Igre 
Iza "kapija" protesta u Kini: Tačka ključanja ostaje daleko, ali posledice su bliže nego što se misli i tiču se KP
Komentari30/11/2022
-21:44
Protesti u Kini zbog "nulte kovid politike" te zemlje traju već nekoliko nedelja, a Koministička partija Kine uporno pokušava da balansira između dve krajnosti - da suzbije i "uguši" nemire, a da istovremeno to ne bude nasilnim putem koji bi izazvao osude širom sveta. U najnovijem takvom pokušaju, iz KP su poručili da će "odlučno suzbiti infiltraciju i sabotažu koje vrše neprijateljske snage", mada nisu baš rekli kako će to da urade, niti ko su "neprijatelji".
Saopštenje Centralne komisije za politička i pravna pitanja objavljeno kasno u utorak dolazi usred masovne demonstracije sile bezbednosnih službi kako bi se sprečilo ponavljanje protesta koji su izbili tokom vikenda u Pekingu, Šangaju, Gvangdžuu i nekoliko drugih gradova. Iako se nije direktno osvrnula na najveće ulične demonstracije u poslednjih nekoliko decenija, ova izjava služi kao podsetnik na odlučnost stranke da sprovede ranije doneta pravila.
Manje od mesec dana nakon što je naizgled obezbedio svoju političku budućnost i dominaciju bez premca, kineski predsednik Si Đinping, koji odaje utisak kao da favorizuje stabilnost režima iznad svega, suočava se sa najvećim javnim izazovom u dosadašnjoj vladavini, naveo je AP. On i stranka tek treba da se direktno pozabave nemirima, koji su se proširili na univerzitetske gradove i Hongkong.
Većina demonstranata je usredsredila svoj gnev na "nultu kovid politiku" koja je milione ljudi stavila u karantin i zatvorila mnogobrojne firme. Zbog strogih mera, stanovništvu je ograničen pristup hrani i lekovima, putovanja su gotovo nemoguća, a zbog svega toga i ekonomija počinje da trpi. Izjave poput najnovije, da "neprijateljske sile" potpiruju proteste, događale su se i ranije, pa su još više razbesnele demonstrante.
profimedia
Najhrabriji među demonstrantima oštro su kritikovali i samu Komunističku partiju i predsednika zemlje, pa čak i tražili da siđu sa svojih pozicija, što se u Kini smatra "subverzivnim govorom" i kažnjivo je zatvorom. Neki od većih nereda dogodili su se ovog vikenda, a bili su izazvani besom zbog smrti najmanje deset osoba u požaru 24. novembra na krajnjem zapadu Kine - navodno, oni su stradali jer zbog oštrih mera i blokade kretanja nisu na vreme mogli da napuste zapaljenu zgradu, mada su kineske vlasti demantovale ovakve tvrdnje.
Na jednom od protesta je, kako je saopštio britanski javni servis, i njihov novinar "pretučen i uhapšen nakratko", a kineske vlasti su rekle da on nije pokazao novinarsku akreditaciju.
U jednom od javnih nastupa koji su bili nešto više naklonjeni kineski zdravstveni zvaničnici rekli su juče da će Kina odgovoriti na "veliku zabrinutost javnosti", i da će kovid mere biti primenjene fleksibilnije, u skladu sa uslovima svakog regiona. Takođe, najavljeno je i da će se više raditi na vakcinaciji starije populacije, što bi trebalod a bude ključno u borbi protiv novog talasa koronavirusa.
Povezane vesti
Posledice po Sija i KP?
Sami protesti nemaju veći potencijal za stvaranje kritične mase koja bi ugrozila vlast KP i Sija, jer već jenjavaju polako, ali razlog zbog kojih su nastali i nezadovoljstvo koje će nastaviti da tinja, predstavlja ozbiljan problem po kineske vlasti, rekao je za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.
