Igre 
Tenzije između Rusije i NATO: Američko nuklearno oružje u Nemačkoj - nova pretnja za inače uzdrmane odnose
Komentari20/11/2021
-17:20
Nakon što je Rusija krajem oktobra donela odluku da suspenduje sve aktivnosti u NATO, odnosi dve strane prolaze kroz još jednu tešku epizodu. Zvaničnici alijanse upozorili su da je primećena "velika i neobična" koncentracija ruskih trupa na ukrajinskoj granici, a situaciju dodatno komplikuje upozorenje generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da bi američko nuklearno naoružanje moglo da završi u istočnoj Evropi ukoliko ga Nemačka ukloni sa svoje teritorije.
Stoltenberg je održao govor u Atlantskom savetu Nemačke gde je govorio upravo o raspodeli nuklearnog naoružanja, te saradnji sa Nemačkom. On je rekao da je cilj NATO svet bez nuklearnog oružja, ali "dok ga drugi imaju, mora ga imati i NATO".
Ova izjava usledila je u trenutku pojačanih tenzija na granici Rusije i Ukrajine, s obzirom na to da Zapad optužuje Moskvu da gomila trupe na granici. Zvaničnici iz Moskve to negiraju i izražavaju zabrinutost zbog NATO vežbi u Crnom moru, nedaleko od poluostrva Krim.
Nuklearno oružje - potencijalna kritična tačka
Odnosi dve strane već neko vreme su na tankom ledu, a činjenica da bi po Evropi moglo da dođe do razmeštanja američkog nuklearnog oružja dodatno bi mogli da ih opterete. Kako piše "Ekonomist", dok traju koalicioni pregovori posle izbora održanih u Nemačkoj 26. septembra, saveznici iz NATO sve posmatraju sa velikom strepnjom.
Iako su strane koje učestvuju u pregovorima saglasne oko članstva u NATO, Euractiv piše da određeni problem predstavlja pitanje nuklearne raspodele i nuklearno naoružanje na nemačkoj teritoriji. Na primer, liderka Zelenih Analena Berbok, koja pregovara sa liderima SPD i FDP, otvoreno je kritikovala činjenicu da se na nemačkoj teritoriji nalazi nuklearno oružje.
Ona je 7. septembra na nacionalnoj televiziji izjavila da "razoružanje mora da uključi i američko nuklearno oružje ovde u Nemačkoj i u Evropi u celini", dodajući da se takođe zalaže za pristupanje sporazumu UN koji zabranjuje ovu vrstu oružja. I frakcija SPD u parlamentu je 2020. godine objavila papir u kom pozivaju na ukidanje nuklearnog oružja.
Ekonomist piše da SAD, Velika Britanija i Francuska, tri nuklearno naoružana saveznika, koji uz to imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, imaju dve brige. Prvo, da Nemačka može da ublaži svoje učešće u aranžmanu NATO o "nuklearnoj podeli" prema kojima Amerika stacionira do 20 nuklearnih bombi B61 u bazi Bihel u zapadnoj Nemačkoj. Drugo, da nova vlada potencijalno može "flertovati" sa Ugovorom o zabrani nuklearnog oružja, međunarodnim naporom za razoružanje.
Povezane vesti
Generalni sekretar NATO upozorio je da bi američko nuklearno naoružanje moglo da završi u istočnoj Evropi ukoliko ga Nemačka ukloni sa svoje teritorije.
"Očekujem da će Nemačka nastaviti da bude deo nuklearne podele, jer je to važno za Evropu i zajednički je radni okvir", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, preneo je TASS.
Alternativa nuklearnom NATO "šeringu" su različiti bilateralni dogovori, a na Nemačkoj je da odluči da li će nuklearno oružje biti u toj zemlji, dok je alternativa da ono završi u ostalim zemljama Evrope, uključujući i istočno od Nemačke, dodao je Stoltenberg.
On je takođe rekao da je cilj NATO da svet bude oslobođen nuklearnog oružja.
"Ali, dokle god ga ostali imaju i NATO mora da ga ima", naglasio je.
U govoru, koji se može pronaći na zvaničnom sajtu NATO, Stoltenbeg je rekao da nuklearno naoružanje koje je raspoređeno u okviru NATO donosi evropskim saveznicima "efikasan zaštitni kišobran".
"Ovo, naravno, takođe uključuje naše istočne saveznike i oni su važan signal savezničkog jedinstva protiv bilo kog nuklearno naoružanog protivnika. Dakle, NATO aranžmani o raspoređivanju nukleanog oružja su od posebne važnosti za Evropu", dodao je on.
Tanjug/AP/(Olivier Hoslet
Povezane vesti
Aranžman NATO o podeli nuklearnog oružja pruža pravni osnov za raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u evropskim zemljama članicama koje nisu nuklearne kao deo koncepta nuklearnog odvraćanja Severnoatlanske alijanse.
