"Kina želi veću ulogu i uticaj": Retorika iz Pekinga sve oštrija i direktnija, kakve poruke je Si Đinping poslao Americi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/03/2023

22:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Si Đinping i zvanično je treći istorijski put postao predsednik Kine. To je samo jedna od odluka donetih na sednici kineskog nacionalnog kongresa. Pored toga, posebnu pažnju su izazvale poruke koje su dolazile sa margina sastanka. Kineski ministar spoljnih poslova upozorio je na rastuću mogućnost sukoba Pekinga i Vašingtona, a predsednik Kine optužio je Zapad da pokušava da obuzda njegovu zemlju. Analitičari primećuju da se retorika kineskih zvaničnika promenila i da je ona sada oštrija i direktnija, što je u skladu sa spoljnopolitičkim delovanjem Kine u poslednje vreme.

Reformisanje kineske vojske na nivo svetske klase ponovo je pokrenulo tenzije oko Tajvana i sve češće pominjanje mogućnosti oružanog sukoba između Sjedinjenih Država i Kine.

"Kina mora da maksimizira svoje nacionalne strateške sposobnosti u pokušaju da sistematski unapredi ukupnu snagu zemlje da se nosi sa strateškim rizicima, da zaštiti strateške interese i ostvari strateške ciljeve”, rekao je predsednik Si Đinping.

Si je tokom prve sednice 14. Nacionalnog narodnog kongresa pomenuo i potrebu za "postizanjem ciljeva za stogodišnjicu Narodnooslobodilačke vojske 2027", što su mnogi povezali sa kineskom namerom da vojno interviše na ostvru koje smatra svojom teritorijom, a koje je ujedno veran američki saveznik.

Prethodno je kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang upozorio da Vašington treba da promeni, kako kaže svoj "iskrivljeni" stav prema Kini ili rizikuje ozbiljan sukob.

"Ako SAD ne pritisnu kočnicu, već nastave da idu pogrešnim putem, nikakva zaštitna barijera ne može da spreči iskakanje iz šina i sigurno će doći do sukoba i konfrontacije. Ko će snositi katastrofalne posledice? Takvo takmičenje je bezobzirno kockanje sa ulozima koji su fundamentalni interesi dva naroda i budućnost čovečanstva. Naravno, Kina se tome odlučno protivi", naveo je ministar spoljnih poslova Ćin Gang.

Iz Bele kuće je saopšteno da Vašington ne želi sukob i da ne vidi promene u odnosima dve sile. Istovremeno, direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi poručila je da Kina ostaje ekonomski, tehnološki i vojni prioritet Sjedinjenih Država, kao i da najnoviji izveštaji ukazuju da će Peking održavati saradnju sa Moskvom uprkos ratu u Ukrajini.

"Si se okružio lojalistima i istomišljenicima na vrhu partijskog komiteta, najvišeg kineskog tela za donošenje odluka. Mi procenjujemo da će tokom Sijevog trećeg mandata oni zajedno pokušati da pritisnu Tajvan na ujedinjenje, potcenujući američki uticaj koji oni doživljavaju kao pretnju. Time promovišu određene norme koje favorizuju kineski autoritarni sistem", rekla je Avril Hejns, direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD.

Hejns je međutim istakla da Peking veruje da ima koristi od stabilnih odnosa, uprkos kritikama na račun Amerike.

Autor knjige o mogućem velikom rati između Kine i Amerike Ros Babidž, objavio je nedavno u Nujork tajmsu da Sjedinjene Države treba da ojačaju svoje snage u Zapadnom Pacifiku kako bi ih učinile manje ranjivim na kineske napade, a da kod kuće bolje zašitite društvene mreže od kineskih dezinformacija. Do tada, savetuje izbegavanje provokacija.

"Kina želi veću ulogu i veći uticaj"

Mnogi posmatrači su primetili da se retorika kineskih zvaničnika promenila u pravcu da je sada oštrija i direktnija, Dragan Trailović sa Instituta za poliitčke studije i izvršni direktor Insituta za azijske studije ističe da se to posebno odnosi na predsednika Sija koji gotovo nikada nije direktno pominjao SAD kada je govorio o kirtici njihove politike.

