Koalicija na staklenim nogama: Dovoljan je jedan glas da Netanjahu ostane na vlasti

Izraelske opozicione stranke postigle su sporazum o formiranju nove vlade koja će okončati dvanaestogodišnji mandat premijera Benjamina Netanjahua. Predložena koalicija bi se sastojala od partija sa svih strana političkog centra, pa se postavlja pitanje može li takva vlada uopšte da opstane.

Lideri ekstremno desne Jamine i centrističke Ješ Atid, Naftali Benet i Jair Lapid, kao i predsedavajući stranke Ram (Ujedinjene Arapske liste) Mansur Abas, postigli su dogovor o takozvanoj "vladi jedinstva". Dogovor je postignut juče, i to 15 minuta pre ponoći, kada bi istekao rok za sastavljanje vlade. 

Prema sporazumu, Lapid i Benet će obavljati posao premijera u rotaciji. Benet će biti premijer u prve dve godine mandata vlade, a 2023. će na tu poziciju doći Lapid.

"Ova vlada će raditi za sve građane Izraela, one koji su glasali za nju i one koji nisu. Učiniće sve da ujedini izraelsko društvo", napisao je Lapid na tviteru sinoć.

Koalicija koja bi trebalo da formira vladu, sastoji se od širokog spektra političkih partija - od levičarskih Zelenih, do centrističkog Ješ Atida i desničarske Jamine. Podršku im daje i Ujedinjena arapska lista (Ram), koja će, kako stvari sada stoje, verovatno ostati van koalicije.

Najtanja koalicija u poslednjih trideset godina

Svim ovim partijama, čini se, cilj je isti - okupile su se kako bi svrgle Benjamina Netanjahua sa premijerskog mesta posle 12 godina. Mada je dogovor o koaliciji napravljen, pred njima je još uvek dugačak put do ostvarenja tog cilja.

"To je najtanja koalicija u poslednjih trideset godina koju je neka liberalna demokratija videla", istakao je za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta, politički analitičar iz organizacije Novi treći put.

O tome da je u pitanju "koalicija na staklenim nogama", svedoči i činjenica da ih za sada podržava tačno 61 od 120 članova izraelskog Kneseta, odnosno tamošnjeg parlamenta.

Jedna od sedam poslanica Benetove Jamine, Amihai Hikli, već rekla da će glasati protiv formiranja nove vlade, a Rašeta ističe i da postoji mogućnost da se bar još jedan ili dva člana Jamine usprotive.

Tanjug/AP/Debbie Hill

Upravo je Kneset mesto gde bi mogle da se razbiju u paramparčad sve nade o vladi Lapida i Beneta.

"Problem je što oni to moraju to da podnesu predsedniku skupštine, koji je iz Likuda, partije Benjamina Netanjahua. On će verovatno prvo da odabere poslednji dan za glasanje, znači dvanaesti, a i Netanjahu će sve uraditi da izvrši opstrukciju i ukrade još glasova", ističe Rašeta.

Dodaje da će Netanjahu verovatno pokušati da ubedi još nekoga iz Jamine da glasa u njegovu korist u Knesetu, ili će pokušati da u to ubedi Gideona Sara, lidera desničarske "Nove nade" koja je sa šest glasova podržala Lapida i Beneta.

Ujedinjene arapske liste kao tas na vagi

Dobra stvar za Lapida i Beneta jeste to što imaju podršku Sjedinjenih Američkih Država, oličenu u tome što su SAD nedavno odobrile prodaju oružja vrednog 735 miliona dolara Izraelu.

"Predsedniku SAD Džou Bajdenu bi nova izraelska administracija odgovarala. Nema više Trampa, pa ako ne bude ni Netanjahua, onda Izrael verovatno neće da ga 'sabotira' kada je u pitanju nuklearni sporazum", ističe Rašeta.

Ujedinjene arapske liste, odnosno Ram, pokazale su se kao tas na vagi koji je prevagnuo u korist Lapida i Beneta. Netanjahu je njima i Benetu ponudio neku vrstu trojne rotacije na mestu premijera ukoliko se odluče da ga ipak podrže, ali od toga, po svoj prilici, neće biti ništa.

Ram i Jamina na sledećim izborima neće imati gotovo nikakve šanse, smatra Rašeta, a nedavna situacija sa Hamasom je dodatno uticala na arapske državljane Izraela da stanu protiv Netanjahua, i ne bi im se svidele nove političke igre.

Nova vlada, stare navike

Trenutna vlada u kojoj je Benjamin Netanjahu premijer je, po svojoj prirodi, desničarski orijentisana. 

Ukoliko se ispuni cilj novoformirane koalicije, i stranke toliko različitih ideologija dobiju priliku da formiraju vladu, postavlja se pitanje da li bi i vlada mogla da promeni kurs u nekim pitanjima. Rašeta, međutim, ne smatra da će se mnogo toga promeniti formiranjem Lapid-Benet vlade.

"Neće tu biti nekih velikih promena, pre svega, pošto koalicija obuhvata i desničare i levičare. Svi koji uđu u politiku u Izraelu, moraju da se pomere malo više ka desno na političkom spektru. Setimo se Netanjahua, koji je, kada je prvi put postao ministar 1996, više bio okrenut liberalizaciji. Međutim, jednostavno je takva situacija u Izraelu, da je većina građana desničarski orijentisana", kaže Rašeta.

Tanjug/AP/Yonatan Sindel

Sam Benet je, u nekoliko navrata, pokušao da objasni svojim desno orijentisanim biračima da ne bi trebalo da brinu.

"Ova vlada će biti malo više desničarski orijentisana nego prethodna. Levica je napravila značajne ustupke dajući meni da prvi budem na mestu premijera, a mom prijatelju, Gideonu Saru, čvrstom desničaru, mesto ministra pravde", rekao je Benet u jednom od obraćanja biračima.

Benet mora da signalizira svojim glasačima da nije "levičarski izdajnik" koji će pustiti da Ram određuje smer u kom će se kretati politika Izraela, objašnjava Rašeta.

"Prema njihovom sadašnjem dogovoru, Benet će biti premijer do 2023. godine, a posle toga će biti Lapid. Tu ćemo već imati velike podele, tako da ne očekujem da će biti mnogo mesta za promene", zaključuje.