Igre 
Prekretnica u globalnom poretku: Istraživanje otkriva kako građani sa Istoka i Zapada vide svet posle rata u Ukrajini
Komentari26/02/2023
-13:32
Nakon godinu dana rata u Ukrajini nema sumnje da on predstavlja prekretnicu u svetskoj istoriji, a ovaj sukob ujedinio je Zapad više nego ikada pre, pokazalo je najnovije istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR). Međutim, ova analiza ukazala je i na sve veći jaz sa ostatkom sveta, koji definiše konture budućeg globalnog poretka.
Istraživanje, čiji su autori eksperti za spoljnu politiku Timoti Garton Eš, Mark Leonard i Ivan Krastev, obuhvatilo je devet država članica EU, uključujući Francusku, Nemačku i Poljsku, ali i Veliku Britaniju i SAD, kao i Kinu, Rusiju, Indiju i Tursku. Kako su istakli autori, rezultati ukazuju na to da invazija Kremlja na Ukrajinu označava "konsolidaciju Zapada i nastanak dugo najavljivanog postzapadnog međunarodnog poretka".
Dok mnogi Evropljani navode da bi voleli da se rat u Ukrajini okonča što je pre moguće, anketa je pokazala i da većina njih želi pobedu Kijeva. Slično tome, Amerikanci smatraju da Ukrajina mora da prevlada ako se želi osigurati trajni mir. Međutim, većina u "nezapadnim" zemljama radije bi prekinula rat sada čak i ako bi to značilo da Kijev izgubi teritoriju. Ipak, skoro jedna trećina ispitanika u ovim zemljama, osim u Rusiji, smatra da Ukrajina treba da se bori dok ne povrati svoje teritorije.
Istražvanje je, dakle, otkrilo oštre geografske razlike u stavovima o ratu, pa i demokratiji i globalnom balansu moći, a prefreirani ishod za sukob značajno se razlikuje između Zapada i ostatka sveta.
"Paradoks ukrajinskog rata je u tome što je Zapad i ujedinjeniji, ali i manje uticajan u svetu, nego ikada pre", rekao je Mark Leonard, prenosi Gardijan.
Timoti Garton Eš, profesor evropskih studija na Univerzitetu Oksford, koji je takođe radio na studiji, nazvao je nalaze "izuzetno otrežnjujućim". Istraživanje je pokazalo da je rat transatlantskom zapadu dao "jedinstvo i svrhu". Međutim, nije uspeo da "ubedi ostale velike sile, kao što su Kina, Indija i Turska".
Šta je sve pokazalo istraživanje?
Kako piše ECFR, novi konsenzus među evropskim vladama je da će samo ukrajinska pobeda zaustaviti Putinov rat. Iako značajan broj evropskih građana i dalje želi da rat prestane što je pre moguće, čini se da postoji jasan trend želje da Ukrajina pobedi čak i ako bi to značilo da će sukob potrajati još neko vreme.
Povezane vesti
Nasuprot tome, ljudi van zapada jasnu prednost daju opciji da se rat završi sada. U Kini, veći broj ispitanika (42 procenta) saglasan je da sukob između Rusije i Ukrajine treba da se zaustavi što je pre moguće, čak i ako to znači da će Ukrajina kontrolu nad delom teritorije prepustiti Rusiji.
Ta želja da se rat uskoro okonča još je jača u Turskoj (48 odsto) i Indiji (54 odsto). Vredi napomenuti, međutim, da bi skoro trećina ljudi u ovim zemljama više volela da Ukrajina povrati svu svoju teritoriju, čak i ako to znači duži rat ili više ubijenih i raseljenih Ukrajinaca.
Govoreći o ratu, Amerikanci i Evropljani su ujedinjeni u verovanju da je Rusija "protivnik" ili "suparnik". Čak 71 odsto ispitanika u SAD, 77 odsto u Velikoj Britaniji i 65 odsto u EU u anketi je navelo jedan od ova dva termina.
