Država za koju “nikada niko nije čuo” najteže pogođena američkim sankcijama

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/04/2025

08:47

Država za koju “nikada niko nije čuo” najteže pogođena američkim sankcijama - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Jedna mala, kopnom okružena država neobične istroije ima ozbiljan razlog za zabrinutost nakon što su joj Sjedinjene Američke Države uvele carine na međunarodnu trgovinu.

Donald Tramp je bacio prvu "bombu", koja se ispostavila kao upozorenje, otprilike mesec dana ranije. Komentarišući politiku svog prethodnika Džoa Bajdena i, po njegovom mišljenju, nepotrebno trošenje američkog novca, rekao je da su "SAD potrošile oko 8 miliona dolara na prava LGBTQ+ zajednice u Lesotu, državi za koju niko nije čuo".

Svet je pak, dobro upoznao Lesoto pre nekoliko dana, kada je ova mala država od 30.000 kvadratnih kilometara sa 2,1 milion stanovnika bila prva na udaru carina nametnutih na njihove proizvode koji se izvoze u SAD. Ni manje ni više, siromašnoj afričkoj državi nametnute su carine od čak 50 odsto!

Htela-ne htela, međunarodna zajednica je bacila pogled na Lesoto, državu koja je nastala zahvaljujući promišljenosti svog prvog kralja i diplomatskim igrama Britanaca, a koja se u međuvremenu pretvorila u ogromnu fabriku za proizvodnju farmerki, kojima se snabdeva celokupno ogromno američko tržište.

Kako je Lesoto postao okružen Južnom Afrikom?

To je jedina država sa značajnom površinom koja je potpuno okružena kopnom, tačnije u potpunosti je okružena Južnom Afrikom. Kako je uspela da održi svoju autonomiju? Postoji mnogo razloga, a glavni se zove Mošoenšoe Prvi. Sin jednog od poglavica Sotoa, jednog od glavnih plemena na jugu Afrike, postao je kralj celog svog naroda kada je stao na čelo borbe protiv Grikva, koji su im krali stada. I naravno, pobedio je.

Tokom vremena, Mošoenšoe se sukobio i sa Čakom, legendarnim kraljem Zulua, oko 1825. godine. Vodio je svoj narod u planine Maloti, oko kojih se danas nalazi njegova zemlja. Ove planine su izuzetno visoke (najviši vrh doseže 3.500 metara), a zemlja je generalno peta najviša na svetu, zbog čega je nazivaju "kraljevstvom nebesa".

Sotoi su se tu nastanili i ostali uprkos pritisku kako Britanaca, koji su kontrolisali Koloniju Kejp, tako i Bura holandskog porekla koji su se sve više selili na sever u potrazi za pašnjacima i plodnom zemljom, stvarajući svoje državne entitete, Slobodnu Državu Oranje i Transval.

Mošoenšoe se pokazao ne samo kao hrabar ratnik, već i kao izvrstan diplomata. Za razliku od drugih plemenskih poglavica u regionu, on je oko sebe okupio evropske naučnike, diplomate i sveštenike i pokušao da svoju oblast pretvori u modernu državu za to vreme. Rezultat je bio da su Sotoi još 1843. potpisali sporazum o "savezu i saradnji" sa Britancima, čime su stekli diplomatsko priznanje.

Sukobi sa Burima koji su se stalno širili bili su česti, što je dovelo čak i do otvorenog rata 1858. godine. Mošoenšoe je shvatio da je njegova nacija u opasnosti. Godine 1867. podnео je zvaničan zahtev kraljici Viktoriji da njegova teritorija postane protektorat, kako bi uživala britansku zaštitu u slučaju napada. Bio je toliko kompromisan da je pristao da izgubi skoro polovinu svoje prvobitne teritorije (koja je data Burima) kako bi osigurao drugu polovinu.

Od tada su Sotoi podeljeni, a procenjuje se da ih više živi u Južnoj Africi nego u samoj zemlji. Britanija je prihvatila, granice su ucrtane 1868. godine i ostaju nepromenjene do danas. Oblast je zvanično nazvana Basutoland, odnosno zemlja Basuta, kako su tada nazivali Sotoe. Mošoenoe je dobrovoljno prihvatio status "dekorativnog" kralja, dok je stvarnu vlast imao britanski upravnik.

