Igre 
Si izgovorio "onu" reč, mere popuštaju nakon protesta: Kinezi frustrirani otvaranjem prema svetu i zatvaranjem iznutra
Komentari02/12/2022
-23:49
Nakon višednevnih protesta čiji su snimci izašli u svet, kinesko rukovodstvo najavljuje popuštanje pojedinih kovid mera koje su u Kini koja provodi politiku "nultog kovida" na snazi već tri godine. Čini se da su jače od straha od infekcije odjeknuli strahovi od protesta i još više od takozvanih obojenih revolucija.
Da je dosta toga krenulo po zlu i da dosadašnja strategija vlasti u vidu "nulte kovid politike" nije pokazala rezultate, već naprotiv, uticala je samo na nezadovoljstvo građana juče je priznao i sam predsednik Kine Si Đinping prvom izjavom o protestima koji su izbili širom zemlje poslednjih dana, naveo je CNN.
Si je navodno juče u Pekingu rekao predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da su demonstranti "uglavnom studenti" koji su nezadovoljni nakon tri godine kovida i nagovestio potencijalno popuštanje kineskih mera prevencije, rekao je neimenovani zvaničnik za američku TV mrežu.
"Si je, takođe, kazao da je omikron manje smrtonosan od delte, zbog čega se kineska vlada oseća otvorenijom za dalje ublažavanje kovid ograničenja", rekao je zvaničnik.
Međutim, on nije mogao da potvrdi da li je Si izgovorio reč "protest" na kineskom, niti da kaže koju je tačno formulaciju kineski lider upotrebio da opiše nedavne nemire zbog ograničenja.
Sijeve izjave dolaze u trenutku kada pojedine oblasti u Kini pokazuju naznake da će popustiti neka kovid ograničenja, uključujući ukidanje karantina i dozvoljavanje nekim pacijentima da budu u karantinu kod kuće.
To, zapravo, znači da od sledećeg ponedeljka operateri javnog prevoza u kineskoj prestonici Pekingu više neće zabranjivati putnicima da se voze ako nemaju negativan rezultat testa na koronavirus u prethodnih 48 sati, saopštila je gradska vlada. Novo pravilo, koje se odnosi na autobuse i metro, je poništavanje pooštravanja mera koje je najavljeno pre 10 dana.
Povezane vesti
Takođe, karantin u kućnim uslovima neće biti bezuslovan i neće biti moguć za sve, ali će trudnice, starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima biti kvalifikovani za ovu meru, preneo je Rojters. Isto tako, kineski gradovi Guangdžou i Čongking najavili su pre dva dana da ublažavanje kovid restrikcija, i to je usledio dan nakon sukoba demonstranata i snaga reda u Guangdžou.
Međutim, zemlja još nije objavila nikakvu konkretnu mapu puta za ponovno otvaranje i uklanjanje bezbrojnih kovid ograničenja širom zemlje, naveo je CNN.
Nakon najave vlasti da će ublažiti mere, stigle su i neke konkretne reakcije iz SAD - zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman koja je ocenila da su protesti u Kini počeli postepeno da jenjavaju jer su, kako je rekla, imali efekta.
"Mislim da smo videli kako protesti prestaju sada u Kini i razlog zašto su prestali je to što su u stvari imali efekta", rekla je ona, preneo je Rojters.
Ona je kazala da sada Kinezi neznatno popuštaju kovid ograničenja.
Baković: "Imunitet na koronu kod Kineza je slabiji nego kod Evropljana"
Dopisnica slovenačkog "Dela" za Aziju Zorana Baković za Euronews Svet kaže da i nakon preciznih analiza, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi šta bi se dešavalo u ovoj zemlji da su vlasti postupile drugačije.
"Niko nije sasvim siguran šta bi se dogodilo da nema ovako strogih zatvaranja. Razlog zbog čega neko sumnja da bi bilo nekih rezultata je zbog toga što je vrlo niska efikasnost kineskih vakcina. Takođe, u Kini nisu vakcinisani ljudi stariji od 80 godina. Imunitet na koronu kod Kineza je svakako slabiji nego kod nas u Evropi koji smo verovatno sa koronom dolazili u dodir čak i ako nismo oboleli", objašnjava Baković.
