Četiri meseca od početka rata u Ukrajini: Pet načina na koji je invazija Rusije promenila svet

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/06/2022

21:03

Četiri meseca od početka rata u Ukrajini: Pet načina na koji je invazija Rusije promenila svet - Copyright Tanjug/AP Photo

veličina teksta

Aa Aa

Prošlo je više od četiri meseca od kako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, a rat i dalje traje. Iako je oružani sukob ograničen samo na teritoriju Ukrajine, posledice ovog napada osećaju se širom sveta - zapadne sile prinuđene su da preispitaju svoje odbrambene kapacitete, a ugrožena je i energetska bezbednost čitave Evrope, uz probleme poput novog talasa izbeglica i nestašice hrane. Ovo je pet najvidljivijih promena koje je rat u Ukrajini doneo svetskom poretku.

1. Geopolitika

Ruska invazija na Ukrajinu pokrenula je mnoga pitanja kada je u pitanju strategija najvećih svetskih sila, a pre svega kada je u pitanju NATO savez. Iako su zemlje članice Alijanse jasno stavile do znanja da će biti uz Ukrajinu i pomažu joj, kako vojno, tako i finansijski, takođe je jasno rečeno i da Ukrajina neće u skorije vreme postati NATO članica, uprkos zahtevima zvaničnog Kijeva.

Istovremeno, s obzirom na to da su pojedine NATO članice zemlje koje poseduju nuklearno naoružanje, baš kao i Rusija, "hod po žici" Alijanse je neizmerno važan jer i najmanje proklizavanje može da dovede do razornih posledica po čitavu planetu.

Sa druge strane, evropske zemlje koje su tradicionalno vojno neutralne, Finska i Švedska, zvanično su podnele zahtev da postanu članice NATO, a kao razlog je potencijalna opasnost koja im preti od Rusije.

Velike sile sa istoka, poput Kine ili Indije, našle su se u različitim situacijama, mada podjednako delikatnim. Dok Kina mora da balansira između Rusije i SAD, pažljivo odmeravajući svaku reč kako ne bi dodatno raspirivala konflikt, Indija mora da pazi da ne ugrozi sopstvene interese prateći brojne sankcije koje su, pre svega SAD, nametnule Rusiji, a za koje Vašington zahteva da ih poštuju svi njegovi međunarodni partneri.

2. Humanitarna kriza

Agencija za brigu o izbeglicama Ujedinjenih nacija, UNHCR, svakodnevno prati situaciju u Ukrajini. Najnoviji podaci, objavljeni 22. juna, govore da je od 24. februara i početka rata ovu zemlju napustilo više od osam miliona ljudi.

Uz to, procenjuje se da je više od sedam miliona Ukrajinaca interno raseljeno kao posledica rata. Sve ovo stvorilo je novu humanitarnu krizu na istoku Evrope, dok se stari kontinent još uvek bori sa izbeglicama koje dolaze iz Azije i Afrike.

Prema podacima UNHCR, od zemalja Evropske unije, najveći broj izbeglica primila je Poljska - čak 1,1 milion, a slede Nemačka (780.000), Češka (380.000), Italija (137.000) i Španija (124.000).

Dva miliona ljudi vratilo se u Ukrajinu nakon što su je napustili, a oni koji su odlučili da mir i sreću potraže u nekoj drugoj zemlji, uglavnom se oslanjaju na mehanizme za zaštitu azilanata i socijalnu pomoć.

3. Zabrinutost za energente

Evropska unija uvela je šest paketa sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu, a poslednji paket trebalo bi da Kremlju zada i najjači udarac, jer se odnosi na zabranu uvoza ruskih energenata. Međutim, kao i svaka druga odluka, i ova je "mač sa dve oštrice" - Rusija je sve do početka rata bila glavni izvoznik energenata u Evropsku uniju, a gotovo tri četvrtine gasa je iz te zemlje odlazilo u Evropu.

Sve ovo učinilo je da se evropske zemlje zabrinu za to kako će izgledati predstojeća zima, i da li će radijatori biti hladniji nego što je uobičajeno. Moskva je nedavno smanjila isporuku gasa kroz Severni tok na oko 40 odsto kapaciteta, i ako tako ostane EU će do početka grejne sezone stići samo do oko 65 odsto predviđenih zaliha.

Zbog toga se traže potencijalna rešenja, ali naglo prekidanje energetske zavisnosti od Rusije neće biti nimalo lak zadatak - neke zemlje gotovo dve trećine svog prirodnog gasa uvoza upravo iz Rusije. Uvoz tečnog gasa se pominje kao moguće rešenje, i SAD žele da pomognu EU sa zalihama, ali je problem u tome što Evropa ima ograničene kapacitete za skladištenje ovog resursa.

4. Problemi sa nestašicom hrane

Ukrajina i Rusija zajedno proizvode trećinu svetske pšenice i petinu zaliha kukuruza, pa je zbog toga rat u Ukrajini veliki problem koji širom sveta odjekuje u vidu nestašica hrane. Posebno su teško pogođene siromašnije zemlje u Aziji i Africi.

Direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli rekao je da su problemi sa hranom već postojali, ali da ih je rat u Ukrajini podigao do nepodnošljivog nivoa.

Među najteže pogođenima su Egipat koji najveći deo žitarica uvozi iz Rusije i Ukrajine, ali i zemlje poput Perua gde je uticaj rata na nestašicu hrane i veće cene goriva izazvao političku krizu, ili Liban, gde je u toku prvog meseca rata u Ukrajini cena suncekrotovog ulja porasla za 83 odsto, a cena prosečne potrošačke korpe bila tri puta veća nego u isto vreme 2020. godine, kako je preneo "Vašington post".

5. Rastuće cene i "istorijski visoka" inflacija

Svetska ekonomija se još nije oporavila od pandemije koronavirusa, a već je doživela jak udarac napadom Rusije na Ukrajinu. Rat je usporio globalnu ekonomiju koja se suočava sa rastom inflacije, kamatnih stopa i visokih cena energenata.

Tako, na primer, inflacija u SAD dostigla je u maju najviši nivo u poslednjih 40 godina, ali ovo nije jedina zemlja u kojoj su cene porasle, a junski izveštaj Eurostata pokazao je da je inflacija u Evropskoj uniji i evrozoni u maju dostigla najviše vrednosti od 2001, odnosno od kada se ti podaci objavljuju.

Takođe, godišnja inflacija zemlje kao što je Šri Lanka je u aprilu dostigla 29,8 odsto, a agencije UN su prognozirale da će u regionu Zapadne Afrike morati da potroše 136 miliona dolara više nego što je predviđeno, kako bi pomogle svima onima koji su pogođeni visokom cenom goriva i hrane.