"Protesti sada prvi put, barem u poslednjih nekoliko godina a možda i decenija, obuhvataju celu Kinu i svi su fokusirani na jednu temu, stragetiju 'nultog kovida' koja ne daje nikakve rezultate, ni ekonomski ni politički, ali Si ne može sada da odustane od nje. Teško bi mu bilo da je zaobiđe, a da ne ispadne potpuni 'gubitnik' u celoj priči, jer prethodne tri godine se hvalio kako se Kina bolje odnosila prema kovidu nego Zapad", kaže Rašeta.
"Trenutno, jedina solucija koju bi Si mogao da ima jeste da uvozi zapadne vakcine što bi bio potpuni poraz, a ako se odluči da popusti lokdaune to bi se mnogo odrazilo na ekonomiju - desio bi se isti scenario kao u Hongkongu ranije ove godine, pa bi skočio broj mrtvih i zaraženih. Međutim, ako se i nastave ovakve mere, protesti mogu još više da tinjaju, onda mogu postati veći problem", dodaje Rašeta.
Slično Rašeti smatra i Zorana Baković, dopisnica iz Azije za slovenački list "Delo", koja je za Euronews Srbija rekla da nema šanse da protesti uzdrmaju vlast u smislu da se izgubi kontrola i da dođe do velikog pritiska "odozdo", pre svega, jer ti protesti od početka nisu bili veoma brojni, već su značajni zbog toga što su se pojavili simulatno u gotovo 20 gradova.
Tanjug AP/Li Xueren/Xinhua via AP
"Takođe, nema šanse da sami protesti dođu do tačke ključanja zbog velikog kineskog represivnog aparata - u budžetu zemlje se mnogo više izdvaja novca za snage bezbednosti unutar zemlje, nego za vojsku. Kina je tu uvek spremna da reaguje, ima policiju i specijalnu policiju, i oni su se već postavili na ulice svih gradova gde ima protesta, i počeli su da odvode ljude za koje misle da imaju više uticaja na mase nego drugi. posebno odvode one koji su povezivali društvene mreže sa protestima, jer ih je toga najviše strah", ističe Baković.
Sagovornica Euronews Srbije dodaje da su protesti opasni za stabilnost vlasti zbog onoga što će se dalje dešavati unutar samog vrha Komunističke partije, bez obzira na to što je u oktobru sastavljen novi Politbiro od ljudi bliskih Siju. Unutar partije, naglašava ona, postoje i dalje oni koji su kritički nastrojeni prema predsedniku, i posebno prema njegovoj politici nultog kovida.
"Takođe, Kinu izrazito uvek dira to što se sada događa, kada vesti o masovnim protestima izađu u inostranstvo i to postane tema svakog bilateralnog kontakta između Kine i neke druge zemlje. Činjenica da su sada druge zemlje dobile priliku da komentarišu ove proteste je nešto što će biti iskorišćeno unutar partije od strane frakcije koja je protiv Sija. Jako je teško probiti zid ljudi koje je Si postavio a koji su mu lojalni, ali može da destabilizuje partiju, tim pre što je ovo samo jedan od problema sa kojima se Si suočava", naglasila je i dodala:
Povezane vesti
"Velika razlika između ovih i protesta iz 1989. godine je što sada niko od partijskih frakcija, a još manje funkcionera, niko ne stoji iza protesta, a kada su studenti pre nekoliko decenija izlazili na ulice iza njih je stajao generalni sekretar centralnog komiteta KP i cela jedna frakcija koja se zalagala za demokratizaciju, pa su se rascepile i partija i vojska. Sada se to ne događa, sve posledice će se sabrati unutar partije na relacijama između različitih frakcija", dodaje Baković.
Oprezna reakcija Vašingtona
Među onim zemljama koje su upitane da komentarišu trenutna dešavanja u Kini bile su i Sjedinjene Američke Države, ali administracija predsednika Džoa Bajdena za sada veoma oprezno pristupa celoj situaciji, što verovatno odražava želju Vašingtona da ne ugrozi još dublje ionako zategnute odnose sa Pekingom.
