Kina uporno radi na svrgavanju dolara sa trona: Može li juan da zameni američku valutu na međunarodnom tržištu

U martu ove godine, sastanak kineskog predsednika Si Đinpinga sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Moskvi, potvrdio je da među određenim velikim državama ideja o zameni dolara kao glavne svetske valute i dalje tinja. Tokom razgovora, ruski predsednik je rekao da će ta zemlja usvojiti kinesku valutu juan za "plaćanja između Rusije i zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike". Ovakva izjava došla je u trenutku kada je Moskva već donekle pojačala korišćenje juana za trgovinu sa Kinom, i kada pokušava da u što većoj meri dolar zameni ovom valutom u rezervama svoje centralne banke.

Samo koju nedelju kasnije, brazilski predsednik Lula da Silva je pozvao zemlje u okviru BRIKS grupe (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) da rade na sopstvenoj valuti kojom bi se dolar zamenio u međunarodnoj trgovini.

"Svako veče se pitam zašto sve zemlje moraju da baziraju svoju trgovinu na dolaru. Zašto ne možemo da trgujemo svojim valutama? Ko je odlučio da je dolar glavna valuta nakon što je prestao zlatni standard", rekao je Lula da Silva.

Tanjug/AP/Sergei Karpukhin, Sputnik, Kremlin

Da je dolar već u maloj određenoj izgubio na svojoj apsolutnoj dominaciji, pokazuje i podatak da je 1999. godine udeo ove valute u svetskim rezervama bio 72 odsto, dok danas iznosi 59 odsto, jer centralne banke mnogih zemalja pokušavaju da smanje svoju zavisnost od dolara. Ipak, stručnjaci sa kojima je Euronews Sbrija razgovarao su saglasni u oceni da je za sve glasnije priče o dedolarizaciji ključna politička uloga dolara, ali ocenjuju i da će ova valuta teško izgubiti dominaciju u nekoj doglednoj budućnosti.

Kako je za Euronews Srbija rekao Jakob Kirkegor iz Nemačkog Maršal fonda, razlozi za izjave kakvo smo čuli u poslednje vreme su i ekonomske i političke prirode, jer je teško odvojiti ove dve sfere. 

"Jasno je da postoje politički razlozi, i mnogi od tih razloga odnose se na to da li ste 'u milosti' američkog rukovodstva ili ne. Očigledno, ako ste Kina ili Rusija, niste. Postoje neki posebni problemi u ovom trenutku kada je u pitanju upotreba dolara. Trenutno, FED podiže kamatne stope, i to znači da korišćenje dolara postaje znatno skuplje. Zato, ako ste Brazil ili neka druga velika ekonomija, možete reći da postoji ekonomski benefit u smanjenju korišćenja dolara, jer ne morate da platite visoke kamate", rekao je Kirkegor.

Ovo je važno, ističe, jer je već deceniju i više dolar dolazio uz vrlo male kamate, koje su pozajmljivanje u toj valuti činile jeftinim.

"Sada imate dosta kompanija na velikim američkim tržištima, koje imaju velike dugove u dolarima, i ti dugovi su mnogo skuplji. Ako ste vlada neke od tih zemalja, želećete da smanjite tu zavisnost i za ubuduće", naveo je Kirkegor.

"Začarani krug" latinoameričkih zemalja

Govoreći o Latinskoj Americi, nije zgoreg pomenuti da su Brazil i Argentina nedavno najavili razvoj zajedničke valute za koju Brazil predlaže da se zove "sud", odnosno "jug", i koja bi se kasnije proširila na druge zemlje tog kontinenta. Profesor ekonomije Slaviša Tasić za Euronews Srbija kaže da je takvih najava bilo i ranije, ali da se to uglavnom ne dogodi. 

"Sve je moguće - moguće je da dolar izvrši samoubistvo, u smislu da to postane jedna inflatorna valuta koja se nikome ne dopada. Svaki scenario je moguć, i ništa nije isključeno. Ipak, za sada imate dve zemlje koje same po sebi imaju veliku istoriju inflacije. Obe zemlje imaju hronične probleme u prošlosti sa inflacijom, Argentina i dan danas. I sada oni stvaraju novu valutu... prosto se ne bih kladio da će oni stvoriti nešto što će biti ozbiljna konkurencija dolaru", dodaje Tasić.

