.
Dozvoljeno mu je da napusti Severnu Koreju 2004. godine, dve godine nakon što je njegovoj supruzi, japanskoj državljanki koja je kidnapovana iz svog doma u Japanu 1978. godine, dozvoljeno da napusti Severnu Koreju prema sporazumu između Pjongjanga i Tokija.
Komentari (0)