Najveće azijske vojske dobile pojačanje: Indija i Kina imaju nove nosače aviona

Kina je 17. juna zvanično lansirala svoj najnoviji i najnapredniji nosač aviona Fuđian, treći po redu kineski nosač aviona i prvi koji je u potpunosti projektovan i izgrađen u zemlji. On je simbol ekspanzije kineske vojske i smatra se potencijalnim rivalom supernosačima na nuklearni pogon američke mornarice, piše Business Insider.

Ali, Kina nije jedina azijska zemlja koja je ove godine dobila novi nosač aviona. Poslednjih dana jula, indijska mornarica preuzela je isporuku svog novog nosača, Vikrant, koji je takođe dizajniran i izgrađen u zemlji, a njegov dolazak je velika prekretnica za Indiju, drugu najveću vojnu silu Azije, koja sa Kinom deli dugu i ne tako nespornu granicu sa Kinom. I ovi nosači aviona su poboljšani u odnosu na prethodne, ali će proći još dosta vremena da budu potpuno operativni.

Fuđian

Nosač klase 003, Fuđian je dugačak oko 1.035 stopa i nosi oko 80.000 tona maksimalnog tereta.  To ga čini nešto većim od svojih prethodnika, tipa 001 Liaoning i 002 Šangdong, koji su bili dugački oko 1.000 stopa i nosili 60.000 do 70.000 tona. 

Liaoning je sovjetski nosač klase Kuznjecov koji je Kina kupila 1998. i uveliko modifikovala pre nego što ga je pustila u upotrebu 2012. dok je Šandong ušao je u službu 2019. Sva tri kineska nosača koriste konvencionalne motore. Fuđian ima potpuno ravnu palubu i tri katapulta, što odražava napore Kine da usvoji sistem uzletanja uz pomoć katapulta (CATOBAR) koji se koristi na američkim nosačima aviona.

Šandong

Kineski nosač aviona Šandong dozvoljava mlaznjacima da poleću na kraćim palubama, ali ograničava koliko goriva i oružja mogu da ponesu prilikom poletanja. Ovo je posebno problematično za Kinu, pošto je jedini avion sa fiksnim krilima koji ima u upotrebi J-15, najteži lovac na nosaču u upotrebi. CATOBAR sistem može lansirati mlaznice veće nosivosti i više goriva. Takođe, može da lansira veće avione, poput onih pogodnih za rano upozorenje i kontrolu u vazduhu. 

Vikrant

Tanjug AP/Maxar Technologie

Vikrant je zvanično lansiran 2013. godine i očekuje se da će biti pušten u rad 15. avgusta, ali to neće biti prvi ili jedini indijski nosač. Indija je imala bivše britanske nosače u službi od 1961. do 1997. i od 1987. do 2016. godine, a INS Vikramaditia, modifikovani nosač klase Kijev kupljen od Rusije i pušten u rad 2013. godine, trenutno je vodeći brod indijske mornarice.

Sa dužinom od 860 stopa i punim teretom od oko 45.000 tona, Vikrant je najveći ratni brod koji je Indija ikada izgradila. Dizajnirao ga je i napravio najveći indijski brodograditelj "Cochin Shipiard Limited", a 76% njegovih komponenti razvijeno je u zemlji. Vikrant ima posadu od oko 160 oficira i 1.400 mornara, a pokreću ga četiri gasne turbine koje mogu da proizvedu 88 megavata snage i da je potisnu do najveće brzine od 28 čvorova.

Može da nosi oko 30 mlaznjaka i helikoptera, a kao INS Vikramaditia koristi STOBAR sistem sa rampom za ski-skakove. Očekuje se da će prvo vazdušno krilo indijske mornarice Vikrant biti sastavljeno od MiG-ova 29K, verzije nosača MiG-29 ruske proizvodnje. Mlaznjak je služio na INS Vikramaditia, ali je njegova loša reputacija dovela do toga da Indija traži 26 novih borbenih aviona - u najužem krugu su F/A-18 Super Hornet kompanije Boing i Rafale-M kompanije Dassault Aviation.

F/A-18 je decenijama bio okosnica avijacije nosača američke mornarice, a Boing je pokazao svoju sposobnost da radi na STOBAR palubama u Indiji. Rafal-M je radio na francuskom nosaču aviona Šarl de Gol, koji koristi katapulte, i demonstriran je na indijskom sistemu STOBAR.

Indijski dvomotorni lovac HAL takođe je predložen kao odgovarajući avion za Vikrant. Vazdušno krilo novog nosača verovatno će biti zaokruženo mešavinom helikoptera KA-31, MH-60R i HAL Dhruv. Očekuje se da će INS Vikrant igrati glavnu ulogu u jačanju sposobnosti indijske mornarice suočene sa rastućom kineskom pretnjom u vodama oko Indije.