Slično misli i Kirkegor, koji ističe da cela Latinska Amerika uvek imala, najblaže rečeno, ambivalentan odnos prema američkom političkom vođstvu u svetu, pa ga izjave brazilskog predsednika ne iznenađuju.

"Ideja je za Brazil i celu Latinsku Ameriku da budu manje zavisni od dolara, što je u obično povezano sa periodima visoke inflacije. Ako imate visoku inflaciju u svojoj valuti, onda želite da je zamenite za neku jaču, i to je obično dolar. Naravno, što više to radite, to više vaša valuta gubi vrednost i inflacija se povećava - to je začarani krug", objašnjava Kirkegor.

On napominje da Latinska Amerika to dobro pamti i zato je često bilo problematično da se održi domaća ekonomska stabilnost i smanji inflacija, jer je dolar lako dostupan. Dolar je, zato, često i posmatran kao ekonomski i politički 'bauk nestabilnosti' u mnogim južnoameričkim zemljama. "Otud i Luline izjave", dodaje Kirkegor.

Šoškić: Već sada neke zemlje nemaju samo dolare u rezervama

Profesor na Ekonomskom fakultetu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, Dejan Šoškić, za Euronews Srbija kaže da je "već sada situacija takva da zemlje koje drže devizne rezerve radi jačanja svoje sposobnosti redovnog izmirivanja obaveza prema inostranstvu, nemaju samo dolar u strukturi deviznih rezervi".

"Imaju vrlo često malo i evra, a mogu da imaju i neke druge valute. Recimo, zemlje jugoistočne Azije već imaju u rezervama i kineski juan i japanski jen. Ranije je bilo možda vreme kada su neke zemlje držale i britansku funtu, ali danas je ona manje popularna. Dakle, struktura deviznih rezervi je dominantno u dolarima, ali ne i isključivo", dodaje Šoškić.

On ističe da već duže vreme postoji trend "laganog jačanja učešća drugih valuta". Međutim, dodaje, aktuelni razvoj događaja i sukob na liniji Zapad-Istok može da neke od ovih procesa ubrza, što se na neki način već dešava.

"Ne treba nikoga da čudi ako Kina plaća u juanima nekome ono što od njega kupuje, jer onda ti juani mogu da se koriste za kupovinu kineske robe i usluga, a Kina je ogroman izvoznik i najveća privreda na svetu. Struktura njenog BDP su industrijski proizvodi koje, zapravo, čiav svet kupuje", kaže Šoškić.

"Gotovo sve zemlje imaju neki deficit u trgovini sa Kinom, i otuda kineska valuta ima svoju atraktivnost, mada postoje i određena ograničenja po pitanju kineske valute", dodaje nekadašnji guverner NBS.

Dvostruka igra Saudijske Arabije

Unsplash

Još jedan igrač je izuzeno važan u ovoj priči - Saudijska Arabija, koja je prošle godine, prilikom posete kineskog predsednika, prvi put u 48 godina rekla da je otvorena za trgovinu i drugim valutama pored dolara. Zbog ovoga, mnogi su pomislili da bi se mogao roditi "petrojuan"

Tasić, međutim, podvlači da "Saudijska Arabija ne prelazi skroz na juan, već Kini prodaje naftu u toj valuti, dok ostatak ide u dolarima".

Pored ovoga, tu su i Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija, koji pregovaraju o korišćenju rupija za trgovinu nenaftnim robama, kao i niz drugih zemalja koje žele da smanje trgovinu u dolarima.

Kina se ističe kao jedan od "predvodnika" i najvećih zagovarača dedolarizacije, što nije čudno ukoliko se uzme u obzir da je, sa jedne strane, najveći ekonomski takmac Americi, a sa druge su odnosi između te dve zemlje bar onoliko loši, koliko su između Pekinga i Moskve dobri, pogotovo otkako je Rusija izložena sankcijama zbog rata u Ukrajini.

Nedavno je Blumberg pisao o tome da je kineski juan zamenio američki dolar kao valutu kojom se najviše trgovalo u februaru u Rusiji, a da je ta razlika još više bila izražena u martu, što se desilo najviše zbog sankcija nametnutih ruskim bankama. 