Povezane vesti
Ona je objasnila da su protesti ovakvog tipa nešto svakako iznenađujuće za svet, ali dodaje da treba sagledati malo širu sliku, jer smatra, ovde ima više presedana.
"Možemo da kažemo da ovde ima više presedana. Jedno je da do sada nismo nikada ovako direktno čuli otvorene pozive ljudi, koji su očito došli do tog stepena anksioznonosti i netrpeljivosti i neizdrživosti ovakvih uslova života. Oni se čak nisu skrivali ni pred kamerama. Govorili su to otvoreno i može se videti ko je vikao ove parole. Drugi presedan, koji je takođe bitan, je da je jedan problem kao što je korona i rekacija na nju bio ujedinitelj svih protesta u preko 16 gradova. To je sigurno presedan koji brine kinesku vlast i naravno da će ovim povodom ići protiv kineskog predsednika", smatra ona.
Međutim, objašnjava da je situacija u Kini jako slojevita i da se ne može generalizovati, i sagledavati isključivo kroz proteste. Ono što je Kinezima inače suštinsko, smatra, je jedinstvo u određenim namerama.
Povezane vesti
"Kina je slojevita i u protekle tri godine imamo jako različite slike o dešavanjima u toj zemlji. Istovremeno slike neverovatnog jedinstva na protestima, ali i od ranije, što je poznato, lojalnosti određenoj partiji. Mislim da će nakon svega najveći deo Kineza pre svega nastaviti da podržavaju politiku da Kina raste i to u svakom smilsu, van konteksta korone. Na primer, njima je i važna vest da će ukoro poslati i čoveka na Mesec i to je zapravo ono čime se Kina vodi", objašava ona.
"Protesti pre svega imaju društvenu konotaciju"
Ona smatra da sami protesti nemaju veći potencijal za stvaranje kritične mase koja bi ugrozila vlast Komunističke partije i Sija.
"Ovo što smo videli je samo suzbijanje da se protesti ne šire dalje i pozicioniranje koje ukazuje na to da sa jedne strane kineske vlasti razmišljaju šta dalje, možda komporomis, ili da pojačaju pritisak na demonstrante. Sa druge strane, Zapad i Amerika isto odmeravaju kako da reaguju na ovo. Da li da ih podrže, a nismo videli nikakve konkretne izraze podrške samim demonstrantima. U svakom slučaju u kineskim partijskim medijima se provalači ta nit da su i ovi protesti delo neprijatlejskih stranih sila. Ne smemo da zaboravimo i da se Kina iznad svega plaši tzv. obojenih revolucija i jedan od ultimativnih ciljeva kineskog presednika i vlasti je da spreči bilo kakav upliv obojenih revolucija", smatara Baković.
Upitana da li ovi protesti podsećaju i da uopšte mogu da se uporede sa studentskim demonstracija na trgu Tjenanmen u Pekingu, poznatiji kao "Masakr na Tjenanmen trgu", koji su se desili 4. juna 1989. godine, u okviru kojih su studneti izašli na ulice zbog inicijative da se promeni tadašnja politika zemlje, Baković kaže da su pozadina i uzork reakcije koja svakako jeste slična potpuno drugačija. Ona objašnajva da je tadašnje nezadovljstvo imalo političku, a ovo društvenu konotaciju.
"Ono što je glavna razlika je u tome da je ceo taj pokret 80-tih u pozadini imao jedan veliki deo partije, pa čak i jedan deo vojske. Zbog toga ono što se dešavalo uoči maskara na Tjenanmenu bilo je veoma opasno. Ovo što sada vidimo je društvena reakcija na mere koje ne mogu da izdrže. Ako vam neko govori da će Kina da se otvara prema spoljnom svetu, a država vas zatvara u kuću, doživljavate paranoičnu atmosferu. Sve što hoćete je da izađete prvo iz kuće, onda iz grada i iz zemlje i da se više nikada ne vratite. Ta atmosfera je dovela do ovakvih protesta koji još uvek nisu podržani od neke političke frackcije", objašnjava ona, dodajući da nove mere svakako utiču na to da protesti splasnu.
