Igre 
Šta je FBI tražio u Trampovoj kući: Bivši predsednik SAD suočen sa nizom optužbi, kandidatura ne donosi imunitet
Komentari09/08/2022
-10:48
FBI pretražio je kuću bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa u Mar-a-Laogu na Floridi, a navodi se da je pretres sproveden na osnovu naloga u okviru istrage o mogućem nezakonitom uklanjanju i uništavanju dokumenata Bele kuće nakon završetka mandata.
Name, Američka nacionalna uprava za arhive i dokumenta je u februaru obavestila Kongres da je pronašla oko 15 kutija dokumenata Bele kuće u Trampovoj kući na Floridi, od kojih su neke sadržale poverljive materijale, piše Rojters.
Američki predsednici su po zakonu obavezni da sva svoja pisma, radna dokumenta i mejlove prenesu u Nacionalnu arhivu, podseća BBC.
Ali zvaničnici kažu da je bivši predsednik nezakonito pocepao mnoga dokumenta. Neka od njih su morala da budu ponovo spojena, kažu u Arhivu. Tramp je u to vreme odbacio izveštaje da je pogrešno postupao sa zvaničnim podacima i ocenio ih kao "lažne vesti".
Viši Trampov savetnik u Palm Biču potvrdio je za CBS da se potraga od strane federalnih agenata u Mar-a-Lagu odnosila na predsedničke zapise.
Nadzorni odbor Predstavničkog doma SAD je tada rekao da proširuje istragu o Trampovim postupcima i zatražio je od Arhiva da preda dodatne informacije. Tramp je ranije potvrdio da je pristao da vrati određene zapise u Arhiv, nazvavši to "običnim i rutinskim procesom".
Suočen sa nekoliko istraga
Bivši predsednik SAD već je suočen sa nekoliko istraga. Osim aktuelne istrage o dokumentima, traje istraga o dešavanjima na Kapitol hilu od 6. januara 2021. godine, kao i ispitivanja o postupanju Trampovih firmi i trgovanju nekretninama.
profimedia
Povezane vesti
Kada je reč o dešavanjima od 6. januara 2021. godine, kongresno veće koje ispituje napad Trampovih pristalica na Kapitol, radi na izgradnji slučaja da je Tramp prekršio zakon pokušavajući da poništi svoj izborni poraz 2020. godine, piše Rojters.
Potpredsednica Liz Čejni rekla je da bi komitet mogao od Departmana za pravdu da zatraži krivične prijave protiv Trampa, koji optužuje veće za sprovođenje lažne istrage. U sudskom podnesku od 2. marta, komitet je izneo detalje o Trampovim naporima da ubedi tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa da ili odbije izborne liste za demokratu Džoa Bajdena, koji je pobedio na izborima, ili da odloži kongresno prebrojavanje tih glasova.
Pored Trampovih napora da izvrši pritisak na Pensa, komitet je naveo njegove pokušaje da ubedi zvaničnike državnih izbora, javnost i članove Kongresa da su izbori 2020. pokradeni, iako mu je nekoliko saveznika reklo da nema dokaza o prevari.
Komitet ne može optužiti Trampa za savezne zločine. Tu odluku mora da donese Ministarstvo pravde, na čelu sa državnim tužiocem Merikom Garlandom. Ako Ministarstvo podigne optužnicu, glavni izazov tužioca biće dokazivanje da je Tramp delovao sa koruptivnim namerama, kažu stručnjaci, navodi agencija Rojters.
Tramp bi mogao da se brani tvrdnjom da iskreno veruje da je pobedio na izborima i da njegovi dobro dokumentovani napori da izvrše pritisak na Pensa i državne izborne zvaničnike nisu imali za cilj da opstruišu Kongres ili prevare Sjedinjene Države, već da zaštite integritet izbora.
Tramp bi takođe mogao biti optužen za "podmetničku zaveru", koja je usmerena protiv rušenja vlasti. Da bi to dokazali, tužioci bi morali da pokažu da je Tramp bio u zaveri sa drugima radi upotrebe sile, rekla je Barbara Mekvejd, profesor prava na Univerzitetu u Mičigenu i bivša federalna tužiteljka.
Još jedna optužba dolazi od Demokrata, koje su na junskom saslušanju komiteta za dešavanja 6. januara istakle da je Tramp prikupio oko 250 miliona dolara od pristalica kako bi na sudu izneo lažne tvrdnje da je pobedio na izborima, ali da je veći deo novca usmerio negde drugde. Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
Povezane vesti
Tužilac iz Džordžije vodi istragu o navodnim Trampovim naporima da utiče na rezultate izbora 2020. Istraga se fokusira na telefonski poziv koji je Tramp uputio državnom sekretaru te američke države Bredu Rafenspergeru, republikancu, 2. januara 2021.
Tramp je zatražio od Rafenspergera da "pronađe" glasove potrebne da se poništi Trampov izborni poraz, navodi se u audio snimku do kojeg je došao Vašington post.
Pravni stručnjaci kažu da je Tramp možda prekršio najmanje tri krivična izborna zakona Džordžije: zaveru radi izvršenja izborne prevare, nagovaranje da se počini izborna prevara i namerno mešanje u obavljanje izbornih dužnosti.
Mogao bi da se brani da nije nameravao da utiče na izbore i da je imao pravo na slobodu govora, piše Rojters.
Povezane vesti
Istraga o nekretninama
Alvin Breg, okružni tužilac Menhetna, istražuje da li je Trampova porodična kompanija za nekretnine pogrešno predstavila vrednosti svoje imovine da bi dobila povoljne bankarske kredite i niže račune za porez.
Dvojica vrhunskih advokata koji su vodili istragu dali su ostavke u februaru, dovodeći u pitanje budućnost istrage, ali Bregova kancelarija je saopštila da je ona u toku.
Tramp je negirao počinioce i rekao da je istraga politički motivisana.
Takođe, državni tužilac Njujorka Leticija Džejms, koja je iz redova Demokrata, vodi građansku istragu koja ispituje da li je Trampova organizacija podigla vrednost nekretnina. Tramp i dvoje njegove odrasle dece, Donald Tramp mlađi i Ivanka Tramp, pristali su da svedoče u istrazi. Tanjug AP/Andres Leiva, Greg Lovett, Damon Higgins, AP/Morry Gash
Tramp je negirao da je počinio krivična dela i nazvao istragu politički motivisanom.
Takođe, Džin Kerol, bivša novinarkai magazina El, tužila je Trampa za klevetu 2019. godine nakon što je tadašnji predsednik demantovao njene navode da ju je silovao 1990-ih u robnoj kući u Njujorku. Optužio ju je da je lagala da bi povećala prodaju knjige.
Drugi okružni apelacioni sud SAD na Menhetnu je spreman da odluči o tome da li Kerolina tužba treba da bude odbačena. Trampov advokat tvrdi da je on zaštićen saveznim zakonom koji čini da državni službenici budu imuni od optužbi za klevetu.
Nema imuniteta za predsedničkog kandidata
Krivično gonjenje može da se nastavi i ako Tramp bude predsednički kandidat. Krivično gonjenje kandidata može imati političke implikacije, rekao je Brajan Kalt, profesor prava na Državnom univerzitetu u Mičigenu.
"Nije mi poznat nijedan ustavni razlog zašto bi predsednički kandidat imao bilo kakav kriminalni imunitet.
Komentari (0)