Rusko ministarstvo finansija bilo je prinuđeno da se okrene operacijama u juanima umesto u dolarima. Pored toga, ruska centralna banka redovno poziva kompanije i građane da umesto dolara koriste rublje ili neku drugu "prijateljsku valutu", kako bi izbegli mogućnost sankcija.

Tasić, ipak, kaže da je trgovina rublja-juan ograničenog obima.

"Do prošle godine su Rusija i Kina trgovale u dolarima, i prestali su tek kada su krenule ozbiljne sankcije. Tolika je bila dominacija dolara, i sada se to menja u zemljama gde države odlučuju da to rade, dakle to ne ide odozdo iz nekog privatnog sektora. To je taj deo gde će udeo dolara donekle padati. Privreda Kine i dalje dosta brzo raste i logično je da se udeo njene valute malo poveća", ističe Tasić.

Kakve šanse imaju juan ili evro? 

Uprkos svemu ovome, kada se povede priča o tome da li će neka druga valuta uspeti da zameni dolar, stručnjaci sa kojima je razgovarao Euronews Srbija jednoglasni su u oceni da je to vrlo malo verovatno, a u doglednoj budućnosti svakako se neće desiti, i to iz više razloga.

"Rekao bih da je vrlo ograničena verovatnoća da će dolar zameniti nešto drugo. Ako želite da se rešite dolara kao dominantne valute, morate prvo da shvatite šta on zapravo 'radi', to jest šta su njegove prednosti", ističe Kirkegor za Euronews Srbija.

"Uloga dolara je da olakšava transakcije - to je globalno dostupna valuta, bilo da je u pitanju dug, gotovina, ili bilo šta drugo. To je valuta koju svetski investitori kupuju ako su uplašeni - kupuju kratkoročne obveznice američke vlade, i slično", objašnjava Kirkegor.

"Jednom kada shvatite da je zapravo sve u tom statusu dolara kao bezbedne valute, i o likvidnosti i lakoći kojom ljudi mogu da kupuju i prodaju dolare globalno, onda shvatate da to čini da privatni biznisi žele da ih koriste. Ništa ih ne prisiljava na to, ali im je tako mnogo lakše", dodaje on. 

Kada se govori o tome koja bi valuta mogla da "svrgne" dolar i postane dominantna, najčešće se pominje kinseki juan, a ponegde i, eventualno, evro. Kirkegor, međutim, ne smatra da je to verovatno ni jednu, ni za drugu valutu.

profimedia

"Evrom ne možete da ga zamenite, jer ima dosta svojih problema kao valuta, i nema tako duboka 'tržišta duga' kao dolar. Znamo i iz situacije u Grčkoj da evro takođe može biti problematičan", kaže Kirkegor.

"Ako bismo ga zamenili juanom, mislim da bi mnoge zemlje sveta imale problem da koriste valutu koju izdaje autoritarna vlada. Bile bi uplašene da će, u nekom trenutku, ova vlada možda odlučiti da promeni pravila po kojima se koristi juan, i da neće moći mnogo tu da urade", dodaje on.

Ključna dominacija u političkoj areni

Tasić je sličnog stava kao i Kirkegor, pa je tako za Euronews Srbija istakao da dolar, jednostavno, ima tako dobru infrastrukturu da mu "niko nije ni blizu", dodajući da SAD imaju i ekonomsku korist od toga, ali da ona nije prevelika.

"SAD ima određene benefite - otprilike tu mogućnost da ima na neki način to besplatno finansiranje od strane ostatka sveta, ali to nije neka ogromna količina i izvor prosperiteta Amerike. To je neki dodatni benefit koji Amerika ima zbog te pozicije dolara. Ali na tome ne stoji njena ekonomija, ona će biti ono što jeste i bez toga", objašnjava Tasić.

Tasić je dodao i da je politička dominacija dolara značajnija, jer omogućava da SAD imaju sistem finansijskih sankcija.

Sa ovim je saglasan i Kirkegor, koji smatra da "SAD svakako zbog dolara imaju dominantnu poziciju, ali ga je istovremeno i veoma teško zameniti dolar zbog svega navedenog". On, međutim, ističe da Vašington ne sme preći određenu tačku kako mu se to ne bi "obilo o glavu".

