Decenija slučaja Asanž: Od ekvadorskog azila do suočavanja sa kaznom od 175 godina zatvora
Komentari11/12/2021
-12:05
SAD, Velika Britanija, Švedska, Australija, Ekvador... sve ove države su na neki način umešane u slučaj koji već deceniju prate brojni građani širom sveta.
Osnivača sajta Vikiliks Džulijan Asanž se, nakon brojnih i pravnih i diplomatskih postupaka sada suočava se sa mogućnošću izručenja u Sjedinjene Američke Države, nakon što je britanski apelacioni sud preinačio presudu niže sudske instance i prihvatio žalbu SAD, koje Asanža tereta za više krivičnih dela. Asanžu u SAD preti kazna od 175 godina zatvora, zbog objavljivanja strogo poverljivih diplomatskih depeša na sajtu Vikiliks.
Odluka je preinačena nakon žalbe SAD posle skoro godinu dana, jer je u januaru 2021. londonski sud odlučio da Asanž ne može da bude izručen Americi, ocenivši da bi on u američkom pravosudnom sistemu bio u opasnosti od samoubistva.
Sud je 11. avgusta dozvolio SAD da prošire obim svoje žalbe, a 27. i 28. oktobra sud je saslušao argumente obe strane. Sjedinjene Američke Države su ranije pružile uveravanja Britaniji da će, ako izruči osnivača Vikiliksa, on moći u Australiji, zemlji rođenja, da odsluži bilo koju kaznu koju mu izrekne američki sud.
Povodom slučaja osnivača Vikiliksa oglasio se i bivši agent Centralne obaveštajne agencije Edvard Snouden, koji je naveo da je slučaj Džulijana Asanža prožet korupcijom na svim nivoima i da medijska buka oko toga predstavlja distopiju.
"Džulijan Asanž je jedan od najduže zatvorenih političkih zatvorenika u zapadnom svetu. Svaki nivo slučaja koji se vodi protiv njega prožet je korupcijom i zloupotrebom procesa. Ovo je distopija“, napisao je Snouden na Tviteru.
Asanž ima pravo na žalbu na novu odluku londonskog suda, a verenica Džulijana Asanža potvrdila je da će on to pravo iskoristiti.
Slučaj Džulijana Asanža
Australijanac Džulijan Asanž trenutno se nalazi u londonskom zatvoru "Belmarš".
Njegov slučaj vraća nas gotovo deceniju unazad kada je 2010. i 2011. godine. objavio hiljade poverljivih dokumenata zbog kojih ga traže SAD uz tvrdnju da je time prekršio zakon i ugrozio ljudske živote.
Vrhovni sud Velike Britanije 2021. je doneo odluku da se Asanž, koji je bio na Intrpolovoj poternici, izruči Švedskoj da bi bio saslušan u vezi sa seksualnim napadima. Asanž je potom, u junu 2012, mesec dana nakon odluke suda ušao u ambasadu Ekvadora u Londonu, zbog straha da će ga Švedska izručiti SAD zbog objavljivanja tajnih vojnih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu.
Nakon mesec dana, u avgustu 2012. godine mu je Ekvador odobrio politički azil, uz obrazloženje da će mu biti ugrožena ljudska prava ukoliko bude izručen sudu. On se upravo iz ambasade Ekvadora obratio javnosti nakon dobijanja azila i pozvao tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obamu da odustanu od "lova na veštice protiv Vikiliksa".
Tri godine kasnije, u avgustu 2015. godine, Švedska odustaje od optužbi o dva navoda, zbog isticanja vremena za podizanje optužnice. Ipak, tužilaštvo je tada najavilo da će nastaviti sa istragom optužbi za silovanje, pokrenutih 2010. godine.
Asanž je, nakon godina u ekvadorskoj ambasadi, 2017. dobio i državljanstvo Ekvadora. Nakon ove odluke, britansko Ministarstvo spoljnih poslova odbacio je dodatni zahtev Ekvadora da Asanžu, koji je rođen u Australiji, odobri diplomatski status.
