Igre 
Misterija nestanka mladih sportista iz Konga i Maroka u Beogradu: Kako su pobegli i da li im je neko pomogao
Komentari11/11/2021
-21:19
U Srbiji je, od početka meseca, pet sportista iz afričkih zemalja nestalo bez traga i glasa. U pitanju su trojica boksera iz Konga koji su učestvovali na Svetskom prvenstvu u ovom sportu, kao i dvojica mladih rvača iz Maroka, za koje je bilo predviđeno učešće na Svetskom prvenstvu za rvače do 23 godine. To su najsvežiji primeri prakse po kojoj sportisti iz država koje su zahvaćene siromaštvom, ratom ili nekim drugim nedaćama, beže ili traže azil u čim odu na takmičenje. Nije poznato na koji način su sportisti u Beogradu pobegli i gde se sada nalaze.
Trojica boksera iz Demokratske Republike Kongo, vode se kao nestali nakon Svetskog prvenstva u Beogradu, koje je održano od 24. oktobra do 6. novembra. Prema tvrdnjama bokserskog saveza Konga, oni su nestali po završteku takmičenja. Takođe, mediji iz Konga pišu da se Lunata Nkosi, Kajala Engulu i Mpembele Nzola nisu vratili iz Beograda sa ostatkom delegacije te države.
Bokserski savez Konga tvrdi da su trojica boksera navodno nestali po završetku takmičenja, a to je prijavljeno 9. novembra. Saopšteno je i da je delegacija iz te zemlje trebalo da se vrati u Kinšasu u nedelju, ali to nije bilo moguće jer im nisu na vreme stigli rezultati kovid testova, pa su propustili let. Umesto toga, saopšteno je da će oni vratiti 10. novembra i to rutom Beograd – Istanbul - Kinšasa. Nije jasno kako su bokseri iz Konga nestali, ni gde se oni sada nalaze.
Sumnja se na "spoljne" saučesnike
Član delegacije koga je kontaktirao "Sport News Africa" (SNA) je rekao: "Sve je u redu, opet smo se vratili u hotel nakon što smo propustili let, kao što je bio slučaj u prethodna dva dana". Međutim, kasnije je rekao i da su se iznenadili kada su otišli da provere sobe boksera i kada su otkrili da nema pomenute trojice.
Poslednji je u takmičenju ostao Nkosi, koji je eliminisan rundu pre osmine finala. Prema pisanju SNA, veruje se da su se bokseri iz Konga, dok su čekali na let, sprijateljili sa svojim sunarodnicima koji su boravili u Beogradu. Neimenovani izvor iz policije je za taj medij rekao da se sumnja da je beg organizovan na taj način.
"Ljudi iz Konga koji su navijali za naše sportiste, nastavili su da ih posećuju u hotelskim sobama i nakon što se turnir završio. Sumnjamo da su zajedno isplanirali bekstvo", rekao je izvor.
kada je reč o organiima u Srbiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dobio nikakvu prijavu o nestanku niti zahtev za azil od boksera demokratske Republike Kongo, objavio je RTS pozivajući se na nezvanična saznanja.
Povezane vesti
Ranije je bokserska federacija iz Konga za ceo slučaj okrivila Međunarodnu amatersku boksersku federaciju, zbog čijeg su protokola, kako kažu, propustili let za Kinšasu.
Marokanski sportisti česti "begunci"
Slična priča je i sa mladim marokanskim rvačima – Mustafa Aferov i Abdelali Felaki su takođe nestali, sa tom razlikom što nisu ni sačekali da dođu do hotela, već su se odvojili od svoje delegacije odmah po sletanju na aerodrom u Beogradu.
Predsednik Rvačke federacije Maroka Fuad Meskut je u izjavi za marokanske medije za njihovo bekstvo optužio "kriminalnu mrežu specijalizovanu za ilegalne imigracije". Takođe, dodao je i da je ovo postalo "uobičajena stvar", i da sportisti iz Maroka "čim slete u neku stranu zemlju, pobegnu".
Zbog straha da ne pobegnu kao Aferov i Felaki, još trojici marokanskih rvača sportski savez te zemlje je zabranio da doputuju u Srbiju. Tako su Sofijan Kabil, Abdel Badri i Rabih Ragnani ostali bez karte za Beograd.
Samo nekoliko meseci pre rvača, trojica odbojkaša reprezentacije Maroke takođe su nestali čim su sleteli na aerodrom u Italiji, gde je trebalo da učestvuju na Svetskom prvenstvu za mlađe od 21 godine.
Kako je tada saopštio odbojkaški savez Maroka, njih trojica su se, sa sve pasošima, iskrali i nestali u nepoznatom pravcu. Marokanski mediji pisali su kako njihovo bekstvo nije ništa čudno, s obzirom na veliki broj Marokanaca koji žive u Italiji.