Pexels

Šoškić je za Euronews Srbija rekao da je rat u Ukrajini izazvao sankcije Zapada prema Rusiji, "koje uključuju i dve mere koje dugoročno mogu da naruše poverenje u dolar".

"Jedna od tih mera je zamrzavanje deviznih rezervi Centralne banke, a druga mera isključivanje nekih ruskih banaka iz SWIFT sistema. I jedno i drugo je pokazalo svetu da je moguće, ako čuvate devizne rezerve u dolarima ili plaćate dolarima kroz SWIFT sistem, da budete u jednom trenutku isključeni jer neko iz političkih razloga to želi da učini", istakao je Šoškić.

"To je poruka koja može da slabi poverenje u dolar, i rekao bih da već izaziva reakcije u smislu javljanja znatno većeg obima trgovanja u nacionalnim valutama", dodao je Šoškić.

Kirkegor dodaje da "postoji rizik da SAD zloupotrebljava ili eksploatiše ono što bismo mogli nazvati 'monopolom' na globalnoj sceni valuta, koristeći dolar da nametne razne sankcije, kao ove Iranu ili Rusiji". 

"Mislim da postoji ograničenje koliko dugo oni mogu da idu tim pravcem, jer postoji tačka u kojoj bi zemlje bile spremne da plate značajnu cenu kako bi izbegle mogućnost da ih SAD sankcionišu. U toj tački, možda će da odluče da koriste druge valute iako su manje zgodne, ili su skuplje", navodi Kirkegor. 

"Mislim, međutim, da još nismo došli do te tačke, i osim ako SAD ne odluče da dalje prošire upotrebu jednostranih sankcija, mislim da do te tačke nećemo ni doći. Dolar će, po mom mišljenju, ostati 'najprivlačnija' i dominantna valuta u doglednoj budućnosti", ističe Kirkegor.

Pitanje dvostruke prirode dolara

Kao potencijalno rešenje, Šoškić predlaže da budućnost trgovanja ne bi trebalo da bude neka nova globalna valuta koju emituje jedna nacija, već onoga što je, kako kaže, "nukleus rešenja koje izrađuju BRIKS zemlje, a to je stvaranje svetske valute koja ima zadatak da se koristi u svetskim plaćanjima, i u kojoj se mogu čuvati devizne rezerve - dakle, da to ne bude nijedna nacionalna valuta".

"Postoji problem u tom konceptu koji je usvojen i danas važi, a to je da, iako je dolar i nacionalna valuta u SAD i svetska valuta za međunarodne transakcije i čuvanje rezervi, tu može postojati konflikt. Upravo sada svedočimo tom konfliktu, gde američka centralna banka podiže kamatne stope zbog lokalne inflacije, a onda automatski imate rast cena zaduživanja svih koji se zadužuju u dolarima", kaže Šoškić.

Objašnjava da, sa druge strane, ako postoji ogromna ekspanzija u dolarima radi izbegavanja postpandemijske recesije u SAD 2020. i 2021. godine, onda ta inflacija u dolaru koja je kreirana, preliva se na sve čime se trguje u dolaru, što su i robna tržišta.

profimedia

"Jedan deo postojeće inflacije koju smo svi uvezli sa svetskih tržišta, posledica je i toga što je dolar, u kome se vrše međunarodna plaćanja, zapravo izgubio na vrednosti zbog inflacije koja je izazvana merama koje su bile potrebne samo SAD", ističe Šoškić.

Bivši guverner NBS navodi da su to "neke realnosti koje nisu dobre", i dodaje da je "jako korisno ako se ideja o razvoju alternativne svetske valute za međunarodna plaćanja sačini na jedan kvalitetan način, jer to može biti korak napred".

"Ne verujem da je korak napred da se dolar zameni samo juanom ili nekom drugom valutom. Verujem da je pravi korak napred du pravcu kreiranja svetske valute za svetska plaćanja, koja može imati i dodatne garancije u sebi, kao što je zlatna podloga ili podloga u nečem drugom, što bi trebalo da ojača njen kredibilitet i pospeši popularnost te valute u budućoj primeni", zaključuje Šoškić.