Igre 
Era Si Đinpinga: Kineska Komunistička partija aplaudirala je lideru koji je tu da ostane dugo
Komentari06/11/2022
-19:27
Kada je kineski predsednik Si Đinping pre nekoliko nedelja ušao u Veliku salu naroda u Pekingu dočekao ga je gromoglasan aplauz na otvaranju kongresa Komunističke partije. Kina je tada mogla da čuje njegovu viziju za narednih pet godina, a rezultat događaja koji je pratio ceo svet bio je što je jednom od najprepoznatljivijih lidera današnjice potvrđen treći, istorijski mandat.
Za Sija koji je 2012. godine preuzeo vlast, neki posmatrači predviđali su da će biti najliberalniji lider Komunističke partije u istoriji Kine. Mnogi su to predviđali na osnovu njegovog skromnog profila i porodične istorije.
Deset godina kasnije, više niko u to nije siguran. Si je prešao put od ličnosti prvenstveno poznate kao muža slavne pevačice do nekoga čija su očigledna harizma i sklonost ka pripovedanju stvorili kult ličnosti kakav nije viđen još od dana Mao Cedunga.
"Zacementirani" liderski položaj je upravo ono što najavljuje novu eru u kineskoj unutrašnjoj politici i sa kongresa donosi vihor koji huče: ovo je lider koji namerava da ostane dugo na čelu države.
Privilegovano dete jednog od osnivača Komunističke partije Kine
Si Đinping je rođen 1953. godine u Pekingu kao sin revolucionarnog veterana Sija Čungsuna, jednog od osnivača Komunističke partije i bivšeg potpredsednika vlade. Kako je pisao biograf Džozef Torigijan, strogost njegovog oca prema članovima porodice bila je toliko ozbiljna da su čak i oni koju su mi bili bliski verovali "da se graniči sa neljudskim".
Ipak, zbog svojih korena, Si se smatrao "kraljevićem" - privilegovanim detetom elitnog višeg zvaničnika. Međutim, status njegove porodice doživeo je dramatičnu promenu kada je njegov otac završio u zatvoru 1962. godine.
Kako piše BBC, duboko sumnjičavi Mao, plašeći se pobune u redovima partije, naložio je čistku potencijalnih rivala. Potom je 1966. godine došla takozvana Kulturna revolucija, kada su milioni obeleženi kao neprijatelji kineske kulture, što je dovelo do nasilnih protesta širom zemlje. Sijeva porodica se takođe našla na udaru.
Povezane vesti
Njegova polusestra, prva ćerka njegovog oca iz ranijeg braka, bila je proganjana do smrti, prema zvaničnim zapisima, mada je istoričar koji poznaje partijsku elitu rekao da je verovatno sama sebi oduzela život pod pritiskom, prema izveštaju Njujork tajmsa.
Mladi Si povučen je iz škole koju su pohađala deca političke elite, a biograf Alfred L. Čen rekao je da su mu iskustva iz mladosti dala "čvrstoću", prenosi France 24.
Na kraju je, sa 15 godina, napustio Peking i poslat na sedam godina u unutrašnjost na "reedukaciju" i prinudni rad u siromašnom severoistočnom selu Liangđaheu.
Tanjug/AP/Ng Han Guan
Ali Si se nije okrenuo protiv Komunističke partije, već ju je i prigrlio. Pokušao je da se učlani više puta, ali je bio odbijen zbog statusa njegovog oca. Konačno je prihvaćen 1974. godine, kad je započeo karijeru u provinciji Hebei, a potom zauzimao sve više položaje dok se polako peo ka vrhu. U 35. godini, bio je partijski šef u gradu Ningdeu u južnoj pokrajini Fuđijen, kad su na trgu Tjenanmenu 1989. godine izbili protesti na kojima su se tražile veće političke slobode.
Pokrajina je bila daleko od prestonice, ali je Si, zajedno sa drugim partijskim rukovodiocima, navodno uložio veliki napor da zauzda lokalne ogranke masovnih demonstracija koje su bile u toku u Pekingu. Njegova sve jača reputacija u partiji dovela ga je do njenog najvišeg tela za donošenje odluka, Stalnog komiteta Politbiroa KPK, i 2012. godine on je izabran za predsednika Kine.
"Radio je veoma sistematski... da bi stekao iskustvo tako što je počeo na veoma niskom nivou, u selu, zatim u prefekturi... i tako dalje. I bio je veoma pametan jer se pritajio", rekao je biograf Adrijan Geiges.
Nakon razvoda od svoje prve žene, Si se oženio superzvezbom pevačicom Peng Lijuen 1987. godine, u vreme kada je ona bila mnogo poznatija od njega. Često se pojavljuju danas u medijima kao kineski Prvi par. To je veliki kontrast u odnosu na prethodne predsedničke parove, gde se prva dama tradicionalno klonila očiju javnosti. Njih dvoje imaju ćerku, Si Mingce, ali o njoj se ne zna mnogo više od činjenice da je studirala na Harvardu.
Povezane vesti
Kako se navodi na zvaničnom sajtu Britanike, među prvim Sijevim inicijativama bile je antikorupcijska kampanja širom zemlje koja je ubrzo dovela do smene hiljada viših i nižih službenika. Pod njegovim vođstvom, Kina je bila i sve snažnija u međunarodnim odnosima, insistirajući na svom zahtevu za teritorijalnim suverenitetom nad skoro celim Južnim kineskim morem i promovišući svoju inicijativu "Jedan pojas, jedan put" zajedničke trgovine, infrastrukture i razvojne projekte sa istočnoazijskim, centralnoazijskim i evropskim zemljama.
