Šta znači presuda Marin Le Pen: Od "ruskih metoda" obračuna sa opozicijom do "levičarskog pravosudnog aktivizma"
Komentari
01/04/2025
-19:00
Marin Le Pen, liderka francuske krajnje desnice i predsednica parlamentarne grupe Nacionalnog okupljanja (RN) u francuskom parlamentu, osuđena je od strane suda u Parizu zbog pronevere sredstava Evropskog parlamenta na četvorogodišnju zatvorsku kaznu, od kojih su dve godine uslovne, dok će preostale dve godine provesti u kućnom pritvoru uz elektronsku narukvicu, a takođe će morati da plati i novčanu kaznu od 100.000 evra.
Kako je navedeno u presudi, sud je utvrdio da je u periodu od 2004. do 2016. godine preusmerila preko 4 miliona evra namenjenih za parlamentarne asistente kako bi finansirala aktivnosti svoje stranke u Francuskoj, što predstavlja kršenje pravila EU.
Implikacije u vezi sa presudom, ipak, ne odnose se samo na zatvorsku i uslovnu, pa i novčanu kaznu, već je odluka suda takva da je liderki Nacionalnog okupljanja dosuđena i petogodišnja zabrana obavljanja javne funkcije, a koja, kako piše Reuters, ne može da bude suspendovana žalbom, koju će Le Pen svakako podneti.
Tanjug/AP/Thomas Samson
Ovakva odluka suda znači da Marin Le Pen neće biti u mogućnosti da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine, a ankete pokazuju, što je objavio i francuski list "Le Figaro", da upravo ona važi za najpopularniju političarku u Francuskoj.
Pre presude, ona je bila smatrana prvim favoritom za predsedničke izbore 2027. godine, pa je prema anketi koju je sproveo Francuski institut za javno mnjenje (IFOP) za radio stanicu Sud Radio, Le Pen vodila u trci sa oko 42 odsto glasova, što bi joj donelo komotnu pobedu u prvom krugu izbora, o čemu je pisao i "NBC News".
Tramp: Osuda Marin Le Pen "veoma velika stvar", situacija slična kao u SAD
Od trenutka kada je saopštena presuda za liderku francuske desnice ne prestaju da se nižu reakcije, a sa posebnom pažnjom je ispraćeno ono što je o ovom slučaju rekao predsednik SAD Donald Tramp.
Tokom godina i političke borbe dvoje političara su često upoređivani zbog svojih stavova i politika, a pre svega zbog svog odnosa ka pitanju migracija, kao i suverenističkom pristupu u pogledu unutrašnjih i spoljnih prilika kada je u pitanju budućnost razvoja njihovih zemalja.
Povezane vesti
Ipak, ovoga puta je upravo američki predsednik povukao još jednu paralelu, upoređujući situaciju u kojoj se našla Le Pen sa neprilikama u kojima se našao on tokom predizborne kampanje, kada je protiv njega vođeno više sudskih postupaka, što je otežavalo njegove predizborne aktivnosti, a što je kulminiralo i presudom, prema kojoj je predsednik SAD proglašen krivim u slučaju "Stormi Danijels".
Ipak, uprkos svim nedaćama, Tramp je trijumfalno završio predizbornu kampanju pobedom nad Kamalom Haris, a ovoga puta je presudu francuskoj desničarki Le Pen ocenio kao "veoma veliku stvar".
"Znam sve o tome i mnogi ljudi su mislili da ona neće biti osuđena ni za šta, ali njoj je zabranjeno da se kandiduje na pet godina, a ona je vodeći kandidat. To zvuči kao stanje u ovoj zemlje, to zvuči veoma kao ova zemlja", rekao je Tramp, jasno aludirajući na sopstvenu poziciju.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Nešto pre Trampa, za medije je o ovoj temi govorila i portparolka Bele kuće Tami Brus, koje je istakla da je "zabrinjavajuće kada se ljudi isključuju iz politike", preneo je "Politico".
Upitana o presudi i kazni, Brus je rekla novinarima da je američko spoljnopolitičko odeljenje "upoznato sa izveštajima u vezi sa izricanjem kazne za Le Pen"
"Isključivanje ljudi iz političkog procesa je posebno zabrinjavajuće s obzirom na agresivnu i korumpiranu pravnu proceduru koja se vodi protiv predsednika Donalda Trampa ovde u Sjedinjenim Državama", rekla je Brus, odbivši da konkretno komentariše slučaj Le Pen.
Škrt na rečima po pitanju ovog slučaja je bio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je istakao da Rusija ne želi da se meša u unutrašnje stvari Francuske, ali je iskazao "zabrinutost" za demokratske norme u Evropi.
