Trojica boksera iz Konga nestala u Beogradu

Trojica boksera Konga, koji su učestvovali na Svetskom prvenstvu, nestali su iz kampa u Beogradu. Kako je naveo bokserski savez Konga, njih trojica se vode kao nestali od 9. novembra, a o čitavoj situaciji je obaveštena i Svetska bokserska federacija.

U pitanju su bokseri Lunata Nkosi, Kajala Engulu i Mpembele Nzola, navodi agencija Anadolija.

Delegacija bokserske reprezentacije Konga trebalo je u nedelju da se vrati u njihovu prestonicu Kinšasu, ali su propustili let zbog kovid protokola i kašnjenja urađenih testova na korona virus, tako da je sve pomereno za utorak. Tada je trebalo trebalo da krenu preko Istanbula na put u Kinšasu.

Beograd je, bio domaćin Svetskog prvenstva u boksu od 24. oktobra do 6. novembra.

Iz bokserske federacije Konga su, prvobitno, najavili da neće učestvovati na ovom takmičenju, jer je 14 njihovih sportista terbalo da doputuje u Srbiju, ali veći deo njih nije dobio vize. Naposletku, petorica boksera iz Konga učestvovalo je ipak na Svetskom prvenstvu, mada nijedan od njih nije zabeležio zapažene rezultate.

Sportisti koji "nestaju" nisu tako retka pojava

Nije ništa neobično da sportisti iz nekih afričkih zemalja jednostavno nestanu kada odu u inostranstvo na takmičenje, a obično je to zbog traženja azila, ili potrage za nekim "boljim sutra" jer dolaze iz zemalja koje su pogođene raznim nedaćama.

Tako su, na primer, 2014. godine tri rukometašice Konga, koje su učestvovale na Svetskom juniorskom prvenstvu u Hrvatskoj, pobegle iz hotela u kom su bile smeštene. Kako je tada navedeno, sumnjalo se da su pobegle da bi zatražile azil, jer nisu htele da se vrate nazad u Kongo, zemlju u kojoj je besneo građanski rat.

Letos su u Tokiju održane Olimpijske igre, a i pre nego što su počele, već je došlo do prvog ovakvog "bega".  Nestao je bio Džulijus Sekitoleko, dvadesetogodišnji dizač tegova iz Ugande. Isprva je zbog njegovog nestanka pokrenuta istraga, ali je ubrzo sve postalo jasno.

Jedan od zvaničnika je u hotelskoj sobi ovog sportiste pronašao pismo u kom je on napisao da ne namerava da se vrati u Ugandu, zbog toga što je život u toj zemlji "posebno težak". Sekitoleko je, naime, kupio kartu za voz za nagoju, grad udaljen nekih 200 kilometara od Izumisana u kome je bio smešten. Od članova delegacije je zatražio da njegove stvari daju njegovoj supruzi u Ugandi.

Tanjug/AP/Czarek Sokolowski

Sportisti koji traže azil u nekoj stranoj zemlji to ponekad čine i iz političkih razloga, odnosno straha za sopstvenu bezbednost. Upravo takav je primer beloruske atletičarke Kristine Cimanoske, koja je, takođe za vreme trajanja Olimpijskih igara, od Poljske zatražila azil zbog toga što se plašila povratka u Belorusiju.

Ona je prilikom zahteva za azil tvrdila da je nekoliko dana pre toga nasilno odvedena na aerodrom zbog toga što je kritikovala trenera koji je odlučio da je uključi u još jednu trku u veoma kratkom roku. Upravo na tom aerodromu je zatražila policijsku zaštitu, a epilog je bio takav da je let za Belorusiju otišao bez nje.