Kada je reč o sportistima iz Maroka koji koriste priliku da trajno pobegnu iz zemlje, verovatno je najpoznatiji slučaj tekvondiste Anuara Buharse, koji je 2019. godine pobegao na Kanarska ostrva. On je čamcem krenuo ka Španiji, a svoj beg je objavio i na Jutjub kanalu, gde se vidi kako baca šampionsku medalju u more i uzvikuje "Beskorisna je".
Povezane vesti
Kada je dospeo do Kanara, Buharsa je rekao da se u Maroku osećao "potlačenim", a sportsku karijeru je nastavio u ovoj zemlji na Iberijskom poluostrvu.
(Lažni) olimpijac iz Ugande
Navedeni slučajevi su neki od najskorijih primera iz prakse po kojoj sportisti iz država koje su zahvaćene siromaštvom, ratom ili nekim drugim nedaćama, nestaju bez traga ili traže azil u čim odu na takmičenje. Ove godine su naročito u fokusu pažnje javnosti bili slučajevi sa Olimpijskih igara u Tokiju.
I pre nego što su ovogodišnje igre, već je došlo do prvog "bega", a u glavnoj ulozi bio je afrički sportista. Džulijus Sekitoleko, dizač tegova iz Ugande, jednoga jutra jednostavno je nestao iz hotelske sobe. Isprva je zbog njegovog nestanka pokrenuta istraga, ali je ubrzo sve postalo jasno.
Jedan od zvaničnika je njegovoj hotelskoj sobi pronašao pismo u kom je on napisao da ne namerava da se vrati u Ugandu, zbog toga što je život u toj zemlji "posebno težak". Sekitoleko je, kupio voznu kartu za Nagoju, grad udaljen nekih 200 kilometara od Izumisana u kome je bio smešten, a od članova delegacije je zatražio da njegove stvari daju supruzi u Ugandi.
Policija je Sekitoleka pronašla u gradu Jokaiči, 40 kilometara od Nagoje, nakon čega je deoprtovan nazad u Ugandu. Njegov slučaj je bio posebno čudan, s obzirom na to da se uopšte nije ni kvalifikovao za učešće na Olimpijskim igrama, i da nikome nije bilo jasno odakle on tu.
AP Photo/Koji Sasahara
Njegova supruga je, nakon što su vlasti u Ugandi objavile da žele da pritvore Sekitoleka zbog "manevra" koji je pokušao, rekla da je njegov život bio veoma težak, da kao sportista nije mogao da priušti dovoljno novca, i da je čak spavao na podu.
Mark Namanja, sportski analitičar iz Ugande, govoreći o slučaju ovog dizača tegova rekao je da nestanak sportista iz trening kampova nije ništa novo, i da mnogi koji predstavljaju Ugandu na najvišem nivou dolaze iz veoma siromašnih sredina, pa turnire vide kao šansu za beg.
"To je prilika za njih da započnu novi život. Bio sam u Australiji pre tri godine. Uganda je poslala, čini mi se, najbrojniji tim na Igre Komonvelta, i pet sportista je nestalo. Mogu vam sa sigurnošću reći da Sekitolekov slučaj nije ni prvi ni poslednji", rekao je Namanja tada za VOA.
Bekstva iz Belorusije
Beloruska atletičarka Kristina Cimanoska, koja je učestvovala na Olimpijskim igrama, zatražila je od Poljske azil zbog toga što se plašila povratka u svoju rodnu zemlju. Ona je prilikom zahteva za azil tvrdila da je nekoliko dana pre toga nasilno odvedena na aerodrom zbog toga što je kritikovala trenera koji je odlučio da je uključi u još jednu trku u veoma kratkom roku. Upravo na tom aerodromu je zatražila policijsku zaštitu, a epilog je bio takav da je let za Belorusiju otišao bez nje.
Cimanoska je, zajedno sa svojim suprugom, dobila humanitarnu vizu u Poljskoj, a Međunarodni olimpijski komitet (MOK) oduzeo je akreditacije dvojici beloruskih trenera zbog njihove navodne umešanosti u pokušaje da je primoraju da se vrati u Belorusiju.
Nedugo nakon što je Cimanovska zatražila azil u Poljskoj, i beloruska atletičarka Jana Maksimova, koja je takođe bila učesnik OI u Tokiju, objavila je da kako su ona i njen suprug odlučili da odu u Nemačku kako bi tamo odgajali dete.
Maksimova je na svom Instagram nalogu rekla da je razlog za to sve lošija situacija u Belorusiji, kao i međunarodna izolacija, i da sve to skupa čini da "osoba u Belorusiji može da izgubi ne samo slobodu, već i život".
Komentari (0)