Povezane vesti
"Pa, zaista, sve više evropskih prestonica ide putem gaženja demokratskih normi. Naravno, mi ne želimo da se mešamo u unutrašnje stvari Francuske, nikada to nismo radili, ali generalno, naša zapažanja o evropskim prestonicama pokazuju da se oni nimalo ne libe da se udalje od demokratije tokom političkog procesa", rekao je on.
Izjava Peskova o "udaljavanju od demokratije u Evropi" u nekom drugom političkom trenutku verovatno bi bila kritikovana, s obzirom na ranije prakse upravo u Rusiji, koje su često žestoko osuđivane na Zapadu.
Makron: Političke nesuglasice se ne rešavaju progonom i zatvaranjem (u Rusiji)
Naime, u Rusiji su političari, po pravilu opozicioni, često bili meta optužbi za proneveru ili utaju poreza, što je rezultiralo zatvorskim kaznama i zabranama kandidovanja na izborima.
Povezane vesti
Jedan od najpoznatijih slučajeva je onaj pokojnog Alekseja Navaljnog, opozicioni lider, koji je 2013. godine osuđen na pet godina zatvora zbog navodne pronevere u slučaju "Kirovles", a iako je kazna kasnije pretvorena u uslovnu, Navaljni je 2021. godine ponovo uhapšen po povratku u Rusiju i osuđen na 2,5 godina zatvora zbog kršenja uslovne kazne, a kasnije i na dodatnih 9 godina 2022. zbog optužbi za prevaru i nepoštovanje suda.
Ove presude su ga efektivno isključile iz političkog procesa, uključujući kandidaturu na izborima 2018. godine, gde je trebalo da bude protivkandidat na predsedničkim izborima dugogodišnjem lideru Vladimiru Putinu.
Ipak, Navaljni nikada nije dobio priliku da odmeri snage sa Putinom, a njegov život je i završen smrću u zatvoru, za koju su mnogi izrazili sumnju da je posledica namere sistema da ga fizički ukloni i na taj način eliminiše kao pretnju.
Zapadni zvaničnici su redovno osuđivali ovakve postupke Rusije, pa je tadašnji američki državni sekretar Antoni Blinken, u okviru bivše administracije predsednika Džoa Bajdena oštro kritikovao hapšenje Navaljnog.
Tanjug/AP/Moscow City Court
"Ruske vlasti nastavljaju da koriste pravosudni sistem kako bi ućutkale kritičare i sprečile slobodne izbore, što je direktan napad na demokratiju", rekao je Blinken.
Evropska unija je takođe uvela sankcije ruskim zvaničnicima zbog "politički motivisanog progona" Navaljnog, navodeći da su optužbe "fabrikovane".
Kao lider Francuske Republike, predsednik Emanuel Makron takođe je osudio Rusiju zbog postupanja prema Navaljnom.
"Oštro osuđujem ono što se dešava u Rusiji. Hapšenje Alekseja Navaljnog je neprihvatljivo. Političke nesuglasice se ne rešavaju progonom i zatvaranjem", rekao je Makron i dodatno naglasio potrebu za "poštovanjem demokratskih principa", nakon što je Navaljni ponovo uhapšen kada se 17. januara 2021. godine vratio u Rusiju.
Ipak, slučaj političkog progona Alekseja Navaljnog, kako je postupak protiv njega nazivan u delu zapadne javnosti, nije jedini koji je, pored slučaja Marin Le Pen, viđen u svetu u prethodnom periodu.
Da li su suverenisti na meti ili je "kanselovanje" Le Pen, Đorđeskua, Bolsonara, Dodika slučajnost?
U komentaru na dešavanja u Francuskoj, portparolka Bele kuće Tami Brus je parafrazirala i potpredsednika SAD DŽ.D. Vensa, koji je u februaru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govorio o "ometanju slobode govora".
On je tada kritikovako evropske "stare, ukorenjene interese" za "skrivanje iza ružnih reči iz sovjetskog doba kao što su 'dezinformacije' i 'lažne informacije'", da bi se potisnula alternativna gledišta i poništila mogućnost da autsajder pobedi na izborima.
"Podržavamo pravo svakoga da iznese svoje stavove u javnosti, bez obzira da li se slažemo ili ne", rekla je Brus, parafrazirajući Vensa.
Isti stav o ispravnosti reči potpredsednika Vensa izneo je i Donald Tramp Junior, sin američkog predsednika.
"Francuska šalje Le Pen u zatvor i zabranjuje joj kandidaturu?! Pokušavaju li zapravo da dokažu da je Dž. D. Vens bio u pravu za sve?", postavio je pitanje Tramp Junior.
