Igre 
SAD na korak od crnog rekorda - od početka godine 17 masovnih ubistava: Masakri s manje žrtava jedva da stignu do vesti
Komentari23/04/2023
-22:21
Od početka 2023. godine u SAD je bilo više od 160 masovnih pucnjava, a rekordan trend ova zemlja postavlja i kada je reč o masovnim ubistvima. Prema procenama AP ove godine u proseku se u svakoj nedelji dogodilo jedno masovno ubistvo.
U 17 masovnih ubistava koja su se desila do 21. aprila ove godine u Sjedinjenim Američkim Državama poginulo je 88 ljudi. Jedino 2009. godine zabeleženo je isto toliko tragedija u istom vremenskom periodu.
Samo u protekloj nedelji, čovek koji je upravo izašao iz zatvora ubio je četiri osobe u saveznoj američkoj državi Mejn, uključujući i njegove roditelje, pre nego što je otvorio vatru na vozače koji su putovali prometnim auto-putem.
Prethodno je četvoro ljudi ubijeno na proslavi 16. rođendana u Alabami, dok je 32 povređeno. Policija u Alabami je uhapsila šestoricu osumnjičenih među kojima su četvorica tinejdžera i dvojica 20-godišnjih muškaraca.
Svet je krajem marta obišla i vest da su u oružanom napadu u privatnoj hrišćanskoj školi u Nešvilu u američkoj državi Tenesi, ubijena tri deteta i tri odrasle osobe. Ovaj napad izvela je Odri Hejl stara 28 godina, koju je ubila policija.
Krajem januara za dva dana dogodila su se dva masovna ubistva. U prvom je jedan 72-godišnjak ubio 11 ljudi kada je otvorio vatru u plesnoj dvorani blizu Los Anđelesa. Napadač, koji je potom izvršio samoubistvo, ispalio je 42 metka na proslavi Lunarne Nove godine u popularnom plesnom studiju Star, u pretežno azijsko-američkom gradu Monterej Park.
Dan kasnije ubijeno sedmoro ljudi na farmi pečuraka i špeditorskoj firmi južno od San Franciska. Napadač je bio 67-godišnji muškarac, uhapšen je dva sata posle napada.
Povezane vesti
Prvo pucaju, pa pitaju
Uz ova masovna ubistva, širom zemlje od početka godine izvršeno je više od 160 masovnih pucnjava u kojima su ranjene ili ubijene više od četiri osobe.
Jovana Đurović, novinarka VOA, u razgovoru za Euronews Svet kađe da zbog učestalosti ovakvih dešavanja širom Amerike, pucnjave sa "manje žrtava više niko i ne broji, nekada čak ni ne stignu do vesti".
Sve su češće vesti o pucnjavama u kojima su ljudi pogrešili vrata kuće ili automobila i zbog toga dobili metak. Tako je prošle nedelje žitelj gradića Hebron u američkoj saveznoj državi Njujork optužen za ubistvo drugog stepena jer je pucao i ubio 20-godišnju Kejlin Gilis koja je sa puta greškom skrenula na prilaz njegovom imanju i kući, a u Kanzas Sitiju, u državi Misuri, vlasnik jedne kuće ranio je afroameričkog tinejdžera Ralfa Jarla, koji je pogrešio kuću kada je krenuo da pokupi svoju mlađu braću.
Ovo je otvorilo pitanje zašto Amerikanci prvo pucaju, pa pitaju.
"To je sad složeno pitanje, svakako da postoji osećaj nesigurnosti i nepoverenja. Primera radi, istraživanje iz sedamdesetih godina prošlog veka pokazuje da je polovina Amerikanaca rekla da veruje drugim ljudima - sada je to samo trećina. Pored toga što postoje nepoverenje i strah, postoje i zakoni koji omogućavaju da pucaju pre nego što nešto pitaju", kaže Đurović.
Ima li izgleda za zabranu poluautomatskih pušaka?
Ipak, nasilje se nastavlja, a prepreke za uvođenje promena ostaju. Verovatnoća da će Kongres ponovo uvesti zabranu poluautomatskih pušaka izgleda daleko, a Vrhovni sud SAD je prošle godine postavio nove standarde za reviziju zakona o oružju, dovodeći u pitanje ograničenja vatrenog oružja širom zemlje.
