Fokus

Šta znamo o nestaloj podmornici: Petorica nestalih u rizičnoj misiji, ostalo im je vazduha za manje od 70 sati

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AP, BBC, Gardijan

20/06/2023

-

11:26

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Spasioci u udaljenim delovima Atlantskog okeana trkaju se sa vremenom kako bi, pre nego što putnicima nestane kiseonika odnosno za nešto manje od 70 sati, pronašli izgubljenu turističku podmornicu "Titan" u kojoj se nalazi petoro ljudi.

Podmornica je deo misije koju predvodi kompanija "OceanGate", a cilj putnika je bio da posete olupine čuvenog broda Titanik i zabeleže ono što su videli na jedinstvenom putovanju, koje bi sada moglo da ih košta života. Podmornica se sada traži nekih 700 kilometara južno od Sent Džonsa, odnosno Njufaundlenda. Američka obalska straža poslala je dva aviona C-130 Herkules a pridružili su joj se i kanadski C-130 i avion P8 opremljen podvodnim sonarom. Sonarne plutače su takođe raspoređene u tom području.

Potvrđena su imena nekih od putnika. Među njima je britanski milijarder, biznismen i istraživač Hamiš Harding, kao i otac i sin iz jedne od najbogatijih pakistanskih porodica - Šahzada i Sulejman Davud.

Nije potvrđeno, ali se čvrsto veruje da je u podmornici Stokton Raš, izvršni direktor "OceanGate" kompanije koja organizuje misiju, a sudeći prema prethodnoj Fejsbuk objavi jednog od putnika tu je verovatno i francuski istraživač Pol-Anri Naržole.

profimedia

Stokton Raš

 

Brod "Polarni princ" koji je bio zadužen za praćenje podmornice, izgubio je kontakt sa njom oko sat i 45 minuta nakon što je porinuta u nedelju. 

Operacija spasavanja je pokrenuta, a svaki minut je važan zbog ograničenih količina kiseonika. Kada je porinuta, u podmornici je bilo dovoljno kiseonika za četiri dana, rekao je za AP Dejvid Konkenon, savetnik u kompaniji "OceanGate". To znači da spasioci moraju da rade brzo, ali im nepregledni okean otežava posao.

"U pitanju je udaljena oblast, pa je izazov sprovesti pretragu tamo. Mi raspoređujemo sve raspoložive resurse kako bismo bili sigurni da možemo da lociramo podmornicu i spasimo ljude u njoj", rekao je pripadnik američke obalske straže Džon Mauger.

"Smrt vam je uvek na pameti"

Podmornica je dizajnirana tako da može da primi tačno pet osoba dnevno, u njoj nema stolica niti bilo kakvih sedišta, a putnici sede na podu, bez cipela, skrštenih nogu. Na prednjoj strani nalazi se mali toalet. Karte za ovu misiju, pod nazivom "Titanic Dive Experience 2023", koštaju 250.000 dolara, i tu je uključeno osmodnevno putovanje uz ronjenje do olupine Titanika.

Koliko je ova ekspedicija opasna, svedoči i izjava Majka Rajsa, pisca i producenta iz Njujorka koji je prošle godine išao "Titanom".

"Potpisujete ugovor o odricanju od odgovornosti, u kome se nekoliko puta navodi da biste mogli da umrete na putovanju. Na prvoj stranici vam pominju smrt tri puta, tako da nikada ne prestanete da mislite o tome. Dok sam ulazio u podmornicu, pomislio sam da bi to mogao biti moj kraj", opisao je Rajs za BBC prošlogodišnje iskustvo.

Tanjug/OceanGate Expeditions via AP, File

 

 

"Dakle, niko ko je u ovoj situaciji nije zatečen. Svi znaju u šta se upuštaju", dodao je Rajs.

Takođe, svoje iskustvo prilikom putovanja je opisao i novinar CBS-a Dejvid Pog, koji je prošle godine bio jedan od putnika. 

On je naveo da su putnici bili "zapečaćeni" unutar glavne kapsule uz pomoć šrafova koji su postavljeni spolja, i koji se jedino spolja mogu otkloniti. Prvi utisak mu je bio da podmornica deluje "improvizovano".

"Upravljate podmornicom pomoću kontrolera kao za 'Xbox', a neki od delova su zapravo građevinske cevi. Ako podmornica ostane zarobljena ili procuri, nema kapsule za spasavanje", rekao je Pog.

Ko su ljudi u podmornici?

Za sada je potvrđen identitet trojice putnika - Hamiša Hardinga, Šahzade Davuda (48) i njegovog sina, Sulejmana Davuda (19).

