Igre 
Eksplozije optužbi nakon oštećenja Severnog toka: Ko je imao interes da sabotira rad gasovoda?
Komentari28/09/2022
-22:58
Tri curenja na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 u Baltičkom moru za samo nekoliko sati značila su alarm za Evropu - teško da je to moglo da se dogodi slučajno. Skoro svi su saglasni da je reč o sabotaži i namernom činu, ali Zapad i Rusija razmenjuju optužbe u vezi sa tim ko je odgovoran. Na površinu je jasno isplivala bezbednosna dimenzija incidenta jer su se uključili NATO i ministarstva odbrane određenih zemalja, a dok se ne utvrdi poreklo eksplozija koje su oštetile gasovode, slučaj će se naći i pred Savetom bezbednosti UN.
O curenju gasa u Baltičko more iz ključnih gasovoda za Evropu ima mnogo nepoznanica, ali ono što je izvesno je da odgovor na pitanje ko stoji iza toga neće stići tako brzo. Dok Zapad i Rusija razmenjuju optužbe, stručnjaci i analitičari se pitaju kome bi oštećenja ovakvog tipa mogla da odgovaraju.
Urednik lista "Gardijan" za odbranu i bezbednost, Den Sabag, naveo je da, ukoliko je Rusija odgovorna za napad, to ne bi bio ujedno i napad na NATO jer ruski Gasprom poseduje 51 odsto gasovoda Severni tok 1 između Rusije i Nemačke, dok je Severni tok 2 u posedu švajcarskog odseka kompanije. Međutim, Sabag ukazuje na još jednu bitnu stvar - ko god da je krivac, ulog svakako nije bio prevelik, zbog toga što ni jedan ni drugi gasovod ne rade.
Energetičar MIloš Kapor smatra da su podvodne eksplozije zapravo sabotaža, i upire prstom ka Moskvi.
"Sada je pitanje kome je to u interesu. Ako uzmemo u obzir šta se dešava na frontovima u Ukrajini, da stvari ne idu baš po planovima Ruske Federacije i da je dotok gasa kroz Severni tok 1 već neko vreme obustavljen, a kroz Severni tok 2 nikada nije ni uspostavljen, to bi moglo da znači kao neko upozorenje Zapadu generalno, a potom SAD-u i EU šta bi moglo da se dogodi ako se ovakav trend dostavljanja naoružanja Ukrajni i generalno podrške toj zemlji nastavi", rekao je on za Tanjug.
Tanjug/Danish Defence Command via AP
Bar na papiru, i Evropa i Rusija odlučne su u tome da učestvuju u istrazi i pronađu ko (ili šta) snosi odgovornost za oštećenja na gasovodima. Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders rekao je da "rade sve što je u njihovoj moći da identifikuju poreklo eksplozija".
"Pre nego što dođe do nekog rezultata istrage, mi ne možemo da dajemo zaključke i komentare o poreklu i uzroku tih oštećenja, kao ni o tome ko je za njih odgovoran. U petak će se sastati ministri energetike kada će se i o toj temi razgovarati", dodao je Rejnders.
Povezane vesti
Sa druge strane, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je da je "Rusija spremna da razmotri zahteve iz evropskih zemalja za zajedničku istragu o uzrocima incidenta na gasovodu Severni tok", ali je naglasio i da "tih zahteva još nije bilo".
"Slučaj bez presedana - ovakve stvari se retko dešavaju"
Dok se istraga ne pokrene, analiziraju se uzroci i poledice curenja gasa koje ukazuju da je reč o događaju koji je izazvan namerno. Danske vlasti rekle su da je najveće primećeno curenje na površini napravilo mrlju veću od jednog kilometra u prečniku. Značajno je i saopštenje operatera da je reč o "slučaju bez presedana" itekako ima smisla, jer, kako navode, eksplozija je bilo, a ovakve stvari se veoma retko dešavaju.
Švedski seizmografi su zabeležili zemljotres dva sata posle ponoći u noći između nedelje i ponedeljka, a zatim još jedan potres u 19.03 u ponedeljak.
Stručnjaci iz nemačkog centra za geološka istraživanja GFZ nisu komentarisali da li je moguće da su zabeleženi potresi rezultat eksplozija, ali su odbacili mogućnost da je samo curenje gasa izazvano zemljotresima, preneo je "Gardijan".
Seizmolog kog citira švedska televizija sugerisao je da je ta aktivnost mogla biti rezultat eksplozija. Bjern Lund, direktor Švedske nacionalne seizmičke mreže, SNSN, koja meri snagu zemljotresa i eksplozija, rekao je za televizijski kanal SVT da su potresi, od kojih je jedan bio magnitude 2.3, možda uzrokovani podmornim detonacijama.
"Možete jasno videti kako se talasi odbijaju od dna ka površini. Nema sumnje da je to bila eksplozija. Čak imamo i stanicu u mestu Gnesje koja je to registrovala", rekao je Lund, koji predaje seizmologiju na Univerzitetu u Upsali.
Ketrin Porter, energetski konsultant u kompaniji "Vat lodžik", nezavisnoj konsultantskoj kući sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekla je za "Al Džaziru" da se "izuzetno retko" dešavaju ovakva curenja na istom području, i da je "izuzetno teško doći do racionalnog objašnjenja".