Sa druge strane, svega 14 odsto ljudi u SAD, 15 odsto u devet zemalja EU i osam odsto u Britaniji smatra Rusiju "saveznikom" koji sa njima deli interese, ili "neophodnim partnerom".
Sve veće neprijateljstvo Evropljana prema Rusiji ogleda se u njihovoj želji da ne kupuju ruska fosilna goriva čak i ako to rezultira problemima u snabdevanju energentima. Ovo je preovladujuće mišljenje u svakoj od devet zemalja EU, a u proseku 55 odsto ispitanika podržava ovakav stav. Nasuprot tome, samo 24 odsto se zalaže za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja energentima tako što će nastaviti da kupuje od Rusije.
Stavovi ispitanika iz nezapadnih zemalja su, međutim, mnogo drugačiji. Veliki broj ljudi u Kini (76 odsto), Indiji (77 odsto) i Turskoj (73 odsto) kažu da imaju osećaj da je Rusija "snažnija" nego pre rata ili da je "jednako snažna". Oni Moskvu smatraju strateškim "saveznikom" i "neophodnim partenrom" svoje zemlje (79, 79 i 69 odsto).
Budući svetski poredak
A jedan od najupečatljvijih nalaza istraživanja, navodi ECFR, odnosi se na različite ideje o budućem svetskom poretku. Većina ljudi na Zapadu i izvan njega veruje da liberalni poredak predvođen SAD nestaje.
Povezane vesti
Na paradoksalan način, novostečeno jedinstvo Zapada kao odgovor na rusku agresiju ne signalizira "vaskrsenje" poretka predvođenog Amerikom. Samo devet odsto ljudi u SAD, sedam u EU i četiri odsto u Velikoj Britaniji vidi američku globalnu nadmoć kao najverovatnije stanje u narednoj deceniji.
Umesto toga, u Evropi i Americi preovladava stav da se vraća "bipolarnost". Značajan broj ljudi očekuje svet kojim će dominirati dva bloka predvođena SAD i Kinom.
"Mnogi ljudi na zapadu na dolazeći međunarodni poredak gledaju kao na povratak bipolarnosti hladnoratovskog tipa između zapada i istoka, demokratije i autoritarizma", kažu autori studije.
Povezane vesti
U međuvremenu, izvan Zapada, građani veruju da će fragmentacija, a ne polarizacija, obeležiti sledeći međunarodni poredak. Većina ljudi u zemljama kao što su Kina, Indija, Turska i Rusija predviđaju da će Zapad uskoro da bude samo jedan globalni pol među nekoliko. Zapad je možda i dalje najjača strana, ali neće biti hegemonistički.
Najpopularniji stav u Rusiji i Kini je očekivati ravnomerniju raspodelu globalne moći među više zemalja - multipolarnost. To očekuje i više od 20 odsto Turaka i Indijaca, uprkos činjenici da više Indijaca predviđa dominaciju SAD. Odgovori u Turskoj bili su podeljeni gotovo podjednako između predviđanja američke hegemonije, kineske hegemonije, bipolarnog sveta i multipolarnosti.
Sve u svemu, za 61 odsto ljudi u Rusiji, isti procenat ljudi u Kini, 51 odsto u Turskoj i 48 odsto u Indiji budući svetski poredak će biti definisan ili multipolarnošću ili kineskom (ili drugim nezapadnom) dominacijom. Ovo mišljenje delu u SAD, Velikoj Britaniji i devet država EU, samo 37, odnosno 29, odnosno 31 odsto ljudi.
"Pobeda Ukrajine u ratu biće kritična za oblik sledećeg evropskog poretka. Ali je malo verovatno da će se obnoviti globalni liberalni poredak predvođen SAD. Umesto toga, Zapad će morati da živi, kao jedan pol multipolarnog sveta, sa neprijateljskim diktaturama poput Kine i Rusije, ali i sa nezavisnim velikim silama kao što su Indija i Turska. Ovo bi na kraju mogla da bude geopolitička prekretnica koju je otkrio rat: konsolidacija Zapada u sve podeljenijem postzapadnom svetu", navodi se u zaključku analize.
Komentari (0)