"Govorim Putinu...": Bajedenova poruka je jasna, ali šta ako ruski predsednik povuče potez na koji SAD mora da odgovori
Komentari13/10/2022
-18:29
Američki predsednik Džo Bajden je nedavno poručio da je svet najbliži upotrebi nuklearnog oružja još od Kubanske krize", a na pitanje novinara CNN o tome da li zaista smatra da bi Putin mogao koristiti nuklearnu bombu, Bajden je rekao da "ne smatra da će do toga doći", ali je istovremeno naglasio i kako želi da pošalje kristalno jasnu poruku ruskom lideru. Retorika između SAD i Rusije je zaoštrena, a mogućnost upotrebe nuklearnog oružja od strane Rusije se sve češće pominnje. Iako stručnjaci smatraju da je to malo verovatno, postavlja se i pitanje kako bi Amerika reagovala u tom slučaju?
Džo Bajden je upozorio da bi nuklearni udar od koga bi stradale hiljade ljudi mogao potpunosti da izmakne kontroli.
"Govorim Putinu: Ne može bez posledica da nastavi sa govorima o korišćenju taktičkog nuklearnog naoružanja, ponašajući se kao da je to razumna stvar. Greške se događaju, može doći do pogrešnih proračuna, i niko ne može da bude siguran šta bi se desilo - moglo bi da se završi Armagedonom", rekao je Bajden u intervjuu.
Čini se da američki predsednik pokušava da stvori narativ odvraćanja konkretno oko situacije u Ukrajini. Logika američkih i ruskih strateških nuklearnih arsenala dugog dometa je da se njihova upotreba "potire", jer bi sukob bio samoubilački za obe strane.
Ta "jednačina" ne postoji u Ukrajini, jer zemlja nema nuklearni arsenal, a teško da baš predstavlja vitalni nacionalni interes koji bi naveo Vašington da odgovori nuklearnim oružjem. Ističući da čak i taktičko naoružanje, dovoljno malo da uništi vazdušnu bazu ili dovoljno veliko da pretvori ceo jedan grad u ruševine – može dovesti do nečeg goreg, Bajden kao da pokušava da utiče na Putina da razmisli o posledicama, navodi CNN.
Mogućnost minimalna, ali se mora shvatiti ozbiljno
Bez obzira na zaoštrenu retoriku, analitičari uglavnom ne smatraju da je bilo koja zemlja spremna da iskoristi nuklearno naoružanje u bilo kom kapacitetu. Kao jedan od potencijalnih rtizika po Moskvu ukoliko to učini, navodi se i potencijalno radioaktivno zračenje koje bi se proširilo na teritoriju Rusije.
Sa druge strane, ukoliko Rusija bude do kraja saterana u ćošak (i ako već nije), plus ako uzemmo u obzir nedavno granatiranje ukrajinskih gradova uključujući i Kijev, gde je najmanje 12 ljudi stradalo a mnogi civilni objekti pogođeni, postavlja se pitanje da li bi briga za humanitarnu katastrofu stvarno igrala veliku ulogu u razmišljanju ruskog lidera.
Sam Bajden je naveo da smatra kako je Putin "razuman", ali da je napravio značajne greške u računici, i da njegovi ciljevi nisu razumni. Stručnjaci, zbog toga, ocenjuju da bi Putinove pretnje o korišćenju nuklearnog oružja trebalo shvatiti ozbiljno, koliko god bila mala mogućnost da do toga zaista i dođe.
"To nije verovatan razvoj događaja. Zapravo, gotovo sigurno do toga neće doći. Međutim, u pitanju je situacija koja bi, iako malo verovatna, mogla da ima velike posledice. Ako (Putin) iskoristi makar i jedno nuklearno oružje, biće to početak novog sveta. Nastaće velika šteta, a rizikovaće i eskalaciju u smislu odgovora Zapada", rekao je za CNN Džozef Kirinćone, stručnjak za nuklearno razoružavanje.
Putinovo "zveckanje oružjem", smatra Kirinćone, zapravo predstavlja političku pretnju Zapadu, ali i pored toga ne sme se u potpunosti zanmariti jer ruski lider "ima neophodna sredstva, i motiv, jer gubi rat i mora nešto da uradi kako bi preokrenuo situaciju u svoju korist, pa makar i ovako očajnički pokušaj".
"Pentagon se ne bi ništa pitao"
Upitan o tome šta bi bile "crvene linije" za SAD i NATO u Ukrajini, i šta bi Vašington uradio da Rusija gađa nuklearnu elektranu ili iskoristi taktičko naoružanje u napadu na tu zemlju, Bajden je odgovorio da bi "bilo neodgovorno od njega da govori o tome šta bi uradili, ali da Pentagon ne bi ništa bio pitan".
Da li bi ruski predsednik išao tako daleko, niko ne zna, pa čak možda ni on sam, piše u autorskom tekstu za portal "Grid" Džon Meklaflin, bivši šef CIA.
"Ruska doktrina dozvoljava upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u slučaju da njene konvencionalne snage budu nadvladane, ali to nikada nije testirano na bojnom polju. Bela kuća i Pentagon su sigurno razmatrali takve scenarije i potencijalne odgovore, kao i njihove evropske kolege. Možda bi najbolje bilo reći da šanse za takav scenario nisu ravne nuli, i da bi svako ko ih isključi u potpunosti, bio glup", navodi Meklaflin.
On dodaje i da nema "insajderske informacije" o tome šta bi se desilo da Putin upotrebi nuklearno oružje u bilo kom kapacitetu, ali da pretpostavlja kako bi odgovor zavisio od faktora kao što su gde je gađano, kakvom vrstom oružja, i kojom snagom (na primer, da li sa zemlje ili iz vazduha).
"Ne bi nedostajalo potencijalnih ciljeva odmazde, kako sugerišu neki penzionisani američki vojnici, od skladišta snabdevanja do crnomorskih baza i mnogih drugih. SAD, koje imaju impresivne konvencionalne sposobnosti, ne bi morale da koriste nuklearno oružje kako bi na razoran način odgovorile. Dakle, iako ne znam šta je američki plan za vanredne situacije, siguran sam da postoji", navodi Meklaflin.
Po njegovom mišljenju, međutim, SAD ne bi trebalo da žuri sa napadima kao činom odmazde, ukoliko Rusija upotrebi manje, taktičko nuklearno naoružanje.
"Najozbiljnije osudite taj čin, ali odložite svaku odmazdu dovoljno dugo da dozvolite svetu i Rusima da apsorbuju ono što je Putin uradio. Kao prvo, ruski nuklearni napad bi suočio Kinu i druge koji podržavaju Putina, a protive se tome da bilo ko 'prvi upotrebi nuklearno oružje', sa činom koji bi gotovo sigurno osudili", dodaje.
"Američka odmazda bi na kraju mogla biti neophodna, ali momentalni odgovor bi pokrenuo pitanja nuklearne eskalacije bez presedana", zaključuje Meklaflin
Komentari (0)