Igre 
"Teren za geopolitičko takmičenje": Kako je Afrika dospela u fokus svetskih sila i zašto joj se Putin sve više okreće
Komentari26/03/2023
-18:08
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je nedavno da će "prioritet" Moskve u narednom periodu biti odnos sa afričkim zemljama, što je još jedan jasan znak da, pritisnuta sankcijama Zapada zbog rata u Ukrajini, Rusija sada traži partnere na drugim kontinentima.
"Želim da istaknem da je naša zemlja uvek davala i da će davati prioritet saradnji sa afričkim državama. Naša zemlja je odlučna da nastavi da gradi puno strateško partnerstvo sa našim afričkim prijateljima i spremni smo da zajedno oblikujemo globalnu agendu", rekao je Putin u Moskvi tokom obraćanja afričkim predstavnicima.
Još od aneksije Krima 2014. godine godine, Africi se pridavao sve veći značaj u ruskim spoljnopolitičkim krugovima, kaže za Euronews Srbija Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Londonske škole ekonomije. Kako ističe, ruska spoljna politika u Africi se može svesti na tri teme.
"To je traženje alternativnih ekonomskih partnerstava, naročito je bitno u kontekstu zapadnih sankcija. To je pokušaj da steknete neke geopolitičke poluge uticaja. Afričke luke naročito u severnoj Africi su bitne zato što one nisu uvele sankcije i omogućavaju ruskim brodovima da tu uplove, isto tako imamo u Južnoafričkoj Republici da su ruski oligarsi spremni da svoje jahte tu ukrcaju jer su među retkim lukama u kojima neće biti zaplenjene", rekao je on.
Prema Putinovim rečima, Rusija planira da poveća saradnju sa afričkim zemljama u oblasti energetike i medicine i da udvostruči kvote afričkih studenata na ruskim univerzitetima. Rusija je u poslednjih nekoliko godina već umnožila inicijative na afričkom kontinentu koje su imale za cilj da se predstavljaju kao alternativa bivšim kolonijalnim silama, piše africanews.com.
Sledeći samit Rusija-Afrika, drugi te vrste, biće održan od 26. do 29. jula u Sankt Peterburgu. Putin je u ponedeljak pružio uverenja da će se "veoma ozbiljno" pripremiti za ovaj sastanak i pozvao afričke lidere i regionalne organizacije na učešće.
De Karvaljo: Rusija je želela da se predstavi kao alternativa Zapadu
Objašnjavajući za Euronews Srbija zašto Rusija povećuje mnogo više pažnje Africi, Gustavo de Karvaljo iz Južnoafričkog instituta za međunarodne odnose takođe kaže da su to aktivnosti koje datiraju od 2014. i aneksije Krima kada je tražena podrška lidera sa kontinenta.
Povezane vesti
"To je kombinacija pragmatizma, istorijskih veza i geopolitičkih ambicija. Rusija je želela da se predstavi kao alternativa Zapadu. To se vidi u angažovanju u zemljama koje su politički nestabilne, u zapadnoj Africi, posebno u Sahelu. Tamo je sve više ruskih plaćenika - na primer u Maliju i Centralnoafričkoj Republici. Bilo je i mnogo poseta na visokom nivou, gospodina (Sergeja) Lavrova na primer, koji je isticao Rusiju kao alternativu", rekao je on.
Na kontinentu, međutim, interese imaju i Kina i SAD, a nedavno je stigla najava posete amertičke potpredsednice Kamale Haris.
"Kad vidimo broj poseta na visokom nivou prošle godine, mi u Africi donekle shvatamo da je veliki interes za Afriku, ali nas to i brine. Da li je ovaj talas interesovanja vezan za samu Afriku, ili je Afrika teren za geopolitičko takmičenje? Onda sebe vidimo ne kao fokus pažnje, već kao instrument u globalnim trvenjima. Ali, kontinent je veliki, tu je 55 članica Afričke unije, različit je tip angažaovanja. Kada Rusija dolazi na kontinent, ima specifičan pristup, posebno kada je reč o povezanosti elita, političkom angažmanu i pitanjima vojne prirode. Kada je reč o trgovini,razmena je samo 14 milijardi dolara sa celim kontinentom, posebno severnom Afrikom. To je delić onoga što rade ostale sile", istakao je on.
Dodaje da je na institutu sprovedeno istraživanje o mišljenju građana i zanimljivo, umesto da budu uočeni proruski ili antiruski, prozapadni ili antizapadni stavove - mnogi su bili ravnodušni. Svakodnevni problemi Afrikanaca nemaju mnogo veze sa geopolitikom, već sa sukobima, ekonomskim teškoćama, politčkim previranjima unutar samih zemalja, kaže on.
Ističe da je posebno bitno koliko se afrički gla sčuje u globalnim geopolitiškim problemima jer Afrika ne želi da se nađe u borbi koja nije njena.
"Sve je važnija politika nesvrstavanja, često posvećujemo pažnju tome kako su afričke zemlje glasale u UN. Polovina ih je glasala za rezoluciju koja osuđuje Rusiju, druga polovina se uzdržala. Ali ako pogledamo šta rade afričke, azijske i latinoameričke zemlje, vidimo da žele da se udalje od ovih problema, i da se bave nezavisnom politkom, koja je u inetersu tih zemalja a ne sukoba u svetu", ističe De Karvaljo.
Kakve signale šalje Južna Afrika?
Međutim, Južna Afrika, na primer, učestvuje u vojnoj vežbi sa Kinom i Rusijom. Kako analitičar ističe, ona je interesantan primer jer se sa jedne strane ne svrstava, ali i šalje pomešane signale.
Povezane vesti
"Zvanično se ne svrstava, i u UN uglavnom poziva na dijalog sukobljenih strana . Ali ima pomešanih signala kada gledamo postupke južnoafričke vlade, posebno kada je reč o vežbama. To je stvorilo frustracije što u zemlji, što izvan nje, u smislu, šta to znači? Ta politika nesvrstavanja? Važno je da zemlja jasno istakne svoje spoljnopolitičke prioritete i dokaže zemljama Zapada da uprkos komunikaciji sa Kinom i Rusijom ili Indijom, nastavlja da ima dobre odnose i sa njima. Jer, zemlje zapada jesu najvažniji bilateralni partneri na kontinentu.
A ono što se danas često pominje jeste i sastanak BRIKS-a koji će se održati u Južnoj Africi. Da li je ova zemlja spremna da uhapsi ruskog predsednika Vladimira Putina s obzirom na nalog Međunarodnog krivičnog suda?
"To se svi mi ovde pitamo. Mi predsedavamo BRIKS-om ove godine, dakle i samitom lidera krajem godina u Durbanu. Pravno gledano, Južna Afrika je član Međunarodnog krivičnog suda, potpisnik Rimskog statuta. Dakle, imala bi obavezu da ga uhapsi. Ali bilo je situacija, poput posete predsednika Sudana Omara Bašira gde ne da nije uhapšen, već je dobio pomoć da ode iz zemlje. Postoje alternative. Može i da se proceni da li da se taj samit održi u zemlji ili možda virtuelno, a možda Rusija može da pošalje drugog predstavnika. Dakle sa pravne tačke gledišta, Južna Afrika ima tu obavezu hapšenja. Sada vlada mora ne samo da objasni šta se može očekivati, već da naš ustav i pravni mehanizmi funkcionišu kao deo Rimskog statuta", istakao je on.
Komentari (0)