Srbija već oseća posledice klimatskih promena: Poljoprivreda će biti najviše pogođena, problemi sa vodosnadbevanjem

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/12/2022

21:44

Srbija već oseća posledice klimatskih promena: Poljoprivreda će biti najviše pogođena, problemi sa vodosnadbevanjem

Milan Popović - Copyright Aleksandar Jančević

veličina teksta

Aa Aa

Ekstremne suše tokom letnjih dana, prolećne i jesenje poplave, šumski požari, sve su to posledice klimatskih promena. Srbija po tom pitanju nije izolovano ostrvo i deli "muku" sa ostatkom planete. Poljoprivreda će u narednom periodu biti najviše pogođena, biće smanjeni prinosi različitih kultura. Mešutim, ono što posebno brine je sve manje vode za piće.

U Srbiji 70 odsto vode za piće do česme stiže iz podzemnih voda, a suše itekako tiču na njihov kapacitet. Nacionalni menadžer projekta FAO Milan Popović kaže da se procenjuje da će do 2040. godine doći do smanjenja godišnjeg intenziteta obnavljanja podzemnih voda za 10 odsto, a na jugoistoku zemlje i do 15 odsto.

"Očekivane promene klime uticaće i na smanjenja srednjeg mesečnog proticaja od skoro 30 odsto na manjim tokovima u južnim delovima Srbije, a na pojedinim vodotocima doći će do presušivanja vodotokova u određenim periodima godine. Sve ovo navedeno vodi ka realnim predviđanjima, ako se ne postigne globalna karbonska neutralnost do 2050. godine. Na osnovu analiza, procenjenjuje se da će do 2040. godine doći do smanjenja godišnjeg intenziteta obnavljanja podzemnih voda i do 10 odsto, a na jugoistoku zemlje i do 15 odsto. Intenzitet obnavljanja podzemnih voda smanji će se od 5 odsto do 20 odsto u zavisnosti od dela zemlje, što može značajno da utiče na vodosnabdevanje", kaže Popović.

Koje su direktne promene koje sada vidimo, a koje su posledica klimatskih promena?

U periodu od 2000-2015. godine Srbija je pretrpela štete preko 5 milijardi evra usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Zbog suša je bio gubitak veći od 3,5 milijardi evra, a zbog poplava oko 1,5 milijardi evra, dok su šumski požari procenjeni na oko 300 miliona evra. Među najpogođenijim sektorima identifikovana je poljoprivreda, vode, šumarstvo, ali i biodiverzitet i zdravlje.

Zbog klimatskih promena nije zaštićena ni poljovreda. Kakve su procene u toj oblasti, za koliko će biti smanjeni prinosi pojedinih kultura?

Sektor poljoprivrede najviše može da očekuje posledice, odnosno smanje prinosa usled povećanja temperatura i veće učestalosti ekstremnih vremenskih prilika, ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne mere prilagođavanja. Godine 2015. godine procenjeno je da klimatske promene najviše pogađaju prinos kukuruza. Ukoliko se ne primene mere prilagođavanja do 2030. godine očekuje se smanjenje prinosa kukuruza u nenavodnjavanim uslovima od 58 odsto. Procenjuje se da će doći i do smanjenja prinosa pšenice do 16 odsto u periodu do 2030. godine u zavisnosti od regiona kao i smanjenja proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe. Povećanje temperatura izazvano promenom klimatskih uslova uticaće na vremenski raspored poljoprivrednih radova, kao i na promene u pogledu pojava gljivičnih oboljenja i štetočina.

Koji su planovi što se tiče obnovljivih izvora energije?

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije uspostavljaju potreban zakonski osnov za povećanje udela OIE i energetske efikasnosti, a kao ključne preduslove dekarbonizacije energetskog sektora i ekonomije Srbije uopšte. Nacrt NECP, koji je predložio nove ciljeve smanjenja emisija GHG do 2030. godine, trasiraće put dekarbonizacije. Izrada Dugoročne strategije smanjenja emisija GHG trebalo bi da definiše put dekarbonizacije i aktivno uključenje industrije i lokalne samouprave u smanjenje emisija GHG i adaptaciju na klimatske promene. Strategija bi trebala da bude izrađena do kraja 2023. godine. U skladu sa NECP trebalo da Srbija do 2040. godine ima najmanje 40 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora energije (OIE) i preko 50 odsto do 2050. godine, a da se značajno koristi solarna i energije vetra. Na osnovu procena na krovovima je moguće instalisati oko 11 GW fotonaponskih sistema i oko 1,400 MW solarnih panela na površinama iskorišćenih rudnika. Značajan je i potencijal energije iz vetra i do 2050. godine iskoristivost može da bude i do 7 GW, a sistem daljinskog grejanja i hlađenja treba da koristi najmanje 50 odsto iz OIE. Kroz ove ciljeve i obaveze uočava se i potencijal za investicije koje dolaze iz privatnog sektora.

Na šta se sve Srbija obavezana po Sporazumu iz Pariza i Sofijskoj deklaraciji?

Srbija se se ratifikacijom Sporazuma iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime obavezala na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG emisije) i prihvatila potrebu uspostavljanja društva otpornog na klimatske promene, odnosno potrebu sprovođenja mera i aktivnosti koje vode adaptaciji na izmenjene klimatske uslove. Kroz svoje tzv. Nacionalno utvrđene doprinose (NDC) iz 2022. godine, Srbija se obavezala na smanjenje emisija GHG za 33 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Pored toga Srbija je potpisala i Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (GAWB) i obavezala se da će zajedno sa EU raditi na cilju da do 2050. godine Evropa bude klimatski-neutralan kontinent, i da će svoje zakone uskladiti sa klimatskim zakonom EU, kada ga ova unija usvoji.

Imali li dovoljno novca da se svi planovi sprovedu?

Da bi se postigli zadati ciljevi u borbu protiv posledica klimatskih promena neophodno je uključiti društvo u celosti i započeti dijalog zainteresovanih strana o mogućnostima finansiranja za adaptaciju i ublažavanje posledica klimatskih promena kao i plan uključivanja privatnog sektora. Kroz projekat "Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško uključivanje privatnog sektora u finansiranje u oblasti klimatskih promena", Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) uz finansijsku podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF) radi se na jačanju tehničkih kapaciteta institucija u Srbiji, ali se i edukuje šira javnost. Važan element je stvaranje neophodne infrasturkture za uključivanje privatnog sektora u finasiranje i sprovođenje prioritetnih investicija. Nephodno je napraviti instumente koji mobilišu podsticajne državne i dostupne međunardne fondove sa jedne strane, ali i privatni kapital sa druge.