Harding, koji živi u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, bio je jedan od stručnjaka na ovoj misiji, sudeći prema saopštenju kompanije "Action Aviation" kojom predsedava. Generalni direktor te kompanije Mark Batler rekao je za AP da je posada krenula u petak.

"Još ima dosta vremena da se olakša spasilačka misija, u podmornici je oprema za preživljavanje za ovakve slučajeve. Svi se nadamo i molimo se da se vrati živ i zdrav", rekao je Batler.

Harding je milijarder i avanturista koji drži tri Ginisova svetska rekorda, uključujući najduže provedeno vreme na punoj okeanskoj dubini u plovilu sa posadom. U martu 2021, on i istraživač okeana Viktor Veskovo zaronili su na najvećoj dubini Marijanskog rova, a u junu 2022. godine, otišao je u svemir raketom kompanije "Blue Origin".

profimedia

Hamiš Harding, jedan od putnika u podmornici

Harding se "radovao istraživanju na olupinama Titanika", rekao je Ričard Gario de Kajuk, predsednik Kluba istraživača, grupe kojoj je Harding pripadao. Dodao je da se "svi pridružuju nadama da će podmornica biti locirana što je pre moguće".

U podmornici su i pakistanski državljani Šahzada Davud i njegov sin Sulejman, navodi se u porodičnoj izjavi poslatoj agenciji AP. Davudovi pripadaju jednoj od najistaknutijih pakistanskih porodica, a njihova istoimena firma ulaže širom zemlje u poljoprivredu, industriju i zdravstveni sektor.

"Veoma smo zahvalni na brizi koju su naše kolege i prijatelji iskazali i želeli bismo da zamolimo sve da se mole za njihovu bezbednost, a da istovremeno obezbede privatnost porodici", navodi se u saopštenju. 

"Porodica je dobro zbrinuta i moli se Alahu za bezbedan povratak svojih bližnjih", dodaje se u saopštenju.

Šahzada Davud je takođe u odboru poverenika kalifornijskog SETI instituta koji traga za vanzemaljskom inteligencijom.

Šta je moglo poći naopako?

Prerano je reći šta se tačno dogodilo sa podmornicom, ali stručnjaci su ponudili nekoliko najverovatnijih scenarija, od "zaplitanja" u olupine Titanika, do nestanka struje ili problema sa komunikacionim sistemom.

Olupina Titanika, koja leži oko 3.800 metara na dnu okeana, okružena je krhotinama duže od jednog veka.

"Postoje delovi toga svuda. Opasno je", rekao je za Gardijan Frenk Oven, penzionisani zvaničnik Kraljevske australijske mornarice i direktor projekta za evakuaciju i spasavanje iz podmornica.

Kontakt je izgubljen sat i 45 minuta nakon što je podmornica "Titan" krenula na put, što sugeriše da je posada možda bila blizu dna, ili na samom dnu, kaže Oven. Naglašava da "Titan" ima maksimalnu brzinu od tri čvora, ali da je morao da uspori što se dublje nalazio.

U slučaju da se zapetlja, nestane struja ili se prekine komunikacija, "Titan" je opremljen tegovima koji se mogu osloboditi u hitnim slučajevima, stvarajući dovoljan potisak da izađe na površinu. Takođe, "Titan" ima niz signala, osvetljenja, reflektora i druge opreme koju može da koristi na površini da privuče pažnju.

profimedia

 

Drugi scenario je da je došlo do curenja u samom trupu pod pritiskom, u kom slučaju prognoza nije dobra, kaže Alister Grejg, profesor pomorskog inženjerstva na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

"Ako se spustio na morsko dno i ne može da se vrati sopstvenim snagama, opcije su veoma ograničene. Iako je podmornica još uvek netaknuta, ako je izvan epikontinentalnog pojasa, postoji vrlo malo plovila koja mogu da dođu tako duboko, a svakako ne ronioci", dodao je Grejg.

Kris Pari, penzionisani kontraadmiral britanske kraljevske mornarice, rekao je za Skaj njuz da je spasavanje na morskom dnu "veoma teška operacija".

"Stvarna priroda morskog dna je veoma valovita. Sam Titanik leži u rovu. Unaokolo ima mnogo ostataka. Dakle, pokušaj da se nešto nađe sonarom, i da se cilja oblast u kojoj želite da pretražujete uz pomoć druge podmornice, veoma je težak", naveo je Pari.

Istraživač Robert Blazijak je za BBC rekao da će uslovi za spasioce biti veoma teški ako je podmornica zaista na dnu okeana, jer će atmosferski pritisak biti oko 380 puta veći nego na površini.

Poređenja radi, to je oko 200 puta veći pritisak nego u automobilskoj gumi, kaže on, dodajući da je upravo to razlog zbog kojeg podmornice obično imaju veoma debele čelične zidove.

Komentari (0)

Svet