Brat osnivača Vikiliksa: Žalba Asanžovog pravnog tima sudu u Londonu uz nove informacije
Komentari17/06/2022
-20:19
Šipton Asanž, brat osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža izjavio je danas da će žalba Asanžovog pravnog tima Visokom sudu u Londonu na odluku o njegovom izručenju SAD uključivati nove informacije koje ranije nisu dostavljene sudovima, uključujući tvrdnje iznesene u prošlogodišnjem izveštaju o planovima za njegovo ubistvo.
"(Žalba) će verovatno biti podneta nekoliko dana pre isteka roka (14-dnevnog žalbenog roka) i uključivaće nove informacije koje ranije nismo mogli da iznesemo pred sud. Informacije o tome kako su Džulijanovi advokati špijunirani i kako su kovane zavere o njegovm kidnapovanju i ubistvu od strane CIA", rekao je Šipton u intervjuu Rojtersu.
On je mislio na izveštaj Jahu njuza iz septembra 2021. o navodnim američkim planovima da kidnapuju ili ubiju Asanža kada se skrivao u ambasadi Ekvadora u Londonu.
CIA je odbila da komentariše izveštaj.
Britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel odobrila je ranije danas izručenje osnivača Vikiliksa SAD.
Britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova u saopštenju navodi da Asanž ima rok od 14 dana da podnese žalbu na ovu odluku, a Vikiliks je saopštio da će on to i učiniti.
"U ovom slučaju, sudovi Ujedinjenog Kraljevstva nisu utvrdili da bi izručenje Asanža bilo represivno, nepravedno ili zloupotreba postupka, niti su otkrili da bi ekstradicija bila nespojiva sa njegovim ljudskim pravima, uključujući njegovo pravo na pravično suđenje i slobodu izražavanja, i veruju da će dok je u SAD biti tretiran na odgovarajući način, uključujući i medicinsku negu", navodi se u saopštenju britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
On može da se žali Visokom sudu u Londonu, koji mora da da odobrenje za nastavak žalbenog procesa.
Na kraju mu ostaje da se žali Vrhovnom sudu Velike Britanije, ali ako žalba bude odbijena, on mora da bude izručen u roku od 28 dana.
SAD terete Asanža po 18 tačaka optužnice, među kojima je špijuniranje i hakovanje državnih kompjutera, kao i objavljivanje stotina hiljada poverljivih dokumenata, čime, je, kako tvrde, ugrozio ljudske živote.
Za ta dela mogao bi da dobije kaznu do 175 godina zatvora.
Komentari (0)