Da li je vreme za Jaltu 2: Uzavrela atmosfera između Rusije i Zapada, pred diplomatama težak zadatak da reše krizu
Komentari23/12/2021
-21:04
Kremlj je prošle nedelje uručio formalni dokument Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u o bezbednosnoj arhitekturi Evrope. U nacrtu predloga o kojem želi da pregovara, Rusija očekuje da NATO odustane od planiranih vojnih aktivnosti u istočnoj Evropi i u Ukrajini. Evropske zemlje uvek su bile isključene iz velikih pregovora o budućnosti Starog kontitenta, a najnoviji događaji samo potvrđuju da su SAD te koje diktiraju tempo odnosa sa Moskvom. Aktuelna razmišljanja o budućem uređenju Evrope iznuđena su zaoštravanjem situacije u Ukrajini.
Neposredno pre kraja Drugog svetskog rata, na Jalti su se sastale vođe pobedničkih sila. Dogovorili su podelu sveta i novi svetski mirovni poredak. Aktuelno pitanje ovih dana je da li je u trenutnim okolnostima moguć dogovor između Rusije i Amerike i da li je vreme za neku novu Jaltu 2?
"Nije da Rusija nije svesna i ne želi dijalog sa Evropom, možda je ovo jedan od načina da se isprovocira taj dijalog s Evropom, da se ona natera na neki način indirektno da se uključi i traži svoje mesto. Kao što smo čuli poslednjih dana, evropski lideri ističu da ne može biti dogovora bez njih. Prema tome, može se očekivati da će se oni uključiti mnogo aktivnije o budućnosti ili arhitekturi Evrope", kaže za Euronews Srbija Svetozar Rajak, profesor međunarodne istorije na Londonskoj školi ekonomije.
Dušan Proroković iz instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da, ako Rusija želi sagovornika s kojim će definisati nova pravila i igre u istočnoevropskom pojasu i rešavati ova otvorena pitanja koja se najpre tiču Ukrajine, da je ta adresa Vašington.
"Teško će tu Evropska unija biti prihvaćena kao ravnopravan partner i od SAD i od strane Rusije. Pre ili kasnije, ono što se dogovori po toj američko-ruskoj vertikali, evropske zemlje će moći uz manje ili više gunđanja da pristanu, moći će eventualno da ulože neki amandman i to je to", smatra Proroković.
Koliko je realno da dođe do dogovora?
Istorija je pokazala da je do pregovora između Rusije i Amerike uvek dolazilo u trenutku u periodu relativno dobrih odnosa, što nije trenutno slučaj, pa je teško očekivati da će doći do velike nagodbe.
"Rusija je vrlo jasno rekla šta su to crvene linije kad je reč o zemljama članicama Istočnog partnerstva. Koliko Bajden može da im izađe u susret, mislim vrlo malo, zato što bi to u Vašingtonu bilo shvaćeno kao njegov politički poraz. Ukoliko bi dao garancije da nema daljeg širenja NATO, to bi se itekako odrazilo na njegov slab rejting. Ovo nije Jalta 2, mada u nekoj perspektivi može biti sagledano kao priprema za Jaltu 2", kaže Proroković.
Ukoliko ipak dođe do direktnih razgovora Moskve i Vašingtona, Balkan će biti sporedna tačka, kaže profesor Rajak.
"I to je nešto zbog čega bi trebalo da se plašimo, jer kao sporedna tačka, vrlo lako može da dođe do problema, koji će se rešavati onako kako sigurno nama ne odgovara i u tom kontekstu ja vidim ulogu Balkana. Nije Balkan u ovom trenutku centralna tema, ali može da posluži za potpirivanje ili zaoštravanje odnosa u Evropi pre Ukrajine gde odmah može doći do velikog sukoba. Sukob na Balkanu može da posluži za raspirivanje atmosfere, za dodatno plašenje Evrope baukom Rusije i to je ono što nas najviše treba da brine", uakzuje Rajak.
Prema poslednjim informacijama ruskog šefa diplomatije, Rusija i SAD održaće prvu rundu razgovora o bezbednosnim garancijama u januaru sledeće godine. Pored neširenja NATO-a na istok, u nacrtu sporazuma nalaze se i odredbe o ograničenju oružja za masovno uništenje i uzajamnog nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa.
Zašto Rusija baš sada insistira na zahtevima?
Povodom poređenja sa Jaltom, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović je rekao za Euronews Srbija da je situacija sada radikalno drugačija, jer je tada Sovjetski Savez bio u ogromnom usponu i bio je na strani pobednika u Drugom svetskom ratu.