Bajden se ranije ovog meseca sastao se sastao sa kineskim liderom Sijem na marginama samita G20 u Indoneziji, što je bio prvi njihov susret "oči u oči" otkako je Bajden predsednik, i tom prilikom su obojica poslali ako ne pozitivne, onda makar poruke koje govore o želji da se odnosi izglade koliko je moguće. Osim Bajdena, ni državni sekretar Entoni Blinken ni savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan nisu dali izjave o protestima u Kini, a nisu se oglasili ni njihovi zvanični portparoli, prenosi Politiko.
Povezane vesti
Umesto toga, u odgovoru novinarima, neimenovani portparol Saveta za nacionalnu bezbednost dao je blagu kritiku Kine u ponedeljak, a izjava je uglavnom bila fokusirana na podršku mirnim protestima.
"Kao što smo rekli, mislimo da će Narodnoj Republici Kini biti veoma teško da obuzda ovaj virus uz 'nultu kovid politiku', i verovatno bi bilo efikasnije povećanje stope vakcinacije. Dugo smo govorili da svako ima pravo na mirne proteste, ovde u SAD i širom sveta, a to uključuje i Kinu", stajalo je u saopštenju.
Tokom brifinga za štampu u Beloj kući kasnije tokom dana, portparol Džon Kirbi rekao je da je Bajden obavešten o događajima u Kini, i da je Bajden upozorio da se "svetske demokratije suočavaju sa izazovima autokratskih pokreta", ali ništa dalje nije komentarisao, osim što je pponovio stav Vašingtona da "SAD podržavaju pravo na mirne proteste".
Ovako oprezne izjave ukazuju na to da postoji određeno "suzdržavanje" kod američkih zvaničnika, naročito ako se pogleda šta se dešavalo u odnosima Kine i SAD u poslednjih nekoliko meseci, smatra Rašeta.
profimedia
"Bajden se trudi da obuzda Kinu i poslednji zakon o mikročipovima je verovatno najveći 'napad' SAD na ekonomiju Kine u poslednjih 20 godina. Sa druge strane, videli smo da pokušavaju da izglade odnose na samitu G20. Postoji veliki pritisak na Bajdena da nešto kaže, s obzirom na to da je celu spoljnu politiku bazirao na borbi demokratskih protiv autokratskih režima. Ipak, sama činjenica da je Kirbi dao izjavu, a ne Bajden ili Saliven, pokazuje da Vašington ne želi da stavi svoj pečat iza protesta, niti da pogoršaju situaciju sa Kinom zbog njih", dodaje Rašeta.
Baković ističe da Vašington "ne želi da koristi trenutnu sitaciju u Kini za kvarenje onoga što se sa velikim poteškoćama postiglo na samitu G20, jer su tamo Bajden i Si otvorili sva pitanja koja su bila bitna.
"Ti razgovori su završeni u dosta pozitivnom tonu, a Amerika želi da zadobije od Kine sada veoma važnu stvar, i na dobrom je putu da to učini - da Kina stoji na strani SAD i drugih zapadnih zemalja povodom pretnje nuklearnim oružjem koju postavlja ruski predsednik Vladimir Putin. Amerika pre svega želi da bude sigurna da Kina ne podržava Rusiju na neki drugi način osim kupovinom neke robe, mada je i to smanjila. Tu žele Bajden i njegova ekipa da imaju Kinu kao sagovornika, ako ne saveznika što je malo teže, sa kojim su saglasni po nekoliko ključnih pitanja", kaže Baković.
"Vašington i Peking se u svom bilateralnom rivalstvu koncentrišu na određena pitanja i ne žele da prelaze neke druge granice, pa SAD ne želi da vrati sve ono što je Bajden uspeo sa Sijem na nultu tačku, tim pre što Blinken treba uskoro da dođe u Kinu na razgovore, što je vrlo bitno i jednima i drugima. SAD želi da svede svoje odnose sa Kinom na indopacifički region, i u tom kontekstu komentarisanje toga kako se Kina nosi sa ovim protestima bilo bi samo kvarenje puta koji je zacrtan", zaključuje Baković za Euronews Srbija.
Komentari (0)