Havana sindrom - ne postoji? Šta su pokazali rezultati istrage CIA o misterioznoj bolesti i zašto se ona nastavlja

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/01/2022

10:43

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Nakon istrage američke CIA, zaključeno je da iza misterioznog Havana sindroma ne stoje Rusija ili Kina, kao i da se simptomi ne mogu pripisati bolesti izazvanoj mikrotalasima. Većina od 1.000 prijavljenih slučajeva može se objasniti uzrocima okoline, nedijagnostikovanim zdravstvenim stanjima ili stresom, a ne kontinuiranom globalnom kampanjom strane sile, rekli su zvaničnici CIA.

Misteriozna bolest pod nazivom Havana sindrom pojavila se 2016. godine kod jednog zvaničnika na Kubi, a zatim isključivo među diplomatama SAD i službenicima CIA širom sveta - u Indiji, Kini, Vijetnamu, Srbiji, Austriji, Gruziji, itd. Simptomi koje su "oboleli" primećivali uključuju glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, anksioznost, kognitivne poteškoće i gubitak pamćenja.

Međutim, priča se ne završava ovde, jer brojni istraživački novinari sad optužuju najveće svetske medije da su širili priču o umešanosti stranih zemalja u Havana sindrom, iako za to nije bilo nikakvih dokaza.

"CIA je priznala da američke špijune/diplomate ne napadaju strani protivnici. 'Havanski sindrom' je masovna histerija", napisao je poznati istraživački novinar Bendžamin Norton, dodajući da su mediji "koji šire ovu lažnu teoriju zavere" Njujork tajms, CNN, Foks, Gardijan i drugi.

Profesor sociologije koji je specijalizovan za masovnu histeriju i teorije zavere, dr Robert Bartolomju, smatra da je Stejt department "odmah požurio da objasni slučaj koristeći najegzotičnija i nategnuta objašnjenja".

"Ovo je slučaj lošeg novinarstva, loše vlade i loše nauke, i primer mešanja politike sa naukom", rekao je Bartolomju, koji je sa još jednim kolegom autor knjige o Havana sindromu.

Bez obzira na objavu CIA, neki veliki mediji i dalje ne smatraju da je priča sa Havana sindromom završena. Tako, na primer, Vašington post piše da je u pitanju samo "privremeni nalaz" i da bi svakako trebalo nastaviti sa istraživanjem, a britanski Ekonomist prenosi kako je možda u pitanju bilo "sredstvo za prikupljanje obaveštajnih podataka", dok su simptomi koje su obaveštajci osetili samo nuspojava.

Istraga se nastavlja

Nakon izveštaja CIA u kome stoji da iza Havana sindroma ne stoje strane sile, saopšteno je ipak da će se nastaviti istraga u vezi sa više od 20 još neobjašnjenih slučajeva, i to u Beču, Parizu, Ženevi i Havani.

Pored tih slučajeva, još jedan značajan broj ostaje neobjašnjen, citirao je "Njujork tajms" analizu jednog zvaničnika CIA.

Takođe, i američki državni sekretar Entoni Blinken najavio je da će Vlada SAD nastaviti da istražuje Havana sindrom.

"Radili smo prekovremeno kako bismo pokušali da shvatimo šta se desilo, ko bi mogao da bude odgovoran i da u isto vreme učinimo sve što možemo kako bismo brinuli o našim kolegama koji su pogođeni i zaštitili ljude", rekao je Blinken na konferenciji za novinare.

"Nećemo ostaviti kamen na kamenu da bismo došli do uzroka", dodao je Blinken.

Šta je Havana sindrom?

I dalje pod velom misterije, ova bolest je nazvana po mestu u kom je zabeležen pri slučaj - Havana, Kuba. Pre pet godina prve simptome osetili su članovi američke ambasade u tom gradu.

Neki od simptoma su dugotrajne glavobolje praćene "senzornim pojavama", poput zvuka, pritiska ili toplote. Uz to prisutna je i vrtoglavica i mučnina praćena bolovima u glavi ili vratu.

Žrtva bi, kako se prenosi u brojnim izveštajima, iznenada začula čudan zvuk koji bi trajao u rasponu od 20 sekundi do 30 minuta. Često je sve počelo sa zvukom koji su ljudi opisivali kao "zujanje" i, "brušenje metala", prenosi BBC. Oni koji nisu čuli zvuk osećali su određenu toplotu i pritisak, a neki su se mesecima mučili sa vrtoglavicom i umorom.

Prema podacima Stejt departmenta, u tom prvom naletu pogođeno je bilo više od 20 članova osoblja. Iako su SAD i Kuba 2015. godine obnovile diplomatske odnose, slučajevi su primorali Vašington u kom je u to vreme sedeo predsednik Donald Tramp da povuče gotovo polovinu osoblja.

Pet godina kasnije, slučajeva je nekoliko stotina. Iako preciznih podataka nema, u nekim izveštajima se sugeriše da je njih više od 200, a nakon Havane je najveći broj zabeležen u Beču.