Igre 
Zemljotres u regionu već devastiranim ratom u Siriji: "Čujemo glasove pod ruševinama, nema ko da ih spase"
Komentari07/02/2023
-11:54
Sirija već 12 godina trpi posledice brutalnog rata, što će dodatno otežati napore za pomoć u onim oblastima koje su pogođene najjačim zemljotresima u poslednjih nekoliko decenija. Zvanične podatke teško je dobiti jer je politička situacija u zemlji komplikovana, ali na osnovu izveštaja novinskih agencija i spasilačkih timova, više od 1.500 ljudi u Siriji stradalo je od zemljotresa, preneo je BBC.
Opterećena sukobima, nestašicom hrane, ekonomskim kolapsom i nedavnim izbijanjem kolere, nacionalna infrastruktura zemlje je godinama u velikoj krizi. Sada, ta kriza je dodatno pojačana.
U proseku, manje od 20 zemljotresa jačine veće od sedam stepeni Rihterove skale desi se u bilo kojoj godini, što samo još više naglašava snagu potresa koji se dogodio u ponedeljak, inetenziteta 7,8 stepeni, i koji je odneo hiljade života u Turskoj i Siriji.
Region koji je najviše pogođen u Siriji - severna oblast koja se graniči sa Turskom - već je bio opterećen godinama rata i bombardovanja, čime su uništeni domovi, bolnice i druge zgrade od ključnog značaja za život stanovništva, prenosi Gardijan.
Zemljotres u već oštećenom gradu
Zgrade u Alepu, predratnom trgovačkom centru Sirije, često se ruše same od sebe zbog dotrajale infrastrukture i nedostatka nadzora tokom rata. U januaru se, na primer, desila nesreća u kojoj je 13 ljudi poginulo kada se srušila petospratnica u ovom gradu.
Alepo je podneo najveći teret kombinovane rusko-sirijske ofanzive na područja pod kontrolom pobunjenika, suočavajući se sa nemilosrdnim vazdušnim bombardovanjem sve dok pobunjeničke grupe nisu proterane pre šest godina, ali vlada nije povratila vlast.
Od tada, mnogi Sirijci žive u oštećenim zgradama jer nije bilo sistematske rekonstrukcije stambenih naselja, a imaju samo minimum državnih usluga koje su im neophodne za koliko-toliko pristojan život.
Tanjug AP/SANA via AP
Povezane vesti
Neki stanovnici Alepa rekli su Rojtersu da nemaju gde da odu, bilo zato što su im domovi uništeni, bilo jer se plaše novih zemljotresa. Portparol "Belih šlemova", spasilačke organizacije, opisao je severozapadnu Siriju kao "područje katastrofe" i rekao da su čitave porodice ostale zarobljene pod ruševinama.
Jedan muškarac u gradu Džandajris rekao je agenciji AFP da je izgubio 12 članova svoje porodice u zemljotresu, dok je drugi naveo da su neki od njegovih rođaka zarobljeni ispod ruševina.
"Čujemo njihove glasove, još su živi, ali nema načina da ih izvučemo. Nema ko da ih spase. Nema mašina", rekao je on.
U oblastima pod kontrolom vlade, sve hitne službe u zemlji su stavljene na raspolaganje, uključujući vojsku i studente dobrovoljce, ali pitanje je da li će to biti dovoljno.
Može li pomoć doći do područja kojima je potrebna?
Iz Ujedinjenih nacija kažu da će oštećeni putevi, nestašica goriva i surova zima otežati pružanje pomoći onima okkjima je najpotrebnija.
Provincija Idlib, na severozapadu zemlje, bila je među područjima koja su najteže pogođena zemljotresom. Idlib je pod kontrolom pobunjenika, a posle više od decenije borbi, milioni izbeglica su se naselili u ovom regionu.
"Infrastruktura je oštećena, oštećeni su putevi koje smo koristili za humanitarni rad, moramo da se dovijamo kako bismo došli do ugroženih ljudi. Ipak, radimo naporno", rekao je rezidentni koordinator UN El-Mustafa Benlamlih za Rojters.
Povezane vesti
Vlada u Damasku, da stvar bude još teža, dozvoljava da pomoć uđe u region samo preko jednog graničnog prelaza. Sirijsko udruženje za dostojanstvo građana saopštilo je da svi prelazi moraju biti otvoreni u hitnim slučajevima.
"Čini se da oblastima koja su najviše pogođene zemljotresom u Siriji upravlja opozicija koju kontroliše Turska, a ne sirijska vlada. Za pomoć u tim oblastima biće potrebno pristanak Turske. Malo je verovatno da će sirijska vlada učiniti nešto da pomogne", rekao je Mark Loukok, bivši šef humanitarnih poslova UN.
Preporuka za vas
Komentari (0)