Igre 
"Hotel iz pakla" u Melburnu: Migrant iz Irana otkrio torturu kroz koju prolazi i uslove u kojima je bio smešten Đoković
Komentari20/01/2022
-22:25
Novak Đoković pritvoren je na Badnje veče u hotelu Park u Melburnu, gde je pet dana čekao odluku da li može da uđe u Australiju nakon što mu je povučena viza. Tada smo saznali za loše uslove u "hotelu iz pakla", kako ga strani mediji nazivaju. Istog dana, jedan drugi stanovnik tog hotela, izbeglica iz Irana Mehdi Ali napunio je 24 godine. Bio je to deveti rođendan koji je proslavio u zatočeništvu, jer od 15. godine živi u različitim centrima za izbeglice u Australiji, a poslednjih nekoliko meseci u hotelu Park, kao i tridesetak drugih izbeglica.
U intervjuu za Euronews veče Mehdi Ali govorio je o svom životu u četiri zida, o užasima koje je doživeo u ozloglašenom centru za izbeglice na ostrvu Nauru i tome da li se nešto promenilo nakon što je situacija sa Đokovićem bacila svetlo na njegov slučaj.
"Istina, činjenica da je Đoković bio u ovoj zgradi privukla je mnogo pažnje. Mediji su posle govorili o nama. Neki lokalni i međunarodni mediji su me pitali da li će Đoković govoriti o vama. Odgovorio sam: Samim tim što je bio ovde bacio je svetlo na uslove u kojima živimo. I dalje sam optimističan po pitanju toga da će gospodin Đoković govoriti o nama. Žao mi je što nije mogao da brani svoju titulu i izgubio je", kaže Ali.
Dodje da se, međutim, nije mnogo toga promenilo otkako je Đoković bio u hotelu. U pokušaju da objasni svoj status, kaže da su ga dve države, uključujući i Ujedinjene nacije, prihvatile kao izbeglicu.
"Još me nisu pustili da odem. Kažu da sam nelegalni imigrant. Nelegalni imigrant, ne mogu da spojim te dve reči. Ali, hajde i da kažemo da sam nelegalan, da li mislite da je u redu kažnjavati me devet godina, otkad sam imao 15 pa do sada kada imam 24 godine, to je mnogo vremena. Devet godina, molim vas. Odslužio sam svoje. I drže me ovde bez objašnjenja i to rade samo zašto što mogu i niko ne može da ih zaustavi", rekao je Ali.
U Australiju je stigao kada je imao samo 15 godina, a kako je rekao, njegove tinejdžerske godine bile su "pune trauma i ludila".
"Svedočio sam užasima, užasnim stvarima. Čovek koji je zapalio sebe. Goreo je, urlao je. Nisam mogao da završim srednju školu. Zatvorili su me i morao sam da preživim u veoma teškim uslovima", rekao je Ali.
Povezane vesti
Dodaje kako mu nije pruženo odgovarajuće obrazovanje, kao i da nema odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.
"Ne mogu da se bavim sportom iako sam ranije igrao fudbal. Zbog pritvora i svega toga ne mogu više da igram. Izgubio sam svoju mladost. Moja mladost je protraćena u zatočeništvu", istakao je 24-godišnji Iranac.
Poslednji put je prošetao gradom ili parkom dok je još bio u Iranu, pre devet ili deset godina, govori Ali.
Kaže da nije bezbedno da se vrati u Iran jer je prihvaćen kao izbeglica, ali nije želeo da govori o razlozima zašto je otišao iz te zemlje, niti o svojoj porodici zbog, kako je naveo, njihove bezbednosti.
Zatočeništvo na zloglasnom ostrvu Nauru
Nakon što je otišao iz Irana, bio je zatočen u zloglasnom imigracionom centru na ostrvu Nauru, o kome kruže priče o torturama i strašnim uslovima. Ali ističe da je video razne tragične stvari.
"Ljudi su izvršavali samoubistva. Jedan čovek se spalio, drugi se zapalio, ali nije umro. Zapravo bilo je nekoliko slučajeva da su se ljudi spaljivali. Mnogo slučajeva samoubistava. Ljudi su se povređivali žiletom ili gutali lekove, pokušavali da se obese. Pamtim još jedno samoubistvo... mlad čovek, dve ili tri godine stariji od mene. Ubio se, bio mi je prijatelj. Ima slučajeva da ljude napada lokalno stanovništvo, ima slučajeva da ih maltretira australijsko osoblje u kampu, lokalna policija. Mnogo toga", rekao je Ali.
Za svoju trenutnu situaciju najviše krivi vlasti Australije. Smatra, i dalje, da u ovoj zemlji ima "divnih, ljubaznih ljudi", ali kaže da mu je sada jedino važno da bude slobodan čovek, da može da pređe ulicu ili da prošeta.
Povezane vesti
Dane provodi u sobi hotela, pokušavajući da čita ili piše, a nije mu dozvoljeno da napusti zgradu. Najviše što može jeste da se popne kod prijatelja na treći ili četvrti sprat, da priča sa njima, vežba sviranje gitare, i to je sve.
Uprkos tome, ovaj mladi Iranac i dalje veruje da će jednog dana biti slobodan čovek.
"Ako ne budem verovao, umreću", zaključuje Ali.
Povezane vesti
Kovačević: Tortura i kršenje ljudskih prava
O Alijevoj, ali i drugim sudbinama onih koji traže slobodu i normalan život govorio je pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević.
On je istakao da je svako pritvaranje dece i maloletnika nezakonito u 99 odsto slučajeva i predstavlja kršenje ljudskih prava.
Kako kaže, ne postoji okolnost koja može da opravda trajanje pritvora od devet godina.
"Verujem da su radnici za ljudska prava u Australiji ovo okarakterisali kao torturu. Teško da neko može da ostane ravodušan na ovaj slučaj, ali on nije jedini u svetu", rekao je Kovačević.
Euronews/Printscreen
Prema njegovim rečima, Ali nikada nije smeo kao dete da bude smešten na ostrvo Nauru.
"To je pakao na zemlji, crna tačka australijske migrantske politike. Ne postoji nijedno pravno opravdanje da migrant provede devet godina iza rešetaka, sama migracija po sebi nije krivično delo. Kada gledate ovog čoveka, ne morate da bude psiholog ili psihijatar, pa da u njegovim očima vidite da on nije dobro i da su posledice zatvaranja ostavile posledice", dodao je Kovačević.
Svuda u svetu postoje prakse pritvaranja ljudi, pa i u okruženju oko nas.
"U daleko gorim uslovima od ovog hotela je Mađarska više od četiri godine pritvarala ljude, koji su u kontejnerima boravili godinu ili dve. U Bugarskoj postoje ozloglašeni centri, svi znamo šta se dešava na grčikim ostrvima Lezbos i Kos. Setimo se Donalda Trampa koji je podizao zid sa Meksikom i u kavezu držao decu i roditelje", ocenio je Kovačević.
Komentari (0)