Pola veka od afere Votergejt - slučaj koji je promenio Ameriku

Prošlo je pola veka od afere Votergejt, koja je za epilog imala ostavku tadašnjeg predsednika SAD-a Ričarda Niksona. Otkriće i izveštavanje o ovoj aferi, uz korišćenje anonimnog izvora, za koji se decenijama kasnije ispostavilo da je bio jedan od čelnika FBI, smatra se jednim od najvećih uspeha u istoriji istraživačkog novinarstva koje je promenilo i američku politiku.

Afera Votergejt počela je 17. juna 1972. godine kada je nekoliko provalnika uhapšeno u prostorijama izbornog komiteta Demokratske stranke koji se nalazio u kompleksu hotela Votergejt u Vašingtonu. To nije bila obična pljačka. Provalnici su bili u vezi sa ljudima iz kampanje za reizbor predsednika Ričarda Niksona, a uhvaćeni su kako postavljaju prislušne uređaje i krađu dokumenta.

Nikson je pokušao da zataška taj slučaj međutim kada su novinari Vašington Posta Bob Vudvod i Karl Bernštajn otkrili njegovu ulogu u zaveri, Nikson je podneo ostavku 9. avgusta 1974. godine. Kako piše History, afera Votergejt je zauvek promenila američku politiku, navodeći mnoge Amerikance da preispituju postupke lidera i da se kritički odnose prema predsednicima.

U avgustu je Nikson održao govor u kome je rekao da on i osoblje Bele kuće nisu bili umešani u provalu. Većina glasača mu je verovala, a u novembru te godine je ponovo izabran za predsednika.

Profimedia

Nikson i njegovi saradnici su imali plan da nalože CIA da ometa istragu FBI. To je bio ozbiljniji zločin nego upad u prostorije izbornog komiteta Demokratske stranke, što je predstavljalo zloupotrebu predsedničkih ovlašćenja i namerno opstruisanje pravosuđa.

U međuvremenu, nekoliko osoba koje su učesvovale u aferi Votegejt je optuženo. Posle pritiska Niksonovih saradnika, njih petoro je priznalo krivicu da bi izbegli suđenje, a ostala dvojica su osuđena u januaru 1973. godine.

U to vreme, grupa ljudi, koja je uključivala novinare Vašington Posta Boba Vudvoda i Karla Bernštajna, sudiju Džona Siricu i članove istražnog komiteta Senata, počela je da sumnja da iza svega stoji dublja priča.

Novinari Vašington Posta nisu odustajali ni posle Niksonove ubedljive pobede nad demokratom Džoržom Mekgavernom na izborima u novembru 1972. godine, kada je Bela kuća još snažnije osuđivala izveštavanje Vašington posta kao pristrasno i netačno.

Anonimni uzbunjivač "Duboko grlo" obezbedio je ključne informacije Vudvordu i Bernštajnu, a kasnije se ispostavilo da je to nekadašnji drugi čovek FBI Mark Felt. Oni su se sa njim nalazili na podzemnom parkingu zgrade u Arlingtonu. Felt im je pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja, sabotiranja, špijuniranja i zastrašivanja demokrata vođene iz Niksonovog kabineta.

Profimedia

Takođe, određeni broj Niksonovih saradnika, uključujući savetnika u Beloj kući Džona Dina, svedočili su pred porotom. Oni su naveli da je Nikson tajno snimao svaki razgovor koji je vodio u Ovalnom kabinetu i da tužioci mogu da sakupe dokaze ukoliko bi došli do tih snimaka.

Niksonovi advokati su isticali da je predsednikova ekskluzivna privilegija da zadrži snimke za sebe, ali sudija Sirica, odbor Senata i specijalni tužilac su bili odlučni da ih dobiju. Kada je tužilac odbio da prestane da zahteva snimke, Nikson je naredio da on bude otpušen, zbog čega je nekoliko zvaničnika Ministarstva pravde dalo ostavke iz protesta. U međuvremenu, Nikson je pristao da preda određene snimke, ali ne sve.

U julu je Vrhovni sud sad naredio Niksonu da preda snimke. Dok je Nikson odugovlačio, Odbor za pravosuđe Predstavničkog doma glasao je za njegov opoziv.

Profimedia

Konačno, 5. avgusta Nikson je predao snimke, koji su pružili jasne dokaze o njegovoj umešanosi u aferi Votergejt. Pošto je bilo izvesno da će njegovo opoziv biti izglasan u Kongresu, Nikson je podneo ostavku 8. avgusta.

Šest nedelja kasnije, nako što je zamenik predsednika Džerald Ford stupio na čelo SAD, pomilovao je Niksona, ali neki od njegovih saradnika su ipak osuđeni za veoma ozbiljne zločine i poslati su u ferderalni zatvor. Nikson nikada nije priznbao da je kršio zakon, mada je rekao da je imao pogrešne procene. 

Hedl: Jedan od ključnih momenata za istraživačko novinarstvo 

Novinar Drago Hedl rekao je za Euronews Srbija da je afera Votergejt jedan od ključnih momenata za istraživačko novinarstvo, ne samo u SAD nego i u svetu.

"Dakle, činjenica da su dvojica novinara Bob Vudvod i Karl Bernštajn, kasnije dobitnici Pulicerove nagrade, uspeli da smene sa pozicije najmoćniju osobu na svetu, Niksona koji je morao podneti ostavku, imala je presudan uticaj da novinari shvate kolika je moć u njihovim rukama", rekao je on. 

Pola veka afere Votergejt se obeležava dok se bivšem predsedniku SAD Donaldu Tramu sudi zbog upada demonstranata u zgradu Kapitola. Hedl ističe da se ti događaji mogu porediti, ali da su ipak drugačiji, budući da Tramp više nije predsednik SAD.