Odnosi Rusije i NATO gotovo kao tokom Hladnog rata, Rašeta za Euronews Srbija: Ne postoji volja za rešenjem

Nakon što je Rusija juče obajavila da će suspendovati sve aktivnosti u NATO od 1. novembra, iz Alijanse, osim kratkog saopštenja da su primili "k znanju" komentare ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova o prekidu komunikacija sa Severnoatlanskom alijansom, daljih reakcija nema. Diplomatski odnosi Rusije i NATO-a prolaze kroz novu tešku epizodu, slično onoj i za vreme Hladnog rata, smatra sagovornik Euronews Srbija.

Naime, zaoštravanje odnosa dve strane počeo je još početkom ovog meseca, kada generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u obraćanjima javnosti ili nije birao reči prema Rusiji, ili ih je birao tako da budu što oštrije. Osim što je rekao da je osmoro ruskih diplomata proterano jer su špijuni, dodao je i da je razlog tome "konstantna maligna aktivnost Rusije".

"Videli smo kako je Rusija agresivna, ne samo protiv Ukrajine, već i u pogledu jačanja naoružanja I kršenja važnih sporazuma o kontroli naoružanja", rekao je Stoltenberg.

Dodao je i da NATO poziva Rusiju na razgovore, ali da Rusija nije odgovorila. Ubrzo je dobio odgovor portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove - da je sada jasno da NATO nema želju da razgovara i da će uskoro saznati rusku reakciju. Ona je stigla juče, kada je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da Rusija suspenduje aktivnosti u NATO od 1. novembra.

"Suspendujemo i rad kancelarije za vezu NATO u Moskvi. Ako NATO ima hitna pitanja može da kontaktira sa nama preko našeg ambasadora u Belgiji", rekao je Lavrov.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas smatra da Rusija više ne namerava da razgovara sa Zapadom, i da je to "za žaljenje". Kako je saopšteno, NATO je primio ovu rusku odluku.

"Nemačka je često organizovala susrete saveta Rusije i NATO, da pokažemo da smo spremni za razgovor. Ova odluka Moskve će samo produžiti tešku situaciju u kojoj smo već dugo, odnosno ove zamrznute odnose, posebno kada govorimo o NATO, gde ima mnogo vojnih i bezbednosnih pitanja. Ovo ne pomaže, samo će dodatno pogoršati odnose", rekao je Mas.

Saradnja između Rusije i NATO je suspendovana 2014. kao odgovor na rusku aneksiju Krima. Ipak, dve strane su održavale otvorene kanale za vojnu koordinaciju. Savet NATO - Rusija, najčešći kanal komunikacije, od tada se sastajao tek sporadično.

"Rusija želi da oslabi Ukrajinu pred završni udarac"

Analitičar iz organizacije Novi treći put, Dragoslav Rašeta, za Euronews Srbija rekao je kako je ovo poslednja u nizu odluka koje su doprinele da odnosi između Rusije i NATO budu na niskom nivou.

"Ova diplomatska misija Rusije je trebalo da bude simbolična, ali nije vršila funkcije. Rusi su imali više od 100.000 vojnika na granici sa Ukrajinom. Odnosi su loši - bila je mala pauza kada su Putin i Bajden imali samit, ali očekivanja su bila skromna, a rezultati još skromniji", smatra Rašeta.

On je dodao i da su ovi blokovi, nakon aneksije Krima, veoma udaljeni, i da se nalaze u situaciji koja je slična Hladnom ratu. Ne postoji volja nijedne strane da se dođe do rešenja, i Samit u Ženevi je trebalo da se pokaže samo kakve su pozicije i gde su one linije koje ni Rusija ni NATO ne žele da pređu, smatra Rašeta.

"Cela ova situacija drži Rusiju u uglu - izgubili su podršku bivših sojvetskih država ove godine. Polako se Zapad okreće, a sada imamo i energetsku krizu, kao što vidimo. Evropa će pokušati na neki način da sačuva Ukrajinu, odnosno njenu energetsku samostalnost, dok će Rusija gledati da je oslabi, pred možda i završni udarac gde će se Ukrajina ponovo vratiti pod rusku sferu", zaključio je Rašeta.