Napetosti rastu: Tramp želi novi dogovor sa Iranom, ali po svojim uslovima

Donald Trump povukao je SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma. Sada želi da napravi novi, ali pod svojim uslovima.

Zajednički sveobuhvatni plan delovanja (JCPOA) iz 2015. godine, široko poznat kao Iranski nuklearni sporazum, proglašen je za jedan od najvećih diplomatskih uspeha tog vremena.

Ali, svega tri godine kasnije, tadašnji predsednik SAD Donald Trump povukao je njegovu zemlju iz tog sporazuma, navodeći da je to "loš sporazum" i tvrdeći da on sam može da napravi bolji.

Povlačenje SAD nije u potpunosti uništilo JCPOA, ali je dodatno raspirilo tenzije između SAD i Irana i otežalo evropskim članovima da održe sporazum na snazi.

Sada, Tramp tvrdi da su počeli "direktni" razgovori između Vašingtona i Teherana kako bi se sklopio novi sporazum koji će sprečiti Iran da obogaćuje uranijum do nivoa pogodnog za oružje od 90 odsto obogaćenosti.

Na konferenciji za medije u Ovalnom kabinetu u ponedeljak, uz izraelskog premijera Benjamina Netanjahua pored sebe, Tramp je obećao "veoma važan sastanak" koji će se održati ove subote u Omanu da bi započeo proces, koji bi, u teoriji, mogao da spreči direktan napad izraelske vojskee na iranske nuklearne objekte koji se dugo očekuje.

Prema Skotu Lukasu, profesoru međunarodnih odnosa na Univerzitetskom koledžu Dablina, specijalizovanom za odnose SAD-a i Bliskog istoka, nije lako predvideti šta ovi razgovori zapravo mogu da postignu.

"Pravi problem ovde je šta će ljudi iz Trampove administracije zahtevati od nuklearnog programa", rekao je on za Euronews i nastavio:

"Da li se vraćamo na 2015. godinu, kada su Iranci odustali od zaliha od 20 odsto i ograničili obogaćivanje na 3,67 odsto? Tramp nije bio zadovoljan time 2018. godine, pa šta više mogu Iranci da urade, pogotovo s obzirom na to da sada polaze od naprednijeg nuklearnog položaja. Oni proizvode uranijum obogaćen do 60 odsto, a moguće je da imaju i sposobnost da dostignu više od 90 odsto", kaže Lukas i dodaje da "možda više nije moguće vratiti džina u bocu kada je reč o povratku na uslove iz 2015. godine".

Na ivici katastrofe

Iranian Presidency Office via AP

Rizici nepostizanja sporazuma su visoki što je postalo jasno tokom druge polovine Trampovog prvog mandata.

Nakon povlačenja iz nuklearnog sporazuma, Tramp je gotovo gurnuo SAD i Iran u potpuni sukob. U junu 2019. godine, reagujući na obaranje nenaoružanog iranskog drona, naredio je vazdušne udare na iranske mete, ali ih je otkazao dok su avioni još bili u vazduhu.

Prema Trampu, on je to učinio nakon što je obavešten da bi moglo biti ubijeno 150 ljudi.

Zatim, u januaru 2020. godine, njegova administracija je likvidirala jednog od vodećih vojnih zvaničnika zemlje, Kasema Solejmanija, u napadu dronom.

Iran je odgovorio raketnim napadima na bliskoistočne baze sa američkim vojnim osobljem, i nakratko se činilo da postoji velika šansa za ozbiljno eskaliranje.

Međutim, svega pet dana kasnije, Revolucionarna garda Irana oborila je ukrajinski putnički avion ubrzo nakon poletanja sa međunarodnog aerodroma u Teheranu, očigledno ga pogrešno identifikujući kao američki krstareći projektil. Trebalo je nekoliko dana da iranske vlasti javno priznaju šta se dogodilo, ali je taj incident odmah izazvao antivladine proteste.

Dok je teheranski režim preživeo, neposredna eskalacija sa SAD-om je u suštini zaustavljena.

Teška vremena i u Teheranu

AP Photo/Vahid Salemi

Tokom proteklih godina, Iran se suočio sa velikim izazovima. Teško ga je pogodila pandemija kovida 19 još u ranoj fazi, a sankcije i ekonomski problemi sa kojima se suočavao otežali su mu da odgovori na širenje virusa.