Da je vlast svesna toga da se grašani nakon tri godine osećaju frustrirano, ukazuje i podatak koji su poreneli svetski mediji - prema tim navodima prenosi sa Mondijala u Kataru na kineskoj televiziji su cenzurisani i to tako da se ne vidi publika koja na stadionima ne mora da puštuje nikakve antikovid mere.
Da protesti nemaju neki veći potencijal za stvaranje kritične mase koja bi ugrozila vlast KP i Sija i da jenjavaju, ocenio je ranije za Euronews Srbija i Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.
"Protesti sada prvi put, barem u poslednjih nekoliko godina a možda i decenija, obuhvataju celu Kinu i svi su fokusirani na jednu temu, stragetiju "nultog kovida" koja ne daje nikakve rezultate, ni ekonomski ni politički, ali Si ne može sada da odustane od nje. Teško bi mu bilo da je zaobiđe, a da ne ispadne potpuni "gubitnik'"u celoj priči, jer prethodne tri godine se hvalio kako se Kina bolje odnosila prema kovidu nego Zapad", rekao je nedavno Rašeta.
Međutim, Baković smatra da je oprez i dalje neophodan. Kako kaže, to se posebno vidi kada su u pitanju strane sile i novinari koji su pre svega dopisnici stranih medija iz Kine. Izveštavanje i slika u svetu može da se odrazi i na odnos Kine prema svetskim partnerima.
"Pre svega, što se tiče odnosa prema stranim novinarima on je dugo godina unazad sve gori i gori. Posebno strani dopisnici koji imaju pristup kineskim izvorima su tretirani kao špijuni. Sve je teže biti novinar u Kini. Na primer, Velika Britanija je zemlja prema kojoj Kina ima ambivalentan odnos. U njemu se Kina prema Velikoj Britaniji odnosi kao partneru sa jedne strane, i istorijskom neprijatelju sa druge strane. Velika Britanija nije nikada uspevala da nađe odgovor na to i da se sama pozicionira i da kaže šta hoće od kine. Niko u EU nije imun na kinesko tržište i investicije. Videli smo da je kancelar Šolc požurio u Kinu, a nismo sigurni ni da će Francuska odoleti. Lakše je rešiti se odnosa od ruskih energenata", smatra ona.
Kina će se postepeno otvarati do 2023. godine?
Investiciona banka Goldman Sachs ocenila je u nedavnoj analizi da Kina ima 30 odsto šanse za ponovno otvaranje i to pre drugog kvartala 2023. godine. Kako predviđa Blumberg ekonomik Kina će u narednih sedam meseci suzbijati mere što će rezultirati otvaranjem tokom sledeće godine.
Navode da su trenutno politike usporile kinesku ekonomiju i ulagači su postali oprezniji.
Kako tvrde, u poslednje vreme vlada pokušava da smanji uticaj svoje politike "nultog kovida" na ljude i privredu, a da ne dozvoli da infekcije izmaknu kontroli. Opuštanje i ograničavanje nekih kontrola izazvalo je optimizam da je zemlja na putu ponovnog otvaranja u nekom trenutku, iako su dosadašnje promene bile minimalne, navodi Blumberg.
Međutim, kako ovaj list navodi efekat postojećih kontrola na ekonomiju nije minimalan, posebno ako se sagledaju najnovij ekonomski podaci koji pokazuju da je aktivnost dodatno smanjena u novembru usred trenutnog rekordnog izbijanja korone.
Ekonomista Nomura Holdings Inc Lu Ting napisao je da, iako misli da je veća verovatnoća da će Peking početi pravo otvaranje nakon marta 2023. i da bi loši ekonomski podaci mogli pomoći zvaničnicima da donesu odluku, prema ovom pitanju treba postupati oprezno.
"Kreatori politike u Pekingu možda i dalje misle drugačije kada je u pitanju suočavanje sa koronom", napisao je.
Analitičari takođe očekuju da će nadolazeća kampanja vakcinacije biti uvertira za potencijalno popuštanje restrikcija u budućnosti.
Istraživanje Bloomberg News-a ranije ovog meseca pokazuje da većina ekonomista misli da će ponovno otvaranje početi u drugom kvartalu 2023. godine, nakon skupštinskog sastanka koji se obično održava početkom marta. Kineska vlada nije dala nikakve javne naznake o vremenu izlaska iz trenutne politike.
Komentari (0)