"On je to sada učinio. Ta retorika je zarpavo na liniji sa spoljnopolitičkim delovanjem Kine u poslednje vreme koje je asertivnije i proaktivno, za razliku od 'low profile spoljne politike' koja je ranije dominirala u međunarodnim odnosima kada je Kina u pitanju", naveo je Trailović za Euronews Srbija.

Dodaje da najnovije ponašanje Kine znači da oni žele da imaju veću ulogu u globalnim poslovima i veći uticaj u međunarodnim odnosima. U tom smeru, kaže da je cilj nove vlade reorganizacija ministarstva nauke i tehnologije.

"Glavni cilj će biti razvijanje tehnologija, odnosno osbosobljavanje Kine da sama proizvodi poluprovodnike i da ne bude zavisna od SAD. Nešto slično je Amerika učinila sa aktom o čipovima u cilju da bude samodovoljna u proizvodnji jer je ona sada locirana na Tajvanu", istakao je Dragan Trailović.

Najava predsednika Sija o ciljevima vojske do 2027. godine mnoge je zabrinula da bi to mogao da bude trenutak potencijalne invazije na Tajvan, ali Trailović ne veruje u taj scenario.

"Kina sigurno reformiše vojsku, vojni budžet je povećan za sedam odsto i to jesu neki od indikatora. Ali ne mislim da će Kina u dogledno vreme učiniti tako nešto pre svega zbog posledica po kinesku ekonomiju, ali i po čitav svet", rekao je.

"Odnosi Kine i Rusije su bliži, ali to nije počelo juče"

Na pitanje da li je ekonomski rat Kine i SAD dobio novi zamah zbog krize u Ukrajini, Trailović napominje da je pristup Kine tom pitanju od početka bio veoma obazriv, neutralan i nijansiran.

"Sa jedne strane, Kina je otvoreno rekla da podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, jer je to princip za koji se Kina zalaže. To je na nivou principa, ali zapravo Kina je rekla da su morale biti uvažene ruske strepnje oko njene bezbednosti i da su Rusiji morale biti pružene beznednosne garancije", naveo je sagovornik Euronews Srbija.

Kako dodaje, odnosi Kine i Rusije jesu bliži, ali to nije počelo od juče, već su se oni sada samo intenzivirali.

"Ono što ih povezuje jeste stalna percepcija pretnje od strane SAD. Te države su bile upućene jedna na drugu. Kini su bile potrebne sirovine i resursi, Rusija je to mogla da im pruži, pa su se okrenuli jedni drugima. Nemaju zvaničan savez i postoje brojen tačke sporenja koje bi se u budućnosti mogle otvoriti, ali saradnja postoji", ističe Trailović i dodaje da postoje zajedničke vojne vežbe i diplomatska, ekonomska, politička i vojna koordinacija.

Ko je novi premijer Kine?

Novoizabrani premiejr Kine Li Ćijang danas je položio zakletvu, i on će na tom mestu zameniti Lija Kećijanga koji odlazi u penziju. Na glasanju u kineskom parlamentu, Li Ćijang, koji je prvi čovek Komunističke partije Šangaja, dobio je 2.936 glasova, tri su bila protiv i osam uzdržanih. Premijer je druga najuticajnija funkcija u Kini posle predsednika Si Đinpinga.

Zaduženje novog kineskog premijera biće oživljavanje privrede pogođene trogodišnjim kovid ograničenjima. Nešto ranije, nadgledao je lokdaun nametnut zbog pandemije, koji je izazvao nezadovoljstvo kod određenog broja Kineza, prenose agencije.

Poznat kao pragmatičan političar vešt u rukovođenju, Li će se suočiti sa velikim zadatkom da podrži neujednačen ekonomski oporavak Kine suočene sa globalnim izazovima i nepoverenjem potrošača i privatnog sektora.

Bio je na čelu štaba aktuelnog predsednika Sija Đinpinga tokom ranih dvehiljaditih, kada je Si bio zadužen za provinciju Žejđang. Partijski sekretar za Šangaj, Li je postao 2017. godine.