Igre 
Amerika u očima sveta godinu dana posle Trampa: O izdaji, uspesima i promašajima Bajdenove spoljne politike
Komentari26/12/2021
-09:27
Predsednik SAD Džo Bajden stupio je na dužnost u trenutku kada je američki ugled u svetu pao na rekordno nisku tačku. Agencija Galup je u 60 zemalja i teritorija sprovela istraživanje o američkom liderstvu za vreme poslednje godine vlade predsednika Donalda Trampa, a u proseku je samo 22 odsto ispitanika imalo pozitivan stav o američkoj liderskoj ulozi.
Šest meseci pošto je Bajden postao predsednik, američki globalni status se u velikoj meri oporavio, navodi Glas Amerike. Kako je, naime, pokazala Galupova anketa sprovedena u avgustu u 46 zemalja i teritorija, u proseku je 49 posto ispitanika pozitivno ocenilo američko liderstvo
Bajden je postao predsednik u vreme kada su standardi bili znatno sniženi, kaže Tomas Švarc, istoričar američkih spoljnopolitičkih odnosa koji predaje na Univerzitetu Vanderbilt.
"Osim malog broja zemalja, pre svega Izraela i Saudijske Arabije, većina stranih lidera je do te mere imala negativan stav prema Donaldu Trampu da je već sama činjenica da neko nije Tramp odmah donosila prednost", ističe Švarc.
To što nije Tramp, Bajdenu je, međutim, moglo da pomogne samo do određene granice. Iako je nasledio rok za povlačenje iz Avganistana od svog prethodnika, Bajdenova katastrofalna realizacija tog povlačenja nanela je ozbiljnu štetu američkom kredibilitetu u inostranstvu, kao i reputaciji kompetentnosti na domaćem planu.
Povlačenje je bilo i izdaja zapadnih i drugih saveznika, među kojima su sve obrazovanije žene Avganistana koje će najviše patiti pod upravom Talibana, ističe Kenet Vajnstin iz Instituta Hadson.
"Zbog toga će američkim predsednicima biti teško da traže od naših saveznika da se žrtvuju zarad zajedničkih ciljeva u budućnosti", smatra on.
Povezane vesti
Vajnstin ukazuje i na situaciju na južnoj američkoj granici kao još jedan neuspeh sadašnje administracije. Kako se kriza razvijala, ističe Vajnstin, SAD su se vratile "razvodnjenim verzijama politike Trampove administracije koje su Bajden i potpredsednica Kamala Haris kritikovali kao nehumane dok su vodili predizbornu kampanju 2020.
"Amerika se vratila"
Posle godina Trampove politike "Amerika na prvom mestu", Bajden je uputio dijametralno suprotnu poruku da se Amerika vratila. SAD su se, naime, vratile multilateralizmu i diplomatiji kao glavnim instrumentima spoljne politike, ponovo učlanile u multilateralne organizacije, vratile sporazumima iz kojih se Tramp povukao, i donele veće angažovanje u rešavanju globalnih pitanja kao što su oporavak od pandemije i klimatske promene, navodi Glas Amerike.
"Ako je mera uspeha globalno angažovanje, a merna jedinica 2020, onda je prva godina predsednika Bajdena u Beloj kući apsolutno velika regeneracija", ističe Lesli Vindžamuri, direktorka programa Četam Hausa za SAD, Severnu i Južnu Ameriku.
Odgovarajući na pitanje Glasa Amerike, sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki navela je nekoliko dostignuća, ističući da su SAD povratile liderstvo u nekim od najvećih globalnih izazova.
Među njima su pandemija kovida 19 i klimatske promene, a SAD su istovremeno obnavljale savezništva, rešavale trgovinske sporove sa evropskim zemljama i razvijale partnerstva u regionu Indopacifika, kroz Quad (Kvadrilateralni bezbednosni dijalog) koji obuhvata SAD, Australiju, Indiju i Japan, te kroz AUKUS, trilateralno bezbednosno partnerstvo koje uključuje SAD, Australiju i Britaniju.