Nepune dve godine kasnije, u aprilu 2019. Ekvador Asanžu oduzima status azilanta. Ministarstvo spoljnih poslova Ekvadora saopštilo je da je Džulijan Asanž pokazao "nezahvalnost i nepoštovanje" prema Ekvadoru, koji mu je pružio utičište. Usledilo je njegovo hapšenje i presuda na 50 nedelja zatvora. Suočio se i sa ponovnim pokretanjem istrage o seksualnim napadima u Švedskoj.
U maju 2019. i Sjedinjene Američke Države podigle su optužnicu sa još 17 tačaka za koje terete Džulijana Asanža. Vlada SAD je, međutim, tvrdila da nisu isto aktivista koji se bori za javnost informacija i tradicionalni novinar.
"Džulijan Asanž nije novinar ", rekao je tada Džon Demers, iz Ministarstva pravde SAD.
Ipak, u novembru 2019. Švedska je konačno obustavila istragu o navodima za silovanje. Asanž je od prvih optužbi negirao sve navode, a Švedska je od istrage odustala nakon devet godina od optužbi.
Godinu i po dana od hapšenja, u januaru 2021. godine sud u Londonu odlučio je da osnivač Vikiliksa ne bude izručen Americi.
Asanž se sa novim problemom suočio u julu kada mu je Ekvador oduzeo državljanstvo. Kako su tada saopštili, Asanžovo pismo o naturalizovanju, između ostalog, sadržalo je brojne nedoslednosti, različite potpise, potencijalne izmene dokumenata i neplaćene naknade.
Asanžov advokat Karlos Poveda izjavio je da je odluka donesena bez odgovarajućeg postupka i da australijskom državljaninu nije bilo dozvoljeno da prisustvuje donošenju odluke.
U međuvremenu, pre najnovije odluke, da Asanž ipak može biti izručen SAD, gde se suočava sa kaznom od 175 godina zatvora, on je dobio dozvolu da se oženi svojom dugogodišnjom partnerkom u londonskom zatvoru u kojem se sada nalazi.
Za šta ga terete SAD?
Sajt Vikiliks, koji je Asanž osnovao 2006. godine, objavio je 2010. godine više od 700.000 dokumenata, video snimaka, diplomatskih prepiski i izveštaja sa ratišta u Iraku i Avganistanu, koje je pribavila bivša pripadnica američke vojske Čelsi Mening, koja je ranije bila muško, Bredli Mening.
Zajedno su objavili detalje o civilnim žrtvama i osumnjičenima za terorizam koji su držani u Gvantanamu na Kubi. Iz tog razloga, SAD terete Asanža za kovanje zavere sa Čelsi Mening sa namerom da pristupe poverljivim informacijama na računarima Sekretarijata za odbranu.
Asanž je objavio i diplomatsku prepisku koja se tiče ovih angažovanja SAD, kao i snimak iz Bagdada, koji prikazuje kako američka letelica ubija civile.
SAD su Asanža osudile po 17 tačaka za špijunažu 2019. godine na 175 godina zatvora, nakon što ga je ambasada Ekvadora predala britanskim vlastima. Sjedinjene Države su ranije pružile uveravanja Britaniji da će, ako izruči osnivača Vikiliksa, on moći u Australiji, zemlji rođenja, da odsluži bilo koju kaznu koju mu izrekne američki sud.
Podška širom sveta
Sve vreme, dok se Asanž suočavao sa optužbama, hapšenjem i suđenjem, imao je podršku širom sveta. Različite organizacije za ljudska prava, aktivisti, kao i obični građani organizovali su proteste podrške Asanžu, osuđujući način na koji se tretira. Ističe se da je on kažnjen zbog raskrinkavanja zločina moćnih ljudi.
U znak podrške Asanžu protesti su se održavali ispred ambasada Velike Britanije širom sveta. Takođe, protest podrške osnivaču Vikiliksa održan je 2019. godine i u Beogradu. Organizacija DiEM25 okupila je stotinu ljudi u znak podrške Asanžu i protiv gušenja slobode govora širom sveta.
Komentari (0)