Godine 1910. delovi južne Afrike (britanske Kolonija Kejp i Zululend, i "republike" Bura Slobodna Država Oranje i Transval) ujedinili su se u Južnoafričku Uniju. Britanija nikada nije ozbiljno razmatrala da uključi i Lesoto u ovu uniju. Sotoi su radije ostali pod statusom britanskog protektorata. Tada je to izgledalo kao stanje potčinjenosti, ali se kasnije pokazalo mnogo slobodnijim od onoga što su domorodačka plemena doživela u Južnoj Africi.

Ekonomija države za koju "niko nikad nije čuo"

Lesoto je, zbog drugačijeg administrativnog sistema, pokušao da izbegne pošast aparthejda. Koliko je to bilo moguće, naravno, jer je njegova ekonomska aktivnost bila i još uvek je u potpunosti zavisna od Južne Afrike, koja kontroliše sve trgovinske puteve ka i iz kraljevstva. Stotine hiljada Sotoa radilo je u rudnicima dijamanata i zlata u Južnoj Africi.

Lesoto, naravno, ima i svoje rudnike dijamanata. Zapravo, jedan od njih, Letseng, je najbogatiji na svetu po vrednosti po karatu, sa ukupnom eksploatacijom koja je 2014. godine dostigla 300 miliona dolara. Naravno, ovu dobit dele strani interesi, prenosi "Newmoney".

Godine 1966, skoro vek nakon britanske vladavine, Lesoto je stekao nezavisnost. Kraljevska kuća je obnovljena, ali je njena uloga ostala ceremonijalna. Demokratija koju su Britanci pokušali da nametnu pokazala se krhkom i zemljom su godinama vladali vojni lideri, nekad direktno, a nekad iz senke.

Zemlja je pokušavala da nađe način koegzistencije sa Južnom Afrikom, održavala je ravnotežu, ali je zbog svog položaja pružala sigurno utočište južnoafričkim borcima protiv aparthejda. Na njegovom univerzitetu odlučili su da studiraju oni (malobrojni) Južnoafrikanci koji su imali finansijske mogućnosti.

Dijamanti, voda i farmerke

Zemlja ima svoje dobre, ali i loše strane. Sa 81 odsto odraslih koji su završili srednju školu, ima daleko najviši procenat u celoj Africi. S druge strane, procenat ljudi zaraženih HIV-om koji izaziva AIDS je zastrašujući (preko 40 odsto). Lesoto je takođe zemlja sa najvišom stopom zabeleženih silovanja na svetu.

Dijamanti i voda su glavni izvozni proizvodi. Voda iz planina Lesota snabdeva skoro celu provinciju Oranje u Južnoj Africi. Međutim, carine Donalda Trampa uvedene su zbog farmerki, u čijoj je proizvodnji zemlja poslednjih decenija stekla... specijalizaciju.

U maju 2000. američka vlada Bila Klintona usvojila je Zakon o afričkom rastu i mogućnostima (African Growth and Opportunity Act), prema kojem proizvodi uvezeni u SAD iz afričkih zemalja ne bi bili oporezovani. To je podstaklo dve od najvećih kompanija za proizvodnju džins odeće (uglavnom pantalona), Levi's i Wrangler, da izgrade fabrike u Lesotu i zaposle uglavnom žene kao radnice. Desetine hiljada devojaka su u ovom periodu napustile siromaštvo svojih sela i otišle da rade u fabrikama.

Uslovi rada nisu bili najbolji. Pored ograničene dnevnice, mnoge devojke su bile žrtve seksualnog zlostavljanja od strane svojih nadređenih, a kada su se prijave proširile, kompanije su odlučile da preduzmu inicijative kako bi ograničile ovaj fenomen. Rezultat ove aktivnosti, sa milionima komada odeće koja je napuštala Lesoto i "uvozila se" u SAD, bio je neverovatno neuravnotežen bilans: Lesoto prikazuje izvoz od skoro 270 miliona dolara u SAD, dok uvozi proizvode vredne samo 3 miliona dolara. Zbog toga su uvedene tako visoke carine.

Vlada Lesota je već reagovala i naglašava da "traži rešenje". Očekuje se da će se to desiti, pre ili kasnije, pošto su kompanije koje su pogođene zapravo američke.