Prema uslovima ugovora iz 1991. Nemačka se odrekla proizvodnje, posedovanja i kontrole nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja. Do kraja juna 1991. SSSR je povukao svoje nuklearne snage iz Istočne Nemačke. Međutim, Nemačka i dalje na svojoj teritoriji ima američko nuklerno oružje kao deo strategije odvraćanja NATO, piše TASS.
Prema poznatim informacijama, trenutno je to oružje razmešteno u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj, a potencijalno razmeštanje "istočno od Nemačke", dalo bi mogućnost da ono bude poslato u Poljsku, ili možda na sam prag Rusije - zemlje Baltika.
U jednoj od prvih reakcija iz Moskve povodom ove izjave, šef ruske delegacije u Beču na pregovorima o vojnoj bezbednosti i kontroli oružja Konstantin Gavrilov rekao je da Stoltenbergova izjava znači da je "Brisel konačno izgubio kontakt sa realnošću".
Gavrilov je za Sputnjik rekao da je Rusija primorana da preduzme nove mere kako bi zaštitila svoje interese i bezbednost.
Takođe, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško rekao je da izjava Stoltenberga znači da za Alijansu osnivački akt Rusija-NATO više ne postoji.
Kako je rekao, u tom dokumentu navedeno je da je NATO u obavezi da ne pomera svoju vojnu infrastrukturu na istok, a pre svega nuklearno naoružanje.
"Ako je Stoltenberg zaista to rekao, to znači da za NATO osnivački akt ne postoji. U tom dokumentu su fiksirane sve fundamentalne stavke po pitanju evropske bezbednosti kao i o obavezama NATO u nuklearnoj sferi. Između ostalog i to da Alijansa ne sme da se širi na Istok i da razmešta nuklearno oružje na teritoriji novih članica", rekao je, prenosi Sputnjik.
"Putin igra šah sa Zapadom"
Do ovakvog razvoja situacije dolazi u trenucima napetosti na istoku Evrope. Osim krize sa migrantima na granici Belorusije i EU, Stoltenberg je, podsetimo, pre nekoliko dana izjavio da je poslednjih nedelja došlo do povećanja koncentracije ruskih trupa na granici sa Ukrajinom, kao i da je to opasno jer je smanjilo vreme za upozoravanje.
On je to izjavio usred pojačanih spekulacija da Rusija potencijalno planira invaziju na Ukrajinu, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kako je preneo BBC, tvrdio je da se nedaleko od granice nalazi čak 100.000 ruskih vojnika.
Sa druge strane, Moskva ovakve navode odbacuje kao "uzbunjujuće" i izražava zabrinutost zbog pojačanih aktivnosti NATO u regionu. Naime, obraćajući se na državnoj televiziji, ruski predsednik Vladimir Putin požalio se na vojne vežbe u kojima učestvuju i brodovi NATO u Crnom moru, nedaleko od poluostrva Krim.
Osim NATO, Evropska komisija je takođe potvrdila da je primila "prilično zabrinjavajuće" informacije o situaciji na ukrajinskoj granici, izjavio je portparol Komisije, povodom izveštaja da je Vašington zabrinut da bi Moskva mogla da pokrene napad na Ukrajinu.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je tada da su zapadni saveznici Ukrajine povećali diplomatske napore da upozore Rusiju da ne pokreće vojnu eskalaciju protiv Ukrajine. Sa druge strane, Rusija je odbacila medijske navode tvrdeći da Moskva ne predstavlja pretnju ni za koga.
"Više puta smo naglašavali da kretanje naših oružanih snaga na našoj teritoriji nije razlog za zabrinutost", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Tokom posete Vašingtonu novi ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov rekao je da Putin "igra šah sa Zapadom" premeštajući vojne snage i opremu duž granice Rusije i Ukrajine, preneo je "Vašington post".
"On testira jedinstvo EU, testira jedinstvo NATO saveznika, testira naše društvo, Ukrajince, testira Poljsku, baltičke zemlje", rekao je on.
Tanjug/AP/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin
Da su odnosi Rusije i NATO zaista u krizi dokazala je i nedavna odluka Moskve da suspenduje sve aktivnosti u NATO, kao odgovor na to što je alijansa izbacila osam Rusa iz Misije u Briselu.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov istakao je tada da će rusko osoblje pri misiji NATO u Moskvi izgubiti akreditacije od 1. novembra i da će Alijansa moći da komunicira sa Rusijom putem njene ambasade u Briselu ukoliko bude potrebno. Dodao je i da će vojne kancelarije NATO za vezu i informacije u Moskvi biti zatvorene.
"Moskva neće nastaviti da se pretvara da su moguće bilo kakve promene u njenim odnosima sa NATO u skorijoj budućnosti", izjavio je Lavrov.
"NATO nije zainteresovan za ravnopravan dijalog, niti za bilo kakav zajednički rad. Kad je već tako, ne vidimo razlog da nastavimo da se pretvaramo da su bilo kakve promene moguće u skorijoj budućnosti, jer je NATO već rekao da su takve promene nemoguće", odgovorio je Lavrov na pitanje novinara TASS-a o izbacivanju osam ruskih članova misije pri NATO u Briselu.
Komentari (0)