Igre 
Godinu dana Bajdenove Amerike: Povratak na međunarodnu scenu, kolaps u Avganistanu i duboke podele
Komentari03/01/2022
-13:08
Kada se u januaru prošle godine u Belu kuću uselio demokrata Džo Bajden, američki ugled u svetu nalazio se na rekordno niskom nivou. Vašington, potresen neredima koji su izbili na Kapitolu, suočio se sa neviđenim unutrašnjim podelama, ali i krizom svog položaja u svetu. Godinu dana kasnije, na isticanju prve godine mandata, Bajden, kako navode analitičari, može da bude i više nego zadovoljan onim što je postigao. Ipak, duboke podele u društvu i dalje ostaju, a navodi o njegovom narušenom zdravlju sve su učestaliji.
Sredinom januara 2021. godine održana je inauguracija na kojoj je Džo Bajden položio zakletvu i tako zvanično nasledio Donalda Trampa. Ceremoniju je obezbeđivalo oko 25.000 vojnika pošto je održana samo nekoliko nedelja nakon haosa koji je izbio na Kapitol Hilu.
Koliko je Amerika u tom trenutku bila podeljena govorila je činjenica da Tramp nije prisustvovao inauguraciji naslednika, postavši tako prvi predsednik koji je to propustio još od Endrua Džonsona 1869. godine.
Čim je stigao u Belu kuću Bajden je potpisao izvršnu naredbu kojom poziva sve stanovnike da nose maske kako bi se sprečilo širenje koronavirusa, ali i odluku o poništavanju izlaska SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma.
Šest meseci pošto je Bajden postao predsednik, američki globalni status se u velikoj meri oporavio, pokazalo je nedavno istraživanje. Posle godina Trampove politike "Amerika na prvom mestu", Bajden je uputio dijametralno suprotnu poruku da se "Amerika vratila".
Vraćanje na međunarodnu scenu
Proteklih godinu dana, kako je pisao "Glas Amerike", SAD su se vratile multilateralizmu i diplomatiji kao glavnim instrumentima spoljne politike. Vašington se ponovo učlanio u multilateralne organizacije i sporazume iz kojih se Tramp povukao.
Kako je za Euronews Srbija rekao Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put, Bajden je veoma uspešno započeo svoje predsedavanje - u prvih 100 dana su SAD ponovo pristupile Pariskom sporazumu, broj dece koja žive ispod granice siromaštva je prepolovljen, Kongres je usvojio "plan spasa" za borbu protiv posledica koronavirsa.
Povezane vesti
"Džo Bajden je imao turbulentnu prvu godinu, ali smatram da predsednik Amerike ima razloga da bude više nego zadovoljan postignutim u 2021. godini", rekao je on.
AP/Andrew Harnik
Bajden je, kako navodi Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, prvi predsednik za duži period koji se uglavnom u prvoj godini svog mandata ponašao onako kako je obećao u toku izborne kampanje pogotovo kada je spoljna politika u pitanju.
"Drugo je pitanje da li je ostvario i rezultate koje je očekivao, ipak je to tek prva godina. Uglavnom, sva ona pitanja koja je rekao da će da otvori on jeste otvorio i po tome se razlikuje i od Trampa koji je bio pod velikim unutrašnjim ograničenjima da sprovede svoje zamisli, ali i od Obame koji se vrlo brzo suočio sa tim da međunarodna situacija baš i ne pogoduje ostvarenju svih njegovih zamisli", naveo je Trapara.
Kolaps u Avganistanu
Sjedinjene Države su tokom 2021, kako je rekla sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki, povratile liderstvo u nekim od najvećih globalnih izazova. Među njima su pandemija kovida 19 i klimatske promene, a SAD su istovremeno obnavljale savezništva, rešavale trgovinske sporove sa evropskim zemljama i razvijale partnerstva u regionu Indopacifika, te kroz AUKUS, trilateralno bezbednosno partnerstvo koje uključuje SAD, Australiju i Britaniju. Takođe, Bajden je posetama Briselu i NATO samitu pokazao privrženost odbrani Evrope i očuvanju dobrih odnosa između SAD i EU.
Vladimir Trapara ističe da, osim što su se SAD vratile u Pariski klimatski sporazum, Vašington je ponovo započeo pregovore sa Iranom o vraćanju u nuklearni sporazum, ali je i već prvih meseci stupanja na dužnost Bajden započeo dijalog sa Rusijom. Takođe, održao je i svoje obećanje o održavanju Samita za demokratiju.
