Igre 
Ogromni ulozi pred izbore u Meksiku: Najnasilnija kampanja u istoriji, ubijen 91 kandidat
Komentari05/06/2021
-18:46
Izbori u Meksiku održaće se sutra, a sa više od 21.000 pozicija koje bi trebalo da budu popunjene, ulozi su ogromni. Sa jedne strane, registrovano je najviše glasača u istoriji, a sa druge, izbori su obeleženi su brojnim ubistvima kandidata. Na kocki je čak i politička budućnost meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora.
Na izborima će se odlučivati o svih 500 poslanika u donjem domu meksičkog Kongresa, kao i o guvernerima država. Osim toga, u igri je i na hiljade državnih i lokalnih zvaničnika i gradonačelnika.
Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador ne učestvuje na ovim izborima jer se o njegovom mestu i ne odlučuje, ali glasanje će u velikoj meri biti ocena njegovog dosadašnjeg rada.
Levičarski veteran Lopez Obrador je ubedljivo pobedio 2018. godine na predsedničkim izborima, uz obećanja velikih reformi. Ali da bi ispunio svoj ambiciozni plan nazvan "Četvrta transformacija", mora da zadrži većinu u parlamentu.
Najviše glasača do sada
Meksiko se sastoji od 32 države, a glasaće se i na lokalnom, i na saveznom nivou. Za glasanje se registrovalo čak 95 miliona Meksikanaca, što je više nego ikada. U 2018. godini, prijavilo se 89 miliona glasača.
Biračka mesta u nedelju biće otvorena od 8 do 18 sati. Prvi rezultati očekuju se u ponedeljak, ali konačni neće biti zvanično potvrđeni do 23. avgusta.
Povezane vesti
Morena, stranka koju je 2014. godine osnovao aktuelni meksički predsednik Lopez Obrador, nada se da će održati većinu u Kongresu. Ipak, ostaje nejasno da li će uspeti da obezbedi većinu u donjem domu Kongresa, ili će morati da se osloni na podršku svojih saveznika iz stranke Zelenih i Laburističke stranke.
Predsednik u centru pažnje
Morena trenutnu većinu u oba doma Kongresa drži zahvaljujući agendi svog populističkog osnivača i obećanjima da će iskoreniti korupciju i ublažiti siromaštvo, istovremeno težeći socijalnoj pravdi i jednakosti.
U idealnoj zamisli Lopeza Obradora, njegova stranka bi obezbedila više od dve trećine mesta u donjem domu - takva vrsta većine bi mu omogućila da progura ustavne reforme.
profimedia
Od kako je došao na vlast, Lopez Obrador je ojačao svoju moć. Povećao je vladinu kontrolu nad električnim snabdevanjem i smanjio ovlašćenja nekih nezavisnih institucija. Takođe, produžio je i mandat sudiji Vrhovnog suda za još dve godine.
Njegovi kritičari upozorili su da bi mogao da pokuša da promeni ustav Meksika kako bi se kandidovao na budućim izborima, jer trenutni zakon ograničava meksičke predsednike na jedan šestogodišnji mandat. Lopez Obrador negirao je tu optužbu, rekavši da će se povući nakon isteka mandata.
Šta kaže opozicija?
U međuvremenu, opozicija će nastojati da iskoristi nezadovoljstvo birača ekonomskim stanjem u državi i načinom na koji vlada rešava probleme izazvane pandemijom koronavirusa.
Tri najveće političke stranke - Nacionalna akciona stranka, Institucionalna revolucionarna partija i Partija demokratske revolucije, udružile su snage u stvaranju koalicije za koju kažu da će biti protivteža Lopezu Obradoru i njegovoj Moreni.
Povezane vesti
Na konferenciji za novinare prošlog meseca, lideri tri stranke tvrdili su da trenutna administracija upravlja ekonomijom, bezbednošću, zdravstvom.
Istakli su i da vlast ide ka tome da "diskvalifikuje autonomna tela Meksika".
Narko-bande u borbi za vlast
Osim što su ovo izbori na kojima učestvuje najviše birača do sada, vrlo je moguće i da su najnasilniji u istoriji ove zemlje.
Nedavno je u Meksiku ubijena Alma Baragan, član Građanskog pokreta i kandidat za gradonačelnika Moroloeona, grada u državi Gvanahuto. Ovim je broj ubijenih kandidata porastao na 34, a narko-karteli ubistvima pokušavaju da održe kontrolu nad zemljom, smatraju stručnjaci.
Tanjug/AP Photo/Armando Solis
Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da je ubistvo bez sumnje delo organizovanih kriminalnih bandi.
"Ovo su najnasilniji izbori u meksičkoj istoriji, a u Građanskom pokretu nećemo da se ponašamo kao da je to normalno", rekli su iz njene partije.
Samo dan pre nego što je Alma Baragan ubijena, stradao je i šef policije meksičke države Sinaloa, Hoel Ernesto Soto.
"El Čapo" ubija i iz zatvora
Policija sumnja da je njegovo ubistvo naručio Hoakin Guzman, narko bos poznat pod nadimkom "El Čapo", koji je trenutno u zatvoru u SAD.
Glavni razlog za ove sumnje, jeste to što se ubistvo Sota desilo nekoliko meseci nakon što je predvodio akciju hapšenja plaćenih ubica narko-kartela na čijem se čelu nalazi upravo Guzman, preneo je meksički list Informador.
Ovi događaji pokrenuli su, po ko zna koji put, priču o tome kako narko-bande pokušavaju da smeste u gradske skupštine one kandidate koji im odgovaraju, kako bi bez straha od policije mogle da iznuđuju novac od lokalnih preduzeća i da uzimaju iz državnih budžeta.
Ubijen 91 kandidat od prošle godine
Kada se stvari stave u malo širu perspektivu, dobija se prava slika o tome koliko je zapravo opasan život u Meksiku u poslednje vreme.
Informador navodi i da je u ovoj zemlji prošle godine ubijeno 34.600 ljudi - što čini brojku od gotovo 95 ubistava dnevno, ali je zabeleženo i 604 miliona krađa.
Nakon ubistva Renea Tovara, kandidata u Verakruzu, konsultantska kuća Etelekt je izvestila da je od početka izborne kampanja prošle godine ubijen 91 kandidat.
Komentari (0)