Tanjug/AP/Ross D. Franklin
AUKUS će obezbediti Australiji nuklearne podmornice i promovisati najsavremeniju saradnju tri zemlje u sajber i kvantnoj tehnologiji i razvoju veštačke inteligencije. "Taj sporazum bi mogao da promeni bezbednosnu dinamiku Indo-Pacifika ako budemo mogli da isporučimo podmornice na vreme, a rok je 2042. godina", kaže Kenet Vajnstin iz Instituta Hadson.
Pokretanje AUKUS-a iznenadilo je, međutim, Francusku, bliskog saveznika sve tri zemlje, i poništilo ugovor koji je Francuska prethodno sklopila sa Australijom o isporuci konvencionalnih podmornica u vrednosti od 66 milijarde dolara. Mnogi su to videli kao još jedan spoljnopolitički gaf i primer raskoraka između poruka i stvarne politike administracije.
Povezane vesti
Bajdenova administracija je pokazala vrlo malo poštovanja prema tradicionalnim saveznicima i svoju retoriku ne prati delima koja bi bila značajno različita ili bolja od izolacionizma koji je viđen za vreme Trampa, navodi Dalibor Rohač, stručnjak Instituta Amerikan Enterpajz. On ukazuje na nastavak zabrane putovanja za zemlje EU i politike tarifa mesecima nakon što je nova administracija preuzela dužnost, kao primer tog diskontinuiteta.
"Da li je predsednik u stanju da premosti jaz između retorike i dela je najvažnije pitanje sa kojim se danas suočava", kaže Rohač.
Kina i Rusija
Rešavanje strateške konkurencije sa Pekingom, što je bila ključna doktrina Trampove administracije, ostala je glavni okvir američko-kineskih odnosa i pod sadašnjom administracijom.
Povezane vesti
Bajden je imao virtuelni sastanak sa kineskim predsednikom Si Ðinpingom u novembru, kako bi razgovarali o trenutnim naporima da se "na odgovoran način pristupa" odnosu koji preti da se otme kontroli, između dva rivala koja se takmiče u oblastima trgovine, geopolitičkog uticaja, a u skorije vreme - i vojne moći.
Najveća sporna tačka u problematičnom odnosu SAD i Kine je pitanje Tajvana, ostrva sa demokratskom samoupravom koje Peking smatra svojom otcepljenom provincijom.
"SAD traže od Kine da ne pojačava pritisak na Tajvan. Kina traži od SAD da se ne igraju i da ne iskušavaju granice politike Jedna Kina", ukazuje Robert Dejli, direktor Kisindžer instituta za Kinu i SAD u okviru Vilson centra, opisujući ključno pitanje susreta Bajden-Si. On dodaje da su obe zemlje krive, i nijedna nije u poziciji da može da preispita i promeni svoju politiku.
Za to vreme, Rusija se ne drži po strani pa je tako poslednjih nedelja, predsednik Vladimir Putin mobilisao desetine hiljada vojnika duž ukrajinske granice. Kaže da želi da spreči NATO u širenju ka istoku - a to je bila i centralna tema virtuelnog samita Bajdena i Putina u decembru.
"Vidimo ponašanje Ruske Federacije koja želi da podseti SAD da je još tu, da ima svoje interese i da se ti interesi ne mogu ignorisati", primećuje Endrju Losen, stručnjak za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije.
Moskva je nedavno iznela zahteve o postizanju velikog novog bezbednosnog aranžmana sa Zapadom, uključujući garancije da se NATO ne samo neće dalje širiti ka istoku, nego će takođe obustaviti sve vojne aktivnosti u Ukrajini i drugde u Istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i Kavkazu. To takođe uključuje zabranu slanja američkih i ruskih vojnih brodova i aviona u područja sa kojih mogu da izvrše napad na teritoriju jedni drugih, navodi VOA.