Jedan takav autsajder, o kome je govorio Vens, a kako je i ocenjen pre izbora, koji se kandidovao za predsednika u Rumuniji, Kalin Đorđesku, odneo je sa 23 odsto glasova pobedu u prvom krugu tog ciklusa.
Tanjug/AP/Vadim Ghirda
Iako su rezultati isprva priznati, a bio je zakazan i drugi krug za početak decembra, došlo je do obrta u kojem je poništen ceo ciklus, Klausu Johanisu je mandat produžen do maja, a zakazani su novi izbori, sa potpuno novom listom kandidata.
Na toj listi, međutim, nije se našlo ime Kalina Đorđeskua, jer mu je Ustavni sud zabranio kandidaturu, zbog nepravilnosti, "ruskog mešanja" itd, iako je prema anketama koje su naručili njegovi politički protivnici iz tabora Krina Antoneskua, sredinom februara imao podršku 41,1 odsto biračkog tela, prema agenciji "Verified".
Sam Đorđesku, ali i njegovi politički istomišljenici širom sveta, tada su izneli viđenje situacije rekavši da mu je kandidatura zabranjena zbog njegovih stavova o suverenitetu Rumunije i potrebi zalaganja za mir, za čije rušenje desničarski kandidati, stratezi i analitičari optužuju političku levicu.
Bolsonaro: Presuda Le Penovoj je levičarski pravosudni aktivizam
Jedan od njih, bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro, reagovao je na presudu Marin Le Pen, a i njemu samom je zabranjeno da se kandiduje do 2030. godine.
"Ova presuda je očigledno levičarski pravosudni aktivizam. Gde god je desnica prisutna, levica i sistem će raditi na tome da svoje protivnike izbace iz igre", rekao Bolsonaro.
Tanjug/AP/Thomas Santos
Stav Bolsonara o političkim razlikama levice i desnice, koje završavaju "zloupotrebom" pravosudnog sistema od strane političke levice, podržao je i američki milijarder Ilon Mask.
"Kada radikalna levica ne može da pobedi demokratskim glasanjem, oni zloupotrebljavaju pravni sistem da bi zatvorili svoje protivnike. Ovo je njihov standardni priručnik širom sveta", istakao je Mask.
Dodik: Nisam pristao da služim novcu USAID-a i NED-a, zato sam meta
Ideološku prirodu slučajeva presuda liderima i kandidatima u poslednje vreme, a kada je u pitanju predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kojem je takođe presudom data i zabrana obavljanja javne funkcije na šest godina, spomenuo je i bivši američki guverner Rod Blagojević, poredivši slučaj presude Marin Le Pen i Dodiku.
"Ono što rade Le Penovoj u Francuskoj, levičarski visoki predstavnik (Kristijan Šmit) u BiH radi Dodiku, pro-Trampovom, pro-izraelskom, regularno izabranom predsedniku Republike Srpske", napisao je Blagojević u objavi na mreži "X", označivši bliske Trampove saradnike, milionera Ilona Maska i potpredsednika SAD Džej Di Vensa.
On je rekao i da je nedavni govor američkog potpredsjednika Džej Di Vensa u Minhenu bio ispravan.
"Levičarski veponizovani tužioci, sudovi i visoki predstavnici pokušavaju da zatvore populističke konzervativne lidere koje je izabrao narod i da im zabrane vršenje dužnosti", naveo je Blagojević.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Njemu se predsednik Srpske zahvalio, istakavši da je meta jer nije pristao da služi novcu USAID-a i NED-a, već svojoj zemlji, te da će nastaviti da pobeđuje u Srpskoj.
"Kada ne mogu da vas pobede na izborima, pokušaju da vas unište sudovima. To su naučili i predsednik Tramp, Marin le Pen i mnogi drugi lideri, koji su birali narod umesto elita, suverenitet umesto potčinjenosti, vrednosti umesto grantova", napisao je Dodik na platformi "X".
Napomenuvši da je Rod Blagojević to primetio, predsednik Republike Srpske je istakao da su danas mete oni koji nisu pristali da služe novcu USAID-a i NED-a, nego svojoj zemlji, veri i narodu.
"Ali to su udarci poraženih elita. I biće poslednji. Predsednik Tramp će uspeti u Americi, pobediće Le Penova u Francuskoj, Kalin Đorđesku u Rumuniji, a ja ću nastaviti da pobeđujem u Republici Srpskoj", zaključio je Dodik, označivši potpredsednika SAD Vensa i Ilona Maska u svojoj objavi.
Komentari (0)