Fukujama: Koncentracija autoriteta u jednoj osobi
Fransis Fukujama, viši saradnik na Institutu za međunarodne studije Univerziteta Stenford, navodi u tekstu za Atalntik da je jedno od obeležja kineskog autoritarizma u razdoblju između reformi Deng Sijaopinga 1978. i dolaska Si Đinpinga na vlast, bio je stepen do kog je taj autoritarizam bio institucionalizovan.
"Institucije znače da vladari moraju slediti pravila i ne mogu činiti što god žele. Komunistička partija Kine sama je sebi nametnula mnoga pravila - obveznu dob za odlazak u penziju za stranačke kadrove, stroge meritokratske standarde za zapošljavanje i napredovanje, a iznad svega ograničenje mandata na deset godina za najviše rukovodstvo stranke. Deng je uspostavio sistem kolektivnog vođstva upravo kako bi izbegao dominaciju jednog opsesivnog vođe poput Mao Cedunga. Veliki deo toga je, međutim, demontiran pod Sijem. Umesto kolektivnog vođstva, Kina je prešla na personalistički sistem, u kojem se nijedan drugi viši zvaničnik ne može približiti tome da izazove Sija", ocenjuje Fukujama.
Kako piše Fukujama, ta koncentracija autoriteta u jednoj osobi dovela je do lošeg donošenja odluka. Partija je intervenisala u ekonomiji, sputavajući tehnološki sektor proganjajući divove kao što su Alibaba i Tensent i insistira na strategiji "nultog kovida", koja važne delove Kine drži u kontinuiranim zatvaranjima i karantinu.
"Peking ne može samo tako da preokrene koncept jer nije uspeo da nabavi delotvorne vakcine, te smatra da je veliki deo starije populacije ranjiv na bolest. Ono što je pre dve godine izgledalo kao trijumfalni uspeh u kontroli kovida 19, pretvorilo se u debakl", navodi Fukujama.
Sijev "unutrašnji krug"
Kineski predsednik je 23. oktobra predstavio i novi Stalni komitet Politbiroa, najmoćnijeg političkog tela Kine, nakon što mu je zvanično i potvrđen treći mandat. Njegov sastav, kako se čini, ide u prilog izjavama da Si ne planira da ode sa funkcije.
Pre početka 20. Kongresa vladajuće Komunističke partije, koji je održan prošle nedelje, malo ljudi izvan Kine je čulo za Li Ćijanga, a kamoli da su računali da će postati drugi najmoćniji čovek u toj zemlji.
Kao premijer, Li će biti najviši zvaničnik zadužen za oživljavanje usporene kineske ekonomije, koja je skoro tri godine patila pod strogom politikom "nultog kovida" usred zategnutih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Sada mnogi u Kini polažu nadu da će Li izvući Kinu iz tekućih ekonomskih problema. Kako navode analize, očekuje se da će se Li, za koga govore da ima pragmatičan stil rada, fokusirati na inovacije i visokotehnološke industrije, u skladu sa Sijevim planom da razvije ove oblasti.
Kao pouzdani Sijev saradnik, novi premijer će verovatno dobiti slobodnije okvire da upravlja ekonomijom nego njegov prethodnik Li Kećijang, koga Si doživljavao kao pretnju.
profimedia
Tu je i Džao Leđi koji vuče korene iz dve osiromašene zapadne provincije - Šansi, domovina njegovih predaka i Ćinghai, gde je 2000. postao najmađi guverner jedne provincije u toj zemlji.
Bio je šef partijske službe za borbu protiv korupcije, centralne komisije za disciplinsku inspekciju, ključnog instrumenta za jačanje Sijeve KPK. Takođe, bio je na čelu moćnog partijskog odeljenja za organizaciju, nadgledajući imenovanje svih visokih zvaničnika širom Kine. Iskoristio je tu funkciju da pokaže svoju lojalnost, postavljajući Sijeve saveznike na važne pozicije širom zemlje tokom protekle decenije.
Ključni Sijev saveznik Vang Huning redak je među visokim komunističkim kadrovima koji nema administrativno iskustvo u vođenju provincije ili većeg grada. Umesto toga, on je Sijev politički teoretičar, njegov najbliži savetnik za ideologiju, propagandu i spoljnu politiku.
Bivši akademik, poznat po svojim teorijama o "neoautoritarizmu", Vang se zalagao za snažnu, centralizovanu državu koja će se suprotstaviti stranom uticaju.
Cai Ći, sekretar partije u Pekingu, bio je zapravo iznenađenje. Njegovo ime nalazilo se na nekim drugim listama potencijalnih kandidata, ali nije bio široko predlagan baš za sam vrh partije. Njegov ulazak je još jedan znak kako Si ceni lojaliste i ljude koje je poznavao.
Ding Sjuesijang je stari i pouzdani saveznik kineskog lidera. Služio je kao Sijev politički sekretar kada je bio šef partije u Šangaju 2007. godine.
Na kraju, tu je li Li Si, dugogodišnji član Sijevog užeg kruga. Dvojica političara poznaju se dugo i navodno su bili porodični prijatelji od ranih osamdesetih kada je Li radio za partijskog veterana koji je bio bizak Sijevom ocu. On je sada šef stranke u bogatoj južnoj provinciji Guangdung.
Komentari (0)