Ipak, svi drugi spoljnoplitički potezi na trenutak su ostali u senci onoga što se događalo u Avganistanu. Nakon što je objavljen konačni datum kada će se američke trupe povući iz te azijske zemlje, talibani su u rekordnom roku, posle 20 godina, uspeli da povrate kontrolu nad zemljom. Usledilo je haotično povlačenje iz Avganistana i napad na aerodromu u Kabulu.
"Potpuno povlačenje američkih snaga iz Avganistana i dalje predstavlja jednu u najmanju ruku rizičnu odluku čije ćemo potpune posledice moći da sagledamo tek za par godina. Međutim ukoliko ste se kao lider SAD već čvrsto opredelili za tu odluku, brzo 'skidanje flastera sa rane' predstavlja optimalnu strategiju za vas", naveo je Rašeta.
Tanjug/AP Photo/Shekib Rahmani, File
Povezane vesti
Kako je on rekao, katastrofalno povlačenje iz Avganistana i kriza na kabulskom aerodromu doveli su do toga da Bajdenov rejting u par navrata bude ispod veoma kritičnih 40 odsto.
"Ako na to dodamo inflaciju i talas nestašice goriva, izgledalo je da će Bajden i demokrate sa gotovo rekordno niskom podrškom ući u midterms trku. Međutim, Avganistan je kao tema polako izčezao iz javnog diskursa, ekonomija je nastavila da se oporavlja, a Bajden je ostvario veliku pobedu kada je novi zakon o infrastrukturi, verovatno najvažniji komad američke legislative u poslednjih 40 godina, usvojen na sednici Senata", istakao je Rašeta.
Ipak, Trapara kaže da je problem Avganstana Bajden nasledio. Zbog toga, na pitanje da li bi haotično povlačenje bila mrlja u njegovoj karijeri, on odgovara da se to može posmatrati kao "mrlja na američkoj spoljnoj politici".
Povezane vesti
"Još je Obama imao ideju najpre da dobije rat u Avganistanu pa onda da se povuče, to mu nije pošlo za rukom. Tramp je hteo da se povuče, to nije mogao, ali je preduzeo neke korake u tom pravcu i onda je ostalo Bajdenu da to završi tako da praktično on je i na tom planu održao obećanje da će da povuče Ameriku iz večnih ratova", naveo je Trapara.
Diplomatija u 2022.
Bajden je, inače, u prethodnih godinu dana često dospevao na naslovne strane i to zbog niza gafova koje je napravio. U proteklih nekoliko nedelja u više navrata se govorilo o njegovom zdravstvenom stanju, a u novembru je Bajden na kratko preneo svoja predsednička ovlašćenja na potpredsednicu Kamalu Haris dok je bio pod anestezijom za vreme rutinske kolonoskopije, što je značilo da je Haris postala prva žena u američkoj istoriji sa predsedničkim ovlašćenjem.
Taj prenos ovlašćenja trajao je sat i 25 minuta.
Na pitanje šta se od Bajdena može očekivati tokom 2022. godine, Trapara kaže da će on nastaviti kursem kojim je krenuo.
"Po njemu bi trebalo da se zaleče te rane dubokih podela koje smo videli prošle godine sa onim pokretom "Black Lives Matter", upadom u Kapitol, dakle to treba zalečiti, onda treba obnoviti jedinstvo evroatlantske zajednice i učvrstiti američku sferu uticaja", navodi on.
profimedia
Što se tiče međunarodne scene, očekuje, kako kaže, sporazumevanje sa Rusijom.
"Ne neko izmirenje, ali više uvođenje njihove konfrontacije u neka jasna pravila kako ta konfrontacija ne bi eskalirala do oružanog sukoba i u tom kontekstu treba posmatrati i trenutnu krizu oko Ukrajine, mislim da će ona biti razrešena zajedničkim američkim i ruskim naporom, bez obzira na ovu retoriku i pretnje koje vidimo sa obe strane i da će se Amerika sve više fokusirati na Kinu kao svog glavnog rivala. Što se nekih drugih stvari tiče očekujem dalje povlačenje Amerike sa Bliskog istoka, nastojanje da se Iran vrati u nuklearni sporazum i bavljenje nekim globalnim alternativnim problemima će biti izraženo, to nije samo pandemija, već i klimatske promene", naveo je Trapara.
Komentari (0)