Ističe da se posle 1989. godine situacija menja, a devedesetih godina je Rusija pokušavala saradnju sa Zapadom, ali se povlačila i bila je prisiljena da napusti određene pozicije. Kako dodaje, dolazak Putina na vlast 2000. godine je početak neke obnove, ali je ruska moć danas daleko manja nego što je bila od 1945. do 1989. godine.
Vladmir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu je rekao da su zahtevi koje je Rusija postavila zapravo oni koji su odavno na stolu. Kao razlog što Rusija na njima nije insistirala ranije, na primer kada se rešavala ukrajinska kriza ili dok je Tramp bio na vlasti, Trapara vidi to što je Rusija uočila izvesne slabosti kod SAD i što je procenila da je sad trenutak da izvrši pritisak.
On kaže da je američko društvo pokazalo ekstremne podele tokom izbora, ali i da je i transatlanska zajednica ranjena. "Putin je u nekom trenutku procenio da je sad najbolje da pokaže moć", rekao je Trapara za Euronews Srbija.
Dejan Jović dodaje da je Rusija primetila da postoje velike razlike u samoj EU, koju ona inače ignoriše kao spoljnopolitičkog partnera i radije razgovara sa Berlinom, Parizom i Rimom nego sa Briselom. "Sigurno je da Rusija vidi svoju šansu pre svega u razlikama između rubnih zemalja i centralnih zemalja EU", rekao je Jović.
"Rusija traži status i uvažavanje"
Međutim, istakao je i porast ugleda i moći Kine, dodadjući da, koliko god Rusija pozdravljala neki izbalansiraniji svet, toliko se i plaši "da u novoj konstelaciji odnosa u svetu ne ispadne kao drugorazredna sila". Kako kaže, to je sigurno podstaklo Rusiju da preduzme sada nešto "dok još uvek može".
Rekao je i da je u prethodnom periodu bilo značajnih susreta, da je Putin bio u Indiji, da je razgovarao sa kineskim predsednikom, ali i da su najavljeni razgovori sa predsednicima Turske i Brazila. "Razvija se jedna šira akcija kako bi se uspostavila struktura koja bi parirala američkoj i zapadnoj moći. U tom kontekstu vidim ove zahteve Rusije", naveo je.
Napominje da Rusija pre svega traži status i uvažavanje i da je i sam početak razgovora o tim pitanjima već uspeh za Rusiju. "Jedino područje gde je Rusija zapravo globalna velesila, to je nuklearno oružje. U ostalim pitanjima pojavljuju se i drugi partneri", rekao je.
Trapara kaže da se slična dinamika več odigravala na proleće kada je Rusija takođe gomilala trupe na ukrajinskoj granici. Podseća da su Amerikanci tada odgovorili tako što su organizovali samit Bajdena i Putina i da su tamo postignuti odrđeni rezultati.
Rekao je da je Bajden tada Rusiju nazvao velikom silom, što nije učinio nijedan američki predsednik još od Hladnog rata.
"Drugo, Rusija i SAD su na tom samitu potpisale deklaraciju o strateškoj stabilnosti i saglasili su se da nikada ne sme da se vodi nuklearni sukob. Osnovane su radne grupe za određen oblasti, kao što je sajberbezbednsot i generalno taj samit je odisao novim duhom moguće saradnje, gde su oni rekli: Mi smo u konfrontaciji, ali hajde da uvedemo neka pravila u toj konfrontaciji. Sada Rusija hoće da ode korak dalje i da ostvari još nešto", napomenuo je.
Jakšić: Diplomatija mora da reši krizu
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da je u trenutnim okolnostima moguć dogovor između Rusije i SAD i da diplomatija mora na neki način da reši ovu krizu, jer bi ona u suprotnom vodila oružanom konfliktu koji ni jedna, ni druga strana ne želi.
"Pokazuje se da je posle sedam godina trajanja ukrajinska kriza u fokusu novog ozbiljnog zaoštravanja na relaciji Vašington - Moskva. Rusi su prvi ponudili set svojih uslova za neku vrstu političkog i diplomatskog rešenja i ono neodoljivo podseća na ono što je Kremlj govorio pre šest godina. Tada su zvaničnici u Moskvi jako hvalili Jaltu, konferenciju velike trojke 1945. i uzimali je kao model za rešavanje i tada svih problema koji su izbili posle krize u Ukrajini. Od Jalte 2 se tada očekivalo da Vašington garantuje, da prizna svere ruskog uticaja i specijalna prava ne samo u Ukrajini, nego na čitavom postsovjetskom prostoru", objašnjava Jakšić
On napominje da su ti zahtevi, gotovo isto i formulisani, danas dolaze iz Moskve, a to je da NATO obustavi sve vojne aktivnosti na istoku Evrope i u Centralnoj Aziji.
Komentari (0)