Igre 
Putinove pretnje pune zalihe lekova protiv zračenja širom sveta: Plakati upozorenja u SAD, tablete joda u Poljskoj
Komentari12/10/2022
-23:01
Vlada Sjedinjenih Američkih Država potrošila je nedavno 290 miliona dolara na lekove koji bi trebalo da pomognu ljudima u slučaju radioloških i nuklearnih nesreća. Mada je ovaj potez došao usred zaoštrene nuklearne retorike ruskog predsednika Vladimira Putina, iz američkog ministarstva zdravlja (HHS) stigla je informacija da je kupovina obavljena u sklopu "dugoročnog plana da se zemlja pripremi za opasnost po zdravlje u slučaju potencijalnih pretnji po nacionalnu bezbednost".
Kupljene su zalihe leka "Enplejt", a kada je upitan o samoj transakciji i da li je ona na neki način povezana sa teznijama sa Rusijom zbog njene invazije na Ukrajinu, portparol HHS rekao je samo da je to "deo napora da se zemlja pripremi za širok spektar pretnji, uključujući hemijske, biološke, radiološke, nuklearne, i pretnje od pojave infektivnih oboljenja", naveo je Rojters.
Budžetom dobijenim uz pomoć zakona nazvanog "Nacionalni bioštit" iz 2004. godine, HHS podržava razvoj lekova ili vakcina koje mogu da pomognu u slučaju potencijalnih pretnji po zdravstvenu bezbednost, a kada je razvoj uspešan, HHS otkupljuje te lekove i stavlja ih u zalihe koje služe za "nacionalnu spremnost na odgovor".
Lek "Enplejt" je prvi put odobren od strane nadležnog tela u SAD 2008. godine kako bi se lečio autoimuni poremećaj koji je izazivao obilno krvarenje, a potom je ponovo odobren 2021. godine, ovaj put u svrhu lečenja od povreda nastavalih akutnim radijacionim sindromom (javlja se prilikom visoke izloženosti radijaciji, bilo prilikom nuklearne eksplozije, nesreće u nuklearnom reaktoru, prilikom nezgode na radioterapiji ili izloženosti radioaktivnom otpadu).
Bajden: Najbliže "Armagedonu" od Kubanske krize
Iz HHS nisu rekli kada je doneta odluka da se lek proizvodi i da li je to bilo pre ruske invazije na Ukrajinu, ali su naglasili da je odobrenje za razvoj i modifikaciju stiglo još 2019. godine.
Zabrinutost zbog potencijalnog korišćenja nuklearnog oružja porasla je u poslednjih nekoliko nedelja, pre svega zbog izjava ruskog predsednika o tome da je "spreman da koristi ovo oružje kako bi odbranio Rusiju, i da niko ne bi trebalo da misli da je u pitanju blef".
Mada su iz Bele kuće u nekoliko navrata navodili da ništa ne ukazuje na to da će Putin iskoristiti nuklearno oružje, američki predsednik Džo Bajden je ipak rekao da Putinove pretnje "približavaju svet Armagedonu najbliže još od Kubanske krize".
Povezane vesti
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je za BBC prošle nedelje da "Rusija priprema svoje društvo za nuklearni rat, ali Putin na to nije spreman". U javnosti postoje, međutim, strahovi da bi Rusija mogla upotrebiti manje, taktičko nuklearno oružje, kao odgovor na neuspehe u Ukrajini, kako navodi Biznis insajder.
Tanjug/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Uprkos svemu tome, nekoliko stručnjaka je za NBC reklo da kupovina zaliha "Enplejta" ne bi trebalo da zabrine građane. Kris Mikins, bivši zamenik sekretara za vanredne situacije u HHS, rekao je da kupovina ovog leka u iznosu od 290 miliona dolara znači oko 50.000 doza - svakako manje nego što bi SAD kupile da smatraju da su blizu nuklearnog rata sa Rusijom.
"Očekivao bih veću kupovinu da je ovo odgovor na nešto što bi zahtevalo da SAD imaju dovoljno leka i za sebe, i da ga dele partnerima u inostranstvu", naveo je Mikins. On je dodao i da "Enplejt" ne bi bio idealan u slučaju široko rasprostranjene nuklearne katastrofe.
"Ovaj lek treba da se upotrebi u roku od 24 sata od izlaganja radijaciji, a Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama preporučuje da ljudi ostanu u zatvorenom prostoru najmanje 24 sata nakon nuklearne eksplozije. Bili bi nam potrebni lekovi koji mogu da se koriste duže", rekao je on.
