Demografska prekretnica koja će imati posledice na ceo svet: Na planeti od danas ima više od osam milijardi stanovnika

Danas smo došli do takozvane "demografske prekretnice" kada, prvi put u istoriji čovečanstva, ima osam milijardi ljudi na planeti Zemlji, objavljeno je na sajtu "Worldometers". U trenutku kada u svetu više od 700 miliona ljudi živi u ekstremnim uslovima siromaštva, u Podsaharskoj Africi i dalje raste broj populacije, a stručnjaci smatraju da se globalni demografski rast neće zaustaviti do 2080. godine, kada će nas, prema trenutnim predviđanjima, biti oko 10 milijardi.

EPA-EFE/ORLANDO BARRIA

Nameće se pitanje kako će ovaj trend rasta stanovnika uticati na živote ljudi širom sveta, kao i kakve će posledice osetiti zemlje koje su već sada pogođene siromaštvom i nedostatkom hrane i vode?

Iz Ujedinjenih nacija, obično stižu poruke da je ovaj rast populacije rezultat boljeg standarda života. Borka Jeremić, šefica Kancelarije popularnog fonda UN u Srbiji rekla je ranije za Euronews Srbija da "osam milijardi ljudi na planeti znači osam milijardi mogućnosti za zdravije društvo".

Printscreen/worldometers

Ipak, u društvu postoji strah od prenaseljenosti, a demograf  Vladimir Nikitović ističe da taj strah, koji je obeležio drugu polovinu dvadesetog veka, nije nov, te da je postojao i pre 200 godina kada je na planeti živelo manje od milijardu ljudi.

"Teoretski model Ujedinjenih nacija predviđa da će se do 2080. godine ova demografska tranzicija biti gotova, ali niko ne može da tvrdi da je taj model ispravan. Ranije su pojedini francuski demografi smatrali da do 2400. godine neće biti ljudi zbog načina na koji se ophodimo prema potomstvu. S druge strane postoje teorije koje tvrde da su ljudi skloni samoodržanju i da će broj populacije rasti sve dok do spoljni uslovi, poput ratova, ili resursa na planeti to dozvoljavaju", ističe on.

AP/Mucahid Yapici

Zašto u siromašnijim područjima raste broj populacije?

Ti procesi koji dovode do porasta broja stanovnika su davno počeli, ističe Nikitović.

"Mi od 1960-ih godina beležimo smanjenje tih relativnih pokazatelja. Tada je bio vrhunac apsolutnog rasta. Postoji jedan proces koji se naziva demografska tranzicija. Ona podrazumeva da je pre 200 godina na celoj planeti stopa rađanja i smrtnosti bila visoka. Prvo je pala stopa umirenja, pre svega sa uvođenjem "zdravstvene revolucije". Higijenske navike i razvijanje sistema osnovne zdravstvene navike značajno su smanjile smrtnost male dece i produžila životni vek", objašnjava sagovornik.

Nikitović dodaje u demografskoj tranziciji postoji period kašnjenja, kao i da se ta tranzicija ne odvija istovremeno na celoj planeti, te da je u većem delu sveta već završena, dok u Podsaharskoj Africi nije.

"Ljudi su imali više dece zato što je veliki broj dece umiralo. To je bila borba za opstanak, gde su ljudi pokušavali da rode više dece nego što će umreti. I dok dođe do svesti u široj populaciji da više nije potrebno da imaju toliki broj dece, postoji period zakašnjenja koji uzrokuje takozvanu demografsku ekspanziju", ističe on.

Nikitović dodaje da i u manje razvijenim delovima sveta, gde se i generiše taj porast populacije, brojke opadaju u odnosu na 1960-te godine. Ipak, dok se u evropskim zemljama ta tranzicija završila, i dalje traje u Podsaharskoj Africi.

AP Photo/Farah Abdi Warsameh

"Takođe postoje i populacije koje su prethodnih decenija mnogo narasle – to su Indija i Kina. Kod njih postoji takozvana demografija obima. To podrazumeva da i sa relativno niskim stopama rađanja, zbog velikog broja žena u fertilnom dobu, te stope generišu rast na globalnom nivou", povlači sagovornik.

