Igre 
Da li je novi čileanski predsednik Gabrijel Borić onako radikalan kakvim su ga suparnici prikazivali?
Komentari20/12/2021
-19:17
Novi predsednik Čilea je levičar hrvatskog porekla i nekadašnji vođa studentskih protesta Gabrijel Borić, koji je u drugom krugu izbora osvojio 55,87 odsto glasova i tako pobedio kandidata desnice Hozea Antonija Kasta.
"Mi smo generacija koja javno zahteva da se naša prava poštuju, a ne da nas tretiraju kao robu ili kao biznis. Nećemo više dopuštati da siromašni plaćaju cenu nejednakosti u Čileu", rekao je nakon proglašenja pobede Borić okupljenima na Santjago bulevaru u Čileu.
Dodao je i da će Vlada biti sastavljena od mladih ljudi koji će se boriti protiv siromaštva i nejednakosti, za koje je okrivio ekonomski model slobodnog tržišta nametnut za vreme nekadašnjeg predsednika Avgusta Pinočea, piše Gardijan.
Takođe, Borić je naglasio i da će se boriti protiv ekološki štetnih projekata, među kojima su kopanje bakra i zlata, a rekao je da će blokirati predloženi projekat iskopavanja u zemlji koja je najveći proizvođač bakra.
Vođa studentskih protesta i poslanik kritičar pasivnosti levice
Borić je za vreme studija bio član Autonomne levice, udruženja temeljenog na marksizmu i antiimperijalizmu. Ovo udruženje je napustio 2016. godine kad je osnovao koaliciju Frente Amplio (Široki front), sa nešto pragmatičnijim političkim pristupom.
Istakao se kao jedan od vođa studentskih protesta za besplatno obrazovanje 2011. godine. Godina studija u Čileu u to vreme koštala je u proseku 5,500 dolara, a postojale su i velike razlike u kvalitetu između privatnih i javnih univerziteta. Zbog toga su studenti iz manje bogatih porodica nakon fakulteta imali velike dugove ili jednostavno nisu ni dobijali šansu za dalje školovanje, preneo je Jutarnji list.
Sa 29 godina, Borić je ušao Kongres, kao poslanik iz retko naseljene najjužnije regije Magaljanes, čijih 80 odsto stanovnika živi u gradu Punta Arenas, popularnoj bazi za ekskurzije na Antarktiku. Jedva je skupio 35.000 potpisa za kandidaturu, a onda je neočekivano pobedio protivkandidata iz Komunističke partije, a samim tim postao i "zaštitno lice levičarske alijanse".
AP Photo/Luis Hidalgo
Povezane vesti
Prošle godine, Borić je posetio grupu protestanata koji su zatvoreni zbog demonstracija navodeći da su nepravedno u zatvoru, a kad je pre nekoliko godina bio u Parizu, posetio je jednog od ubica senatora Haimea Guzmana, koji je sarađivao sa Pinočeom.
Kao predstavnik nove generacije levice u Čileu, Borić je često kritikovao stranke levog centra kao suviše pasivne i "neoliberalne". Javno su ga podržala i mnoga poznata lica poput meksičkog glumca Gaela Garcije Bernala i američkog glumca čileanskih korena Pedra Paskala. Podršku mu je dala i bivša predsednica Mišel Bašele.
Borićev program nije toliko ekstreman
Desničarski protivkandidati su često pokušavali Borića da prikažu kao esktremnog levičara. Međutim, stavke iz njegovog programa pokazuju da nije baš toliko ekstreman. Tu je skraćivanje radnje nedelje sa 44 sata na 40, što je standard u Evropi. Zatim, naglasak se stavlja na feminizam, zelenu ekonomiju, priznavanje LGBT zajednice i podršku čileanskim starosedeocima.
Smatra da bi trebalo regulisati privredu, ali ne putem koji bi vodio u nacionalizaciju. Takođe, Borić je obećao i nezavisnost centralne bake, kao i šire pokriće zdravstvenih usluga i ukidanje privatnih penzionih fondova.
Kao predsednik, Borić će morati da se suoči sa tri ključne stvari: više od milion migranata došlo je u zemlju 2014. godine, a većina njih se i dalje nije prilagodila, Mapuče indijanci traže da im se vrati zemlja i resursi oduzeti tokom naseljavanja Čilea, a tu je i pitanje promena zakonodavstva kada su u pitanju prava žena, LGBT zajednica i abortusi.
Ne bi trebalo da čudi to što je upravo jednakost u društvu bila jedna od osnovnih tema Borićeve kandidature, s obzirom na to da je u pitanju veliki problem za Čileance. Upravo to je bila i suština poslednjih velikih protesta u ovoj zemlji.
Komentari (0)