Bilo je više talasa antivladinih protesta, kako mlađi Iranci, posebno, postaju samouvereniji u izražavanju svog revoltinog stava prema često brutalnom postupanju vlasti prema ženama i potiskivanju demokratije.

Istovremeno, rat Izraela sa Hamasom i Hezbolahom ozbiljno je oštetio dva od najvažnijih iranskih nesvojstvenih saveznika, a Vašington sada bombarduje još jednog, Hute u Jemenu.

U tom kontekstu, Trampova administracija ponovo otvara nuklearne pregovore. Kako se ovog vikenda čini da predstoji formalno angažovanje, Lukas ukazuje na nepodudarnost u načinu na koji se dve strane čini da prilaze pregovorima.

"Iranci šalju svog ministra spoljnih poslova, tako da pokazuju koliko su ozbiljni po ovom pitanju", rekao je on za Euronews.

"Tramp šalje svog prijatelja Stiva Vitkofa, koji je navodno bio izaslanik na Bliskom istoku, a zatim izaslanik u Rusiji. Nedavno je dao intervju Takeru Karlsonu u kojem je rekao da Putin 'zaista brine' za Trampa i da se molio za njega nakon atentata"

S druge strane, kaže, osnovne stvari koje su na stolu zapravo su prilično jednostavne.

"Čak i ako je vrhovni vođa javno rekao 'Nećemo pregovarati sa nasilnikom', to je sličan položaj u kom se Iran našao 2013. godine, kada je (tadašnji predsednik Hasan) Rohani ubedio vrhovnog vođu da mora da pregovara zbog ekonomije", objasnio je on.

"Ono što oni žele jeste ukidanje sankcija, bez ikakvih gluposti. Žele da mogu da trguju, žele da budu ponovo povezani sa međunarodnim sistemom. Nema mnogo drugih šargarepa koje SAD mogu da ponude. Pitanje je šta će biti štapovi", primetio je Lukas.

Nadolazeća oluja

Što se tiče javnih izjava, Tramp nije pokazao oklevanje da izdaje pretnje, iako su one nejasne. "Ako pregovori sa Iranom ne budu uspešni, mislim da će Iran biti u velikoj opasnosti", rekao je u ponedeljak.

Njegov drugi mandat već stavlja novi pritisak na Teheran u vidu naglo ubrzavajuće globalne ekonomske krize izazvane Trampovom široko rasprostranjenom politikom carina i posledičnog trgovinskog rata, što je već bacilo globalno tržište u kovitlac - a time i cene nafte.

"Iranska ekonomija je u velikim problemima i inflacija nastavlja da raste", rekao je Lukas. "Zvanično kažu da je malo ispod 35 odsto, a nezvanično je verovatno mnogo više od toga, posebno za hranu i osnovne potrepštine. Valuta je apsolutno propala od novembra, infrastruktura je u veoma lošem stanju, a sada će biti pogođeni i padom cena nafte zbog Trampove pustolovine sa carinama", dodao je on.

Tanjug AP/Majid Asgaripour/Mehr News Agency via AP, File

Ali dok će nova globalna ekonomska kriza uskoro direktno i teško pogoditi Iran, bilo kakvi pregovori će biti u senci drugog problema: povlačenje Vašingtona iz garancije bezbednosti svojim saveznicima i posledične rasprave o nuklearnom naoružanju među saveznicima.

Kada je sporazum iz 2015. godine potpisan, jedini drugi neposredni proizvođač nuklearnog oružja na horizontu bila je Severna Koreja, koja je već bila teško sankcionisana od strane mnogih država.

Ali od proleća ove godine, Rusija je više puta izdala nuklearne pretnje Evropi, dok Kina nastavlja da povećava svoj arsenal, a neki u SAD otvoreno predlažu povratak na testiranje nuklearnog oružja.

Kao posledica toga, sve se češće priča o tome da bi evropske zemlje mogle da se udruže kako bi delile anglo-francusko vođenu odbranu, a poljski premijer Donald Tusk je eksplicitno pomenuo mogućnost da njegova zemlja može razviti sopstvenu nezavisnu nuklearnu sposobnost.