"Tu je zapravo pravo ljudi da se brane ukoliko se osećaju napadnutim na sopstvenoj svojini. Ključ je upravo u tome 'osećamo se ugroženim', ali ne moramo biti ugroženi. Belac se osetio ugroženim i u toj državi postoji zakon koji mu može pomoći da dobije manju kaznu. U Njujorku to neće moći da se koristi u odbrani jer država Njujork nema takav zakon. Ali, dosta država ih ima i to su uglavnom države koje vode republikanci", dodaje Đurović.
Povezane vesti
Dosadašnji tempo masovnih pucnjava ove godine ne predviđa nužno novi godišnji rekord. U 2009. krvoprolića su usporila i godina je završena konačnim prebrojavanjem od 32 masovna ubistva i 172 smrtna slučaja. Te brojke jedva premašuju prosek od 31,1 masovnog ubistva i 162 žrtve godišnje, prema analizi podataka iz 2006. godine.
U poslednjoj deceniji pak, postavljeni su jezivi rekordi. Podaci pokazuju čak 45 masovnih ubistava u 2019. i 230 ljudi ubijenih u takvim tragedijama u 2017. godini. Te godine 60 ljudi je poginulo kada je naoružani muškarac otvorio vatru na festivalu kantri muzike na otvorenom u Las Vegasu. To je i dalje masakr s najvećim brojem žrtava masovne pucnjave u modernoj Americi.
Malo je naznaka na državnom ili saveznom nivou, sa nekoliko izuzetaka, da su velike promene na pomolu.
Povezane vesti
Na saveznom nivou, predsednik Džo Bajden je prošle godine potpisao zakon o nasilju u vezi sa oružjem kojim su se pooštrile provere kod najmlađih kupaca. Osim toga, zakon podrazumeva i zadržavanje vatrenog oružja od više prestupnika u porodici, ali i omogućava da se koriste zakoni "crvene zastavice" koji omogućavaju policiji da traži od sudova da oduzimaju oružje ljudima koji pokazuju znake da bi mogli biti nasilni.
"Bajden jeste jedan od glasnogovornika i jeste to negde politika demokrata, ali republikanci su ti koji koče tu reformu. Donald Tramp, kao i ostali viđeniji republikanci su takoreći na platnom spisku NRA (Nacionalnog streljačkog udruženja Amerike) i to nije tajna - to su javno dostupni podaci - oni dobijaju novac od njih u svojim kampanjama", kaže Đurović.
Ona podseća da je Tramp 2016. u kampanji dobio 30 miliona dolara, što je javni podatak, i bio je zagovornik Drugog amandmana, kao i ostali republikanci. To je, objašnjava, pravo Amerikanaca da nose oružje:
"Pitom treba reći da je taj amandman donet u vreme kada u Americi nisu postojale vojska i policija, pa se država oslanjala na građane ukoliko izbije rat, te im je dozvoljavala da nose oružje ako bi ih mobilisala. Bila je interesantna Trampova reakcija na pucnjave u školama jer se on zalagao za to da se naoružaju nastavnici, a ne da ograniči pristup oružju, pogotovo automatskom", kaže Đurović.
Predsednik Bajden nedavno je na Tviteru saopštio da su se masovne pucnjave utrostručilei pozvao republikance u Kongresu da pokažu malo hrabrosti.
Uprkos burnim naslovima, masovna ubistva su statistički retka, a počini ih samo nekoliko ljudi svake godine u zemlji od skoro 335 miliona stanovnika. I ne postoji način da se predvidi da li će se ovogodišnji događaji nastaviti istim tempom.
Ponekad se masovna ubistva dešavaju uzastopno - kao u januaru kad su se smrtonosni događaji u severnoj i južnoj Kaliforniji dogodili u razmaku od samo dva dana - dok su drugi meseci prolazili bez pucnjava.
Ipak, stručnjaci i zagovornici osuđuju umnožavanje oružja u SAD poslednjih godina, uključujući rekordnu prodaju tokom vrhunca pandemije.
Preporuka za vas
Komentari (0)