Srbija u nezgodnoj situaciji, cela Evropa destinacija za imigracije

I pored toga što broj stanovnika raste, iz predstavništva Ujedinjenih nacija u Srbiji navode da 60 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima je fertilitet ispod nivoa proste reprodukcije. Tako i u Srbiji koja se suočava sa depopulacija.

Demograf ističe da se mladi ljudi iz Srbije nalaze u nezgodnoj situaciji:

"Ako globalno sagledamo problem, vidimo prenaseljenost i staru populaciju koja dominira u Evropi, pored čega je Istok koji vrvi od mladog stanovništa, slabo obrazovanog i siromaštnog. Onda je veoma teško zemljama kao našoj da se stavi na agendu da je depopulacija bitan problem", objašnjava Nikitović.

On dodaje da Srbija postaje region u koji dolaze radnici iz inostranstva, jer su poslovi za koje je potrebna niska kvalifikacije, kako kaže, loše plaćeni. Prema teoretskom modelu u narednim decenijama cela Evropa bi trebalo da postane "imigracioni kontinent".

"Pre pola veka je to bilo rezervisano samo za Zapadne zemlje, i bilo je nezamislivo da južna Evropa – Španija ili Italija – budu imigracione destinacije, a danas je veoma privlačna za radnike. Tako ova teorija predviđa da će uskoro cela Evropa, uključujući i naš region, postati imigracioni kontinent", podvlači Nikitović.

Ekonomski analitičar Damir Novotni istakao je da su ljudi potrebni kao kapital, posebno u zemljama razvijene Evrope.

"MMF je obnovio sekularnu ekonomsku stagnaciju, što znači da ekonomija stagnira jer joj nedostaje jedan od faktora, a to je ljudski kapital. Nezaposlenost u razvijenim zemljama je rekordno niska. Nemačkoj trenutno fali oko pola miliona ljudi. U teškim poslovima se zamenjuju automati i roboti ali se razvija servisni sektor", ističe Novotni.

Pexels

Dodaje da je  Hrvatskoj ove godine nedostajalo 30.000 ljudi u turizmu, dok u poljoprivredi i voćarstvu roboti ne mogu u potpunosti da zamene ljude. "Tako se prvi put desilo da su trešnje u Slavoniji ostale neobrane jer je nije imao ko da ih obere".

Rast broja stanovnika je, tvrdi sagovornik, dobra vest, jer će se stvoriti ljudski kapital koji će moći da doprinese.

Problem resursa nepredvidiv

Strah od prenaseljenosti svakako podiče od straha da na planeti nema dovoljno resursa, da izdrži rastući broj ljudi. Na pitanje da li postoji dovoljno resursa da održi ovakav rast populacije, Novotni je rekao:

"Sedamdesetih godina prošlog veka, francuski političari su govorili da će početkom 2000-ih godina nestati vode i nafte. Te katastrofične prognoze se nisu obistinile. Nafte ima više nego dovoljno jer smo je pronalazili dublje ispod mora. Katar danas proizvodi vodu iz mora. Ne bojim se za proizvodnju hrane. Hrane nema samo gde nema novca, gde ima novca, ima i dovoljno i jeftine hrane".

Nikitović dodaje da su naučnici sa MIT-a tokom prošlog veka razvijali matematičke modele kojim su predviđali kada bi mogle da se potroše zalihe nafte i drugih fosilnih energenata, međutim, ta predviđanja su se ispostavila netačna.

"S jedne strane, ispostavilo se da su zalihe veće, a i tehnologija je napredovala pa je i potrošnja postala manja.

Ono što jeste činjenična stvar, dodaje, da niko ne zna koje će biti mogućnosti tehnologije.

"S trenutnim stanjem taj strah deluje opravdano. Međutim, ako uzmemo u obzir da se nekoliko puta već pogrešilo u proceni preostalih zaliha nafte, ne može da se kaže da oni koji optimistično posmatraju situaciju nemaju pokrića", zaključio je Nikitović.