Rusija želi da Vašington i Moskva "sednu i nacrtaju mapu sveta kao da je 1921. a ne 2021", kaže Maks Bergman, visoki saradnik Centra za američki progres.
Američka administracija kaže da će nastaviti da vodi razgovore na visokom nivou sa Moskvom i Pekingom, ne samo da bi izbegla konflikt, već da bi sarađivala na pitanjima od zajedničkog interesa, kao što su pandemija, klimatske promene i regionalna pitanja poput Irana.
Bajdenova strategija na dva koloseka - odvraćanja i diplomatskog angažmana do sada nije dovela do nekih velikih problema ili negativnih posledica", ocenjuje Lesli Vindžamuri iz Četam Hausa.
"Ali odbrana poretka zasnovanog na pravilima, u kontekstu promena odnosa snaga i tehnoloških promena - i u svetu gde vodeće sile imaju radikalno drugačije sisteme vrednosti - to je težak izazov i budućnost je neivesna", dodaje ona.
Štaviše, Putinove pretnje Ukrajini i Sijevo gušenje demokratije u Hongkongu, zastrašivanje Tajvana i navodno genocidna politika prema Ujgurima doprinose narativu da je ova administracija suviše slaba da se snažno suprotstavi agresivnim protivnicima i ustane u odbranu američkih interesa i vrednosti, ukazuje Tomas Švarc, sa Univerziteta Vanderbilt.
On dodaje da takvu sliku još jača Iran svojim stalnim, prkosnim kretanjem ka razvoju nuklearnog naoružanja.
profimedia
Među drugim nerešenim problemima je Severna Koreja, gde Bela kuća po svemu sudeći ne žuri da postigne sporazum ukoliko Kim Džong Un ne pristane da smanji nuklearni program, kao i tenzije između Izraela i Hamasa. Više od godinu dana posle Sporazuma Abraham, kojim su normalizovani odnosi između Izraela i njegovih arapskih suseda, administracija je ponovo uspostavila veze sa Palestincima koje je presekao Tramp, ali nije ostvarila veći napredak u širem bliskoistočnom mirovnom procesu.
Bajdenova administracija je odnose sa rivalima postavila u kontekst globalne borbe, povlačeći linije koje razdvajaju demokratije od autokratija.
"Ustaćemo u odbranu naših saveznika i prijatelja i suprotstaviti se pokušajima jačih zemalja da dominiraju slabijima, bilo kroz nasilnu promenu teritorije, ekonomski pritisak, tehničku eksploataciju ili širenje dezinformacija", rekao je Bajden obraćajući se Generalnoj skupštini UN u septembru. "Ali ne želimo, ponavljam - ne želimo novi hladni rat niti svet podeljen na krute blokove", kazao je on.
"Mentalitet hladnog rata" je upravo ono za šta Kina i Rusija optužuju Vašington. Njihovi lideri nisu pozvani na Samit za demokratiju, na kome je Bajden 9. i 10. decembra bio domaćin predstavnicima više od 100 zemalja. Si i Putin su održali sopstveni virtuelni sastanak nedelju dana posle samita.
Dok aktivisti pozdravljaju ciljeve "jačanja demokratije i odbrane od autoritarizma, borbu protiv korupcije i promovisanje ljudskih prava", neki analitičari upozoravaju da se ne ode predaleko.
Ako Bajden bude suviše daleko odneo svoj okvir "demokratija protiv autokratije", postoji opasnost da izgubi prostor za saradnju na glolbanim pitanjima kao što su klimatske promene, sa Kinom, ili kontrola naoružanja sa Rusijom", ocenila je Stejsi Godard, profesorka političkih nauka na Velsli koledžu.
"To su vrste globalnih pitanja gde vam je zaista potrebna ta vrsta saradnje ideološki različitih strana", zaključila je ona.
Komentari (0)