Igre 
Planeta na udaru ekstremnih nepogoda: "Moramo biti svesni da je budućnost sa klimatskim promenama izazovnija"
Komentari03/01/2023
-15:59
Godinu za nama obeležile su ekstremne vremenske prilike koje su pogodile celu planetu, a posledice će se osećati u godinama koje su pred nama. Klimatske promene mogu da pojačaju globalne rizike koji već postoje, upozoravaju stručnjaci i navode da je potrebna bolja adaptacija. Nije pošteđena ni Srbija koja je u ovom veku pretrpela veliku štetu od suša.
Svi delovi sveta bili su na udaru ekstremnih nepogoda u 2023. godini. Intenzivni kišonosni oblaci doneli su istorijske padavine Brizbejnu, Sidneju, pa čak i Tasmaniji. Procenjuje se da je u periodu od januara do oktobra palo do dva puta više padavina u odnosu na godišnji prosek. Uništena je velika površina poljoprivrednog zemljišta, a mnogo ljudi je ostalo bez svojih domova.
Kada topao i vlažan vazduh udari u planinski masiv Himalaja, dolazi do formiranja kišonosnih oblaka koji donose dugotrajne i intenzivne padavine koje mogu da traju i mesecima. Poplave nisu retka pojava u ovom delu sveta, međutim prošlogodišnje padavine, u kombinaciji sa otpanjem glečera uzrokovale su rekordno izlivanje reka. Voda se iz određenih područja nije povukla nekoliko meseci.
profimedia
Prošle godine Centralnu i Severnu Ameriku pogodilo je 14 tropskih oluja. Uragani Fiona i Ijan, kategorije tri i četiri, na svom putu doneli su poplave i uništenja. Uragan Fiona stigao je čak do Kanade kao sedma po veličini oluja ikada koja je pogodila istočnu obalu te države.
Krajem godine Severnu Ameriku pogodila je jaka snežna oluja. Temperatura je čak i na Floridi pala na oko nula stepeni, a veći deo istočne obale obavijen je snegom.
Suša je bila nešto duža i intenzivnija, a nakon dugih i vrelih letnjih meseci, nastupile su intenzivne kiše. Suva zemlja nije mogla da upije toliku količinu vode, a najteže su pogođeni Niger i Čad. Suša je u Etiopiji ugrozila više od osam miliona života. U Tunisu je u julu zabeleženo skoro 50 stepeni, a jak vetar razbuktao je požare. Slično je bilo u Alžiru. Južna Afrika našla se na udaru intenzivnih oluja i jakih vetrova koje su odnele nekoliko sototina života.
Vrelo leto u Evropi
Evropska služba za klimatske promene saopštila je da je ovo leto bilo najtoplije u istoriji meteoroloških merenja. Srednja temperatura je u celoj Evropi od juna do avgusta bila viša za 1,35 stepeni u odnosu na dugogodišnji sezonski prosek. U čak sedam evropskih prestonica oboren je temperaturni rekord. U Londonu je ove godine zabeleženo više od 40 stepeni, što je istorisjki maksimum.
profimedia
Povezane vesti
Vrelo je bilo i u Španiji, Francuskoj i Portugalu, a procenjuje se da su ekstrmene suše i toplotni talasi indirektno odneli oko 20.000 života.
Manja količina padavina od proseka zabeležena je celim tokom Dunava od Nemačke do Rumunije. To je ove godine uzrokovalo rekorndno nizak vodostaj, a reka gotovo da je nestala na granici između Rumunije i Bugarske.
Klimatske promene i globalni rizici
Govoreći o vremenskim nepogodama koje su zadesile svet, Nemanja Milović sa portala Klima 101 ističe izuzetno jak toplotni talas koji je krajem marta i početkom aprila pogodio područje između Indije i Pakistana.
"U tom trenutku su temperature išle preko 40 stepeni, ali su bile u kombinaciji sa velikom vlažnošću vazduha, što je dovelo do toga da su temperature u tom predelu bile blizu granice ljudske izdržljivosti. Kada je visoka vlažnost, telo ne može da se hladi znojenjem, i onda dolazimo do situacije da su ljudi u velikoj opasnosti od toplotnih udara", naveo je on.
Napominje da je celo leto bilo u znaku veliki suša i visokih temepratura, i dodaje da se videlo kako klimatske promene kogu da posluže kao pojačivač globalnih rizika koji već postoje.
Rekao bih da je celo leto u bilo u znaku velikih suša i jako visokih temepratura. Vidimo kako klimatske promene mogu da posluže kao pojačivač globalnih rizika koji već postoje.
"Na primer, kada je krenuo rat u Ukrajini, svi smo bili svesni da će doći do porasta cena hrane, jer su obe zemlje veliki izvoznici žitarica. U tom trenutku je indijski premijer rekao da će Indija pokušati da nadomesti taj nedostatak žitarica i da će povećati proizvodnju. Međutim, nakon toplotnog talasa u maju su odlučili da zabrane izvoz pšenice iz Indije", rekao je Milović uz napomenu da je tako dodatno pogoršana ekonomska situaicja.
Povezane vesti
Dodaje i da je hidrološka situaicja u Evropi nepovoljno uticala na ekonomiju jer se smanjila proizvodnja iz hidroelektrana, a to je povećalo cenu struje. Takođe, barže sa energentima nisu mogle da plove.
"Mi treba da budemo svesni da život u budućnosti sa klimatskim promenama može biti samo izazovniji i zato moramo da planiramo dosta bolje i da budemo spremni na to", poručio je Milović.
Problemi za poljoprivredu Srbije
Kako je rekao Nemanja Milović, prema zvaničnim podacima Srbija je od 2.000 do 2020. godine pretrpela štetu od oko pet milijardi evra samo od suše. To svedoči da sušni uslovi, nedostatak kiše i temperature koje isušuju zemljište nepovoljno utiču na proizvođače.
"Jedno od rešenja jeste navodnjavanje, ali nije samo to. Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta kaži da to ne može da reši sve probleme. Moramo da razmišljamo kako ćemo da prilagodimo proizvodnju onome što nas čeka. Leta će biti sve toplija, sve su veće šanse za suše i da će biti ekstremnih padavima. Umesto da one budu bolje raspoređene, da se sruče za dan ili dva. Spaljena zemlja ne može da primi toliku vodu koja se onda samo sliva i to smanjuje kvalitet zemljišta", rekao je Milović.
Tanjug/Jaroslav Pap
Napominje da su to izazovi koji se rešavaju sistemski i da je u pripremi Nacionalni plan za adaptaciju na klimatske promene.
Govoreći o međunarodnim sporazumima o klimi, kaže da on ne bi rekao da su oni samo mrtvo slovo na papru, jer iako efekti nisu onakvi kakvi su očekivani, stvari posle sporazuma iz Pariza 2015. godine ne deluju toliko mračno kao tada.
"Sada imamo situaciju da gotovo sve najveće države imaju plan i cilj da dostignu neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte do sredine veka", rekako je Nemanja Milović.
Komentari (0)