Greg Burel, bivši direktor Strateških nacionalnih zaliha, saglasan je sa ovakvom ocenom, pa je tako rekao da ne misli kako je konkretno ova kupovina leka povezana sa ruskom invazijom na Ukrajinu.
Međutim, Mikins je naveo da bi trebalo obratiti pažnju i na dalje kupovine koje vlada zemlje obavlja dok traju tenzije sa Rusijom.
"U krajnjoj liniji, sve bi trebalo pratiti, ali ovo ne bi trebalo da se koristi kao polazna tačka za pretpostavke o tome da je pretnja veća nego što ljudi očekuju" rekao je on.
Povezane vesti
Posteri sa instrukcijama u metrou
Mada bi izjave stručnjaka poput Mikinsa i Burela trebalo da umire američku (a i svetsku) javnost, čini se ipak kao da vlasti u SAD malo više nego ranije rade na davanju instrukcija svojim građanima šta da rade u slučaju eventualne izloženosti visokoj radijaciji.
U septembru su se, u vozilima i na stanicama metroa "Port autoriti trans-Handson" (PATH) pojavili posteri koji obaveštavaju javnost i daju instrukcije o tome šta raditi u slučaju opasnosti od radijacije.
U suštini, PATH železnički sistem je isto što i sistem metroa u Njujorku, osim što povezuje neke druge gradove, a u proseku se njime vozi oko 153.600 putnika svakog dana.
Povezane vesti
Prema uputstvima na plakatima, stanovnici bi trebalo da pronađu sklonište u podrumima ili nekim drugim prostorijama, i da ostanu unutra što duže kako bi smanjili izloženost zračenju. Dodaje se i da treba da se redovno informišu putem radija, televizije, kompjutera ili mobilnih uređaja za dalja uputstva.
Ova uputstva su standardne procedure za šta treba učiniti u slučaju radijacije, a objavljena su i pre nekoliko meseci od strane Uprave za vanredne situacije Njujorka. Prema informacijama navedenim pri dnu ovih postera u PATH metrou, njih je objavilo američko ministarstvo za unutrašnju bezbednost.
Evropa na oprezu
Pojedine evropske zemlje se takođe trude da podignu svest svojih građana o potencijalnim posledicama ukoliko budu izloženi radijaciji. To su uglavnom države koje se graniče sa Ukrajinom ili Rusijom, odnosno zbog geografske blizine ratu i nuklearnoj eletrani Zaporožje u Ukrajini, žele da budu pripremljene na sve ishode, koliko god oni bili (ne)verovatni.
Tako su, na primer, u Poljskoj uspostavljeni punktovi za distribuciju tableta joda. Državni zvaničnik iz ministarstva unutrašnjih poslova, Blažej Poboži, rekao je da je u pitanju "priprema u slučaju nesreće u nuklearnoj elektrani Zaporožje", prenosi Euronews.
"Tablete koje sadrže takozvani stabilni jod imaju za cilj da zaštite štitnu žlezdu od mogućeg izlaganja zračenju, odnosno da je spreče da apsorbuje loš, radioaktivni jod, koji bi se oslobodio nakon potencijalne katastrofe u nuklearnoj elektrani", naveo je Poboži.
"U ovom trenutku ne postoji realna opasnost od radioaktivne zaraze, ali želimo da budemo spremni čak i za nemoguće varijante", dodao je on. Mada su punktovi uspostavljeni, besplatne tablete joda se još ne dele građanima, pa neki od njih odlučuju da ih samostalno kupe.
AP Photo/Leo Correa
Zbog sličnih strahova koje ima Varšava, Moldavija je sredinom septembra uvezla oko milion tableta sa jodom. Ova zemlja se graniči sa Ukrajinom i nalazi se na oko 480 kilometara od nuklearne elektrane Zaporožje, pa su u Kišinjevu želeli da budu sigurni kako su spremni na svaki ishod.
Uprkos ovom uvozu tableta sa jodom, iz moldavske vlade su svojim građanima poručili da "nema potrebe da paniče jer nije registroan povećan nivo zračenja ni u jednom trenutku". Oni su, takođe, dali instrukcije svojim građanima šta da rade u slučaju eventualne nesreće u Zaporožju.
Evropska unija je još u martu postigla dogovor da zajednički skladišti zaštitnu opremu i lekove u slučaju nuklearne katastrofe. Istraživanje sprovedeno u martu pokazalo je da 20 država EU već ima zalihe tableta joda, od kojih su mnoge napravljene još pre rata u Ukrajini.
Komentari (0)