Ima li pomaka u odnosima Rusije, SAD i NATO? Posle aktivne diplomatske nedelje, Moskva ipak "nezadovoljna"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/01/2022

19:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Bezbednosni razgovori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država ove nedelje u Ženevi, Briselu i Beču pokazali su pomak u odnosima dve velike sile, ali bez konkretnih rezulatata. Sagovornici Euronews Srbija kažu da je Rusija tokom pregovora "pokazala čvrst stav" kao i koje su njene "crvene linije". S druge strane, dodaju i da se videlo da Rusija ipak o gorućim pitanjima želi da razgovara sa SAD i da se dokaže kao velika sila i da možda proširi dnevni red izvan ovoga što su bilateralni odnosi i problemi između Rusije i Ukrajine.

Iako je bila domaćin svih sastanaka i diplomatskom teatru ove nedelje, Evropa je prema rečima sagovornika Euronews Srbija i dalje nedovljno vidljiva. Dve sile teško će pravno obavezati kad je reč o Ukrajini, ali za sada postoji mogućnost da se do kraja Bajdenove administracije postigne još jedan važan sporazum o kontroli naoružanja.

Na pitanje da li su razgovori bili uvod u nešto više u nekom narednom periodu za Euronews Srbija, diplomata Srećko Đukić kaže:

"Posle bilateralnih razgovora u Ženevi između SAD i Rusije, pa u Briselu između Rusije i NATO i juče u Beču u okviru OEBS-a, usledili su opširni izveštaji učesnika tih razgovora i sa jedne i druge strane i mislim da imamo poprilično jasnu sliku gde se nalaze pregovori između Rusije i Zapada u celini kada je u pitanju evropska bezbednost i naročito kada je u pitanju bezbednost Rusije koja je pokrenula ove razgovore. Upravo jednim svojim crtanjem crvenih linija i slanjem papira Vašingtonu i Briselu u kojima je jasno označila da je veoma zabrinuta za svoju bezbednost s obzirom na stalna širenja NATO na istok i s obzirom na prijem novih članica i pomeranja vojne infrastrukture ka granicama Rusije", rekao je Đukić za Euronews Srbija.

Prema nejgovom mišljenju, ono što je rezultat tih pregovara je ono što su objektivni posmatrači i očekivali.

"To su bili pregovori, ruska strana je potvrdila jednu svoju jako čvrstu, tvrdu poziciju, koju nije spremna da je menja do sada. Dobila je u tim pregovorima ono što je očekivala - da su NATO i SAD spremene da naprave novi sporazum o likvidaciji, odnosno kojima se zabranjuje instaliranje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi i da se razmotri čitav kontekst bezbednosti - na primer vojni manevri, vežbe, kretanje vojnih strana sa obe strane linije razdvajanja", naveo je i dodao:

"Dakle, ima uopšte materijala za diplomatske razgovore, ali to u ovom momentu Moskvu ne zadovoljava i ona je ostala sa izjavom da će nakon svega napraviti detaljnu analizu svega što je bilo na ova tri mesta i do tog vremena treba da dobije predloge na svoje papire od SAD i NATO".

Kaže i da niko ne očekuje da će NATO da zatvori vrata za nove članice, on to zaista i, kako dodaje, nije spreman.

"Njegova statutarna obaveza i nije podležna promeni, ali to ne znači da se ne može razgovarati i o bezbednosti Evrope. To je potrebno i evropske zemlje su za te razgovore. Treba iskoristiti svaku diplomatsku šansu, svaku mogućnost za razgovore, jer ako se razgovara sa pozicije ucenjivanja i sa pozicije - ja hoću, neću - onda to zaista može da vodi u jednu veoma nepredvidivu konfrontaciju na evropskom kontinentu", dodao je Đukić.

Opipavanje pulsa

Posle aktivne diplomatske nedelje oseća se umereni optimizam, jer je ostavljen prostor za nastavak konsultacija i pokazana je spremnost da se sporna pitanja rešavaju na sastancima, kaze Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije.

Euronews TV

"Više je bila ideja sa se opipa puls da se vidi koje teme ostaju definitivno izvan mogućnosti potencijalnog dogovora, ima i takvih tema, a koje su one gde bi eventualno bilo mogućnosti da se u ovakvim ili nekim drugačijim formatima u doglednoj budućnosti ostvari neki pomak. Samo održavanje sastanka nije ničija pobeda niti poraz. Pobeda ili poraz će nastupiti onog trenutka kada vidimo koji su krajnji ishodi tih razgovora - da li će to dovesti do nekih preuzimanja konkretnih oabeveza s jedne ili s druge strane i kako će se onda u tom kontekstu akteri snaći", rekao je u emisiji Euronews veče Lišanin.

Crvene linije

Marko Dašić iz Centra za studije SAD na Fakultetu političkih nauka dodaje da se Rusija poslednjih meseci dokazuje kao velika sila i ravnopravan takmac sa Sjedinjenim Državama.

"Čini se da je Minks 2, koji se temeljio na dogovoru Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije polomio svoje zube u implementaciji. Dakle, malo toga je implementirano u prethodnih šest godina. Sada se već govori o Minsku 3 i o aktivnom učešću SAD i čini mi se da Rusija to priželjkuje. Dakle, Rusija želi da o Ukrajini, a šire i o širenju NATO, po mom mišljenju, ona želi da razgovara sa SAD, da se dokaže kao velika sila i da možda proširi dnevni red izvan ovoga što su bilateralni odnosi i problemi između Rusije i Ukrajine", naveo je Dašić.

Dok je Ukrajina bila i ostala crvena linija za Rusiju, otpor njenom članstvu u NATO raste i unutar Sjedinjenih Država.

"Oni shvataju da bi time uvezi jednu krizu koja mnogo više znači njihovom velikom takmacu za koju Rusija, kako se to nekad kaže, spremna da krvari, a SAD nešto manje. Odbrambeni savezi funkcionišu, ili bi bar u teoriji trebalo da funkcionišu na način da svaka nova članica doprinosi bezbednosti celokupnog saveza i svake druge pojedinačne članice", rekao je Lišanin, pa dodao:

"Ako primate u članstvo jednu državu koja ni na koji način ne doprinosi vašoj nacionalnoj bezbednosti kao ni saveza u celini, a može da uveze krizu koja bi do te mere paralisala verovatno i funkcionisanje samog NATO, da bi to otvorilo i mnoga druga pitanja njegovog funkcionisanja. Onda se postavlja vrlo logično pitanje zašto bi neko na taj način sebi pucao u noge".