Povezane vesti
Razmena optužbi i tvit koji je izazvao veliku pažnju
Povodom slučaja koji je odjeknuo u celoj Evropi generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg sastao se sa danskim ministrom odbrane Mortenom Bodskovim, a nakon toga saopštio je da su razgovarali o "sabotaži na gasovodima Severni tok (1 i 2), kao i o zaštiti kritične infrastrukture u zemljama NATO".
Bodskov je direktno ukazao na to da postoji opasnost po bezbednost u Baltičkom regionu, spomenuvši Rusiju. Kako je rekao, "Rusija ima značajno vojno prisustvo u regionu Baltičkog mora i očekuje se da nastave sa zveckanjem oružjem".
Evropski zvaničnici su u svojim izjavama sugerisali da je u pitanju određeni vid sabotaže, ali su bili izuzetno oprezni u izjavama. Niko od njih nije rekao da je baš Rusija krivac za oštećenja.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naveo je da kako se "čini da je sabotaža Severnog toka pokušaj dalje destabilizacije snabdevanja energijom u EU", i rekao da je "potrebna hitna i temeljna istraga".
Šef evropske diplomatije Đozep Borelj smatra da "oštećenja Severnog toka 1 I 2 nisu slučajnost, jer sve dostupne informacije pokazuju da je curenje rezultat namerne akcije". I on, kao i predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen, naveli su da će "ovakvi potezi imati snažan odgovor", ne navodeći, doduše, kakav bi taj odgovor mogao da bude. Mnogo oštriji u svojim izjavama bili su visoki zvaničnici Poljske.
"Danas smo se suočili sa činom sabotaže. Ne znamo sve detalje onoga što se dogodilo, ali jasno vidimo da je to akt sabotaže, vezan za sledeći korak eskalacije situacije u Ukrajini", rekao je premijer Poljske Mateuš Moravjecki, a korak dalje i od toga otišlo je poljsko ministarstvo spoljnih poslova, direktno optuživši Rusiju.
"Nažalost, naš istočni partner stalno vodi agresivan politički kurs. Ako je sposoban za agresivan vojni kurs u Ukrajini, onda je očigledno da se ne mogu isključiti ni akti provokacija u zapadnoj Evropi", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Marćin Pržidač u Varšavi.
U međuvremenu veliku pažnju izazvao je tvit evroparlamentarca i bivšeg ministra spoljnih poslova Poljske Radoslava Sikorskog koji je "zahvalio" Sjedinjenim Američkim Državama uz fotografiju mesta nesreće na gasavodu Severni tok. U seriji tvitova napisao je "Hvala, SAD", a zatim je naveo da ne postoji nedostatak kapaciteta da se gas sprovodi iz Rusije u Zapadnu Evropu, uključujući i Nemačku.
"Jedina logika Severnog toka za Putina je bila da mu omogući da ucenjuje i da nekažnjeno vodi rat sa istočnom Evropom", naveo je Sikorski.
Podseća da su se sve baltičke države 20 godina protivile gradnji Severnog toka, i kaže da sada 20 milijardi dolara starog meaala leži na dnu mora, što je još jedan trošak za Rusiju zbog odluke da napadne Ukrajinu. Na kraju je napisao da je neko uradio posebnu operaciju održavanja i tagovao Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Na objavu Sikorskog osvrnula se portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je na svom Telegram kanalu citirala ono što je Sikoriski napisao, i onda upitala "da li se radi o otvorenom priznanju terorističkog čina?".
Moskva se branila od optužbi, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je nazvao "glupim" tvrdnje da Rusija stoji iza "navodnih napada na gasovode Severni tok". To verovatno nije kraj razmeni oštrih reči, jer bi sve trebalo da kulminira u petak, kada će se održati sednica Saveta bezbednosti UN, i to na zahtev Rusije, kako bi se razgovaralo o šteti nastaloj na gasovodima.
Incidenti na dva velika gasovoda od Rusije do Nemačke izgledaju kao "teroristički čin" i zahtevaju istragu u saradnji više zemalja, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Evropska unija istražuje velika curenja u gasovodima Severni tok 1 i 2 ispod Baltičkog mora i saopštila je da sumnja na sabotažu, prenosi Rojters.
NATO: Sve ukazuje na sabotažu
NATO smatra da su oštećenja na gasovodu Severni tok 1 i 2 u međunarodnim vodama u Baltičkom moru rezultat sabotaže.
"Oštećenje gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 u međunarodnim vodama u Baltičkom moru izaziva duboku zabrinutost. Sve trenutno dostupne informacije ukazuju da je to rezultat namernih, nepromišljenih i neodgovornih dela sabotaže. Ova curenja izazivaju rizike za transport i značajnu štetu po životnu sredinu. Podržavamo istrage koje su u toku kako bi se utvrdilo poreklo štete", ističe se u saopštenju NATO.
Zapadna vojna alijansa ističe da su se njene članice obavezale da se pripreme za odvraćanje i odbranu od upotrebe energeneta i drugih hibridnih taktika od strane državnih i nedržavnih aktera.
„Svaki namerni napad na kritičnu infrastrukturu saveznika naišao bi na ujedinjen i odlučan odgovor